KZM kutija, epizoda: rođendan

Jun je jedan divan mesec jer u junu je moj divan dan, divan dan. Tradicija nalaže da se sa odbrojavanjem počinje mesec dana pre srećnog događaja, dakle 24. maja. Kulminacija odbrojavanja je 24. juna, uz poklone i (po mogućtsvu) čokoladnu tortu. Ove godine nisam pevala mesec dana unapred, a umesto čokoladne torte Kale i ja smo se počastile picom i pivom. Jer smo sutradan polagale ispit, pa kao čokolada bi nas držala budnima a pivo će nam omogućiti da lakše utonemo u san. Nije nam pomoglo, al kako smo obe položile (sad se malo hvalim) kontam da će pica i pivo pred ispit postati tradicija. #partylikeitsjulskispitnirok

Skrenula sam sa teme.

S obzirom da sam ukućane poštedela tridesetodnevne torture u vidu pevanja rođendanske pesmice, red je bio da se počastim. Kako? Tako što sam naručila junsku KZM kutiju. Odlučujući faktor za naručivanje ovog meseca, bila je činjenica da će određen broj kutija sadržati dve knjige. I rekoh ajd da probam i okušam sreću. Ja nemam baš puno sreće kad su nagradne u pitanju. Do prošle godine, to jest. Onda me poteralo pa sam uspela da osvojim i supersonični Samsung ali od tada… Nichts. Čak ne mogu da dobijem ni figuricu u onom Star wars sladoledu. Ali ajd da probamo jer, kako to narod kaže, ko igra – taj i dobija.

I krenem ja danas da vidim rezultate ispita i samo što sam izašla iz kuće, evo majke koja javlja da mi je stigao paket.  Kaže: nešto zvecka. Pitam da li je teško. Kaže: ništa specijalno. I srušiše se lepi snovi moji o paketu sa dve knjige.

Tri sata kasnije…

OPA ĐURĐO! DVE KNJIGE! 😀

1.jpg

Knjigu Vesne Aleksić Dođi na jedno čudno mesto, u izdanju Kreativnog centra, na svojoj TBR listi imam od momenta kada je knjiga izašla, dakle od oktobra 2015. Šta me je sprečavalo da je kupim, stvarno ne znam, ali evo je sada u mojim rukama i počinjem sa čitanjem čim post ode u etar. Neka čeka Ričard III! Vesna Aleksić je spisateljica za mlade, tako da je i ovaj roman namenjen tinejdž populaciji, što meni nikako ne smeta i već znam kod koga će da završi kada ga pročitam. Naccah, mislim nah tebeh. ❤

Radnja romana je smeštena u jednu varoš, 2014. godine, usred poplava, tako da cenim da je varoš zapravo Obrenovac. Prati dogodovštine trinaestogodišnje Nađe i njene neobične bake, a tu je i Nađin najbolji drug Tetoza. Očito i Dilan Dog ima važnu ulogu, što je uvek plus, kao i jedan bicikl. Jedva čekam, majke mi. ❤

Druga knjiga je, kako to fotografija kaže, roman Na ivici sećanja, američke spisateljice Dženifer Armentraut. Sudeći po Goodreads-u, reč je o savremenom YA trileru sa primesama romanse. Sve dok nema veze sa paralelnim univerzima, cool. I međ’ mojim GR prijateljima je visoko ocenjena, što uliva poverenje pa ćemo videti. Ona će ipak čekati da prođe ispitni rok. Priča je vezana za nestanak Samante Džo Franko i njene najbolje prijateljice Kesi. Samanta biva pronađenja, pati od amnezija ali Kesi još uvek nema. Naša junakinja će pokušati da otkrije ko je a čini se da će to najbolje uraditi tako što će osvetliti šta se desilo te kobne noći. Doima se ok, videćemo, videćemo. 🙂

Od pratećih detalja tu su sveska i olovka: nikad ih dosta. 🙂 Na naslovnoj strani sveske je londonski Tower Bridge, što ja smatram još jednim znakom da treba da se preselim u taj divni grad. S tim u vezi: klik. 😀

