Ono što je valjalo u čitalačkoj 2021. godini

Koliko si knjiga pročitala prošle godine? Pitanje koje sam u poslednjih nekoliko dana viđala svaki put kada se ulogujem na neku od društvenih mreža i koje je počelo da mi ide na živce podjednako kao i ono koliko ste knjiga kupili ovog meseca. Može biti da je reč o tradicionalnoj nadrkanosti tokom decembra i sredine januara a može biti da sam samo smorena zbog toga što je moja čitalačka godina bila vrlo siromašna. Iako ne znam tačan broj pročitanih knjiga, znam da krajnja cifra nikako nije mogla da se takmiči sa tuđim. I da, apsolutno sam svesna da ni ne treba, ali zar nije i vama nekad palo na pamet da se na društvenim mrežama pomalo kreira atmosfera takmičenja u čitanju?

Ako ćemo iskreno, a hoćemo jer tako nalažu pravila kuće, 2021. kao godina je bila opasna kučka i to se odrazilo na svakom segmentu mog ćivota, pa i ovom vezanom za knjige i mučeni moj blog. Pročitane knjige prestala sam da pratim negde u martu, na Goodreads sam ušla pre neko veče, posle sigurno pola godine, zbog čega će broj završenih knjiga u 2021. ostati večna misterija. No, da ne bude sve tako crno, međ ovo malo knjiga koje sam uspela da završim ovog leta Gospodnjeg, našlo se i nekoliko odličnih, od kojih su neke ne samo najbolje knjige u prošloj godini, već i najbolje knjige koje su mi ikad dopale šaka. Bilo je i onih za kolutanje očima, naravno, o njima ću možda u nekom drugom postu, mada verovatno neću jer će i 2022. biti ozbiljna kučka, već mi se javlja, ali da ne bismo mračili ovog prazničnog dana pređimo na razlog zbog kog smo se okupili ovde a to su najbolje knjige koje sam pročitala u protekloj godini.

❤️

Ne umirem je, IZNENAĐENJE, prva na listi. Imam utisak da ću poprilično čekati na knjigu koja će me prodrmati na isti način kao i ova. U slučaju da ste propustili tekst o En Bojer, evo, u nekoliko rečenica, o čemu se zapravo radi. Ubrzo nakon 41. rođendana, En Bojer je otkrila kvržicu u dojci. Pesnikinja, profesorka, samohrana majka, uskoro dobija dijagnozu agresivnog kancera. I tu počinje knjiga Ne umrem, kako na koricama knjige stoji, razorno snažno memoarsko delo o preživljavanju i filozofski tekst napisan u slavu života, umetnosti i književnosti koji opstaju i kada su suočeni s ozbiljnom bolešću. To je knjiga o nezi i dobroti i istovremeno delo o okrutnosti sistema, zenemarivanju i knjiga o onome što nas povezuje i tera da se izolujemo. I to je ono što ćete od ove knjige dobiti, od reči do reči, bez preterivanja kakvog u tekstovima o knjigama zna da bude. En Bojer dokumentuje sopstveno iskustvo lečenja od invanzivnog kancera dojke da bi ga zatim iskoristila da ispriča univerzalnu priču o tome kako sistem i društvo tretiraju obolele, insistirajući na obelodanjivanju načina na koje kapitalizam, rasizam i mizoginija prožimaju sve sfere života i smrti. Evo i linka za sve vas koji biste pročitale/i nešto više o tome zašto je ovo knjiga koju MORATE pročitati (kada osetite da ste spremne, znam da nije svaki trenutak za ovu knjigu, specijalno je tema deo vašeg iskustva).

❤️

Druga najdivnija knjiga u protekloj godini je jedna od onih knjiga od kojih vas u isto vreme preplavljuju i tuga i neka čudna radost, kao da je ta knjiga pomogla da se zaceli rana za koju niste znali da postoji. Reč je o knjizi Kuća bez ogledala Mortena Sandena. Počelo je sa pomalo izneverenim očekivanjima: na prvo prelistavanje delovalo mi je kao da će biti reči o jezivoj pričici, možda sa ponekom utvarom ili će roman biti neka mini detektivska avantura smeštena u ukletu kuću. No, kad je dvanaestogodišnja Tumasina rekla: Ponekad, skoro svaki dan, dođu trenuci kad ne znam kako ću pregurati leto, čak ni naredni sat znala sam da je ovo knjiga koju ću voleti zauvek. ❤ Tumasina s ocem živi u ogromnoj vili svoje babatetke Henrijete, glumice, koja leži na samrti. Pored njih, u kuću se privremeno doseljavaju i Tumasinina tetka i stric, sa svojom decom, iščekujući trenutak Henrijetine smrti i planirajući kako će podeliti njen imetak. Situacija u kojoj ih zatičemo nije baš zabavna: komunikacija među odraslima konstantno je napeta, ali sva tuga i nemoć zapravo su opisani kroz živote dece koja se nalaze u kući: Tumasina je na tragičan način izgubila brata, što je dovelo do kraha njene porodice i nemogućnosti da uspostavi normalnu komunikaciju sa ocem, nekada uspešnim piscem. Njena sestra od tetke, Vilma, naizgled fokusirana samo na svoj fizički izgled, odrastajući sa dominantnom figurom majke, zapravo samo želi da bude primećena i prihvaćena i od strane vršnjaka i od strane roditelja. Deca Tumasininog strica su tek posebna priča: tu je najpre Erland, agresivan dečak kojem je, kako se čini, jedino važno da povredi nečija osećanja, dok u drugom ekstremu, imamo njegovu Signe, ćutljivu i povučenu petogodišnjakinju, gotovo nevidljivu. Do kraja romana, svi junaci i junakinje prolaze kroz transformaciju plus se na divan način govori o tome kako nastaje književnost. Pročitajte, pročitajte, pročitajte! Evo kompletnog teksta: Kuća bez ogledala – i ako još uvek niste nagradile/i sebe za preživljavanje protekle godine, potražite ovu knjižicu, nećete zažaliti. ❤