Svoje mesto u kutiji našle su i super slatke soknice, dva bookmarkera i privezak za ključeve. Tu je i jedna kartica sa citatom iz romana Lažljivici, američke spisateljice E. Lokhart: Ne prihvataj zlo koje možeš da promeniš. Roman nisam čitala, citat me je naveo da pomislim kako je reč o nekoj društveno angažovanoj storiji ali me je Goodreads demantovao. 😀

Bookmarkeri su posvećeni Igrama prestola. Koje ja nisam školovala, pa mogu jedino da kažem da su mi lepi. 😀 Dobila sam kuće Lannister i Stark. Moj drugar Google kaže da nijedna nije kuća Majke Zmajeva, što je šteta jer Majka Zmajeva deluje baš kul. 😀 Mole se ljudi koji su čitali ili gledali (ja čekam da pročitam pa ću da pogledam) da mi kažu da li su te kuće pogane ili su na strani dobra jer ja ništa ne kontam čitajući ovo na Wikipediji… Da li je uopšte neko tamo na strani dobra?

Privezak za ključeve se nije dao lepo uslikati. Na njemu je porukica: stop being afraid of what could go wrong and think of what could go right. Mudro. 🙂

5

I tako dođosmo do kraja. Nisam našla manu ovaj put. Jeeej! ❤ Super mi je bio i izbor knjiga i prateće sitnice. Što dovodi do zaključka da sam ja poprilično laka za održavanje: sve dok je izbor knjiga dobar, ja sam srećna! 😀

E da! U slučaju da se do sada niste upoznati sa konceptom KZM kutije, reč je o kutiji iznenađenja u kojoj se, pored knjige, nalaze i još neke, manje ili više knjiške, sitnice. Kutija se naručuje na mesečnoj bazi a nakon naručivanja dobijate uputstva za uplatu. Junska kutija koštala je 950 din i u cenu su bili uračunati troškovi slanja. U slučaju da uplatu vršite u pošti, na tu cenu treba dodati još 45 dinara ali ako uplaćujete u Intezi bićete oslobođeni ovog troška. To sam otkrila slučajno, kada je poštanska službenica pored broja žiro računa napisala BANKA INTEZA, tako da znate za sledeći put. 🙂

Ovomesečna kutija jeste bila skuplja u odnosu na pretprošlu ali je, u mom slučaju, knjiga Na ivici sećanja, čija ja cena na Laguninom sajtu 899 dinara, isplatila ceo trošak.

0.jpg

Eto tako. Pravo da vam kažem, meni je današnji dan baš bio super: em sam se rešila bede zvane Metodička praksa, em sam dobila super kutiju. Sad odoh da pojedem koju princes krofnu i da vidim šta se to dešavalo za vreme poplava u Obrenovcu. 🙂

Kakva su vaša iskustva sa ovomesečnom KZM kutijom? 🙂

XOXO

Advertisements

Holy Cow

Most people think cows can’t think. Hello. Let me rephrase that, most people think cows can’t think, and have no feelings. Hello, again. I’m a cow, my name is Elsie, yes, I know. And that’s no bull. See? We can think, feel, and joke, most of us anyway.

I tako počinje jedna od najzabavnijih i najčudnijih knjiga koje sam ikada u životu pročitala. Reč je o romanu Holy Cow, proznom prvencu američkog glumca, scenariste i reditelja, Dejvida Duhovnija/Duhovnog (David Duchovny). Za bivstovanje pomenutog gospodina sam prestala da se interesujem onog trenutka kada mi je slomio srce i odlučio da napusti omiljenu mi seriju. Onda je došla Kalifornikacija koju sam sa uživanjem gledala ali sam i dalje mislila da je DD arogantno govedo (pardonirajte, očito mu još nisam oprostila). Iz tog razloga, nisam ni znala da je objavio knjigu dok se nije digla prašina oko povratka serije Dosije X na male ekrane TV prijemnika (epic fail, avaj!). I onda sam pretražila torente, naravno našla sam i Kravu i Dejvidov novi roman (krenulo ga, očito) pod nazivom Bucky Fucking Dent. Pogledala sam neke klipove na Youtubu, malo je Dejvid pričao o knjizi, malo je čitao delove i ono što sam čula bilo je dovoljno da mi zagolica maštu.

Počela sam da čitam ovo delce jednog sparnog dana i to zahvaljujući neviđenoj gužvi na Gazeli. Poučena predhodnim iskustvom kada sam previše očekviala od celebrity knjiga (klik) ovaj put sam sa čitanjem krenula bez ikavih nadanja. Tako mi se bar tada činilo. Dok sam pisala beleške tokom, a naročito nakon čitanja, postalo mi je jasno da je predznanje koje sam imala o piscu ipak stvorilo određena očekivanja ali su ona bila dovoljno skromna pa tako možemo da kažemo da je, u mom malom svetu, Duhovni uspešno prešao granicu iz glumačkog u spisateljski svet.

*Za one koji ne znaju, DD je osnovne studije Engleske književnosti završio na Prinstonu, dok je master tezu pod nazivom The Schizophrenic Critique of Pure Reason in Beckett’s Early Novels odbranio na Jejlu. Svoje godine na Jejlu proveo je kao student čuvenog književnog kritičara Harolda Bluma a doktorska teza Magic and Technology in Contemporary Poetry and Prose ostala je nedovršena. Smart is sexy, right? 😉

No, vratimo se mi samom delu. Premisa dela je, kako kaže autor, da bi svaka krava želela da ode u Indiju. A kako je naša kravica došla na tu ideju?

Elsie Bovary glavna je junakinja ove priče i njena naratorka. To je jedna kravica tinejdžerka, shvatićete to kroz delo i njen način izražavanja (bff, cre-cre i ostalo). Ona živi mirnim životom na jednoj farmi, dani joj prolaze takoreći rutinski: muža, paša i ćakulanje sa najboljom prijateljicom, kravicom koja se zove Mallory. Njihovi razgovori vezani su za mlađane bikove, sa kojima očijukaju preko plota, pošto se dečaci i devojčice mešaju samo radi razmnožavanja, ostalim danima žive odvojeno. Elsie je jedna vrlo vickasta, elokventna gospođica, vrlo je radoznala i bistra i kao takva, oseća da ima mnogo toga što se dešava van ograđenog prostora u kome živi. I tako jedne večeri, dve drugarice koriste priliku i nepažnju mlađanog gospodara i izlaze u svet. Pojam svet se, očito, razlikuje od krave do krave. Mallory odmah odlazi međ bikove, dok Elsie, željna avanture, koristi priliku da bolje upozna farmu na kojoj živi. Dolazi do kuće u kojoj žive ljudi i zatiče ih hipnotisane ispred kutije koja govori i koju ona naziva Box God. I ono što će videti bukvalno će je baciti u nesvest.

Naime, Elsie je svesna da posle izvesnog vremena života na farmi, krave odjednom nestaju. Jednostavno odlaze i više se ne vraćaju. Gde su otišle i šta im se desilo, Elsie ne zna da nam kaže. To pitanje je za živalj na farmi jedna od životnih misterija i kao takvo prenosi se iz generacije u generaciju i među omladinom se prihvata kao nepromenjiva činjenica te se niko ne buni previše. I onda Elsie dolazi do spoznaje:

12a
All  I remember is blood… I emptied the contents of all four of my stomachs. And then I passed out.

 

Elsie je, zajedno sa vlasnicima farme, odgledala dokumentarac o farmama mesa, o industrijalizaciji i načinu na koji industrija uništava male farme, poput one na kojoj ona živi. Ali više od toga: saznajući kakvu je sudbinu imala njena mama, Elsie shvata da ni njena budućnost nije svetla. I zato je Indija jedino mesto koje bi moglo da je zaštiti od te tragičnog kraja.

Ali farma je kao svaki prosečan komšiluk: nemojte da očekujete da će vaša tajna dugo ostati skrivena. Čim se pročuje da Elsie želi da ode kako bi se spasila, na istu ideju dolaze i ćuran Tom