❤️

Za kraj ostavljam svoje najdraže otkriće u protekloj godini. Reč je zbirci priča Avgust nemačke književnice Kriste Volf. Silly me, bejah ubeđena da je Avgust zapravo priča smeštena u avgust mesec pa sam je tada i čitala, ali ispostavilo se da je reč o dečaku Avgustu i to je jedini tekst koji je Volf napisala iz muške perspektive. Može biti da sam totalna neznalica, ali do Avgusta nisam bila upoznata sa likom i delom drugarice autorke i iskreno ću vam reći da me je zaintrigirala posveta uz priču Avgust; priča je inače njen poklon za supruga Gerharda Volfa:

„Šta da ti poklonim, dragi moj, ako ne nekoliko ispisanih stranica u koje su se ulila sećanja iz vremena dok se još nismo poznavali. O vremenima posle jedva da mogu da ti ispričam nešto, što već ne znaš. To i jeste to: srasli smo tokom decenija. Jedva da mogu da kažem ‘ja’ – najčešće ‘mi’. Bez tebe bih bila druga osoba. Ali ti znaš i to. Velike reči nisu za nas. Samo ovoliko: bila sam srećna. K.“

Ne da nije razočarala, nego sam postala (malčice) opsednuta. Kristu Volf je na našu književnu scenu vratila Bojana Denić, odnosno izdavačka kuća Radni sto, koja, kako stoji u opisu na njihovoj FB stranici, gravitira ka nekomercijalnoj savremenoj prozi i drami nemačkog govornog područja. Što bi rekli mladi na Tviteru preporuka ko kuća, specijalno ako u novoj čitalačkoj godini planirate da otkrijete nešto novo.

❤️

Društvo je, kao što vidite, malo, ali odabrano. Postavila sam cilj na Goodreads-u: 12 komada, svaki mesec po jedna, pa ako opet budem imala sreće da naletim na tri ovakve knjige, smatraću svoju čitalačku 2022. uspešnom. Plan za narednu godinu još nisam osmislila; vrlo verovatno ću se priključiti Katarininom izazovu a prijavila sam se i za neki izazov u Delfi kutku, pa ćemo videti šta će od svega biti. Za sad je samo bitno da se naspavam. 😀

3 thoughts on “Ono što je valjalo u čitalačkoj 2021. godini

  1. Svi mi kojima je 2021. bila opasna kučka od godine. ❤
    Isti utisak imam o društvenim mrežama, ne samo da primećujem takmičarsku atmosferu, nego se manje-više svuda provlači nekoliko istih naslova. Zato je ovaj tvoj izbor pravo osveženje. "Ne umirem" sam pozajmila od drugarice rešena da čitam, podstaknuta između ostalog i tvojim tekstom, međutim evo skoro godinu dana stoji na polici, čeka svoj trenutak i ne znam da li ću ikad biti spremna za nju. "Kuću bez ogledala" ću utefteriti, a za "Avgust" prvi put čujem, tako da eto lepog otkrića. 🙂
    Želim ti da se ove 2022. (ma kolika kučka da bude) što bolje naspavaš. ❤

    Like

  2. Eh da je samo takmičenje na društvenim mrežama. Lako bi nam i bilo.. Ono je opšti haos. Tačno da se čovek oseti na kao toreador na kog je bik uperio pogled i juriša iz sve snage. Ja sam ove godine, “gora” no inače, pročitala upola uobičajene brojke knjiga i što je najgore i od tog pročitanog zadovoljna sam sa možda 5 naslova. Ali, bože moj, uvek je tu naredna godina, da pokušamo da ispunimo svoja očekivanja sa kvalitetnim štivom, i izneverimo opšta, jer smo, kako god zapnemo, van normi i uobičajene brojčane prakse. 🙂 No, zato je dobro okružiti se ljudima koji ti ne broje, već čekaju da se javiš s utiscima, makar to bilo i svake prestupne. 😀

    P.S. Priključiću se i ja Katarininom izazovu, kako da odolim? Svake godine skujem plan koji propadne, što bi ova bila izuzetak? 🙂
    Ljubav za En Bojer!

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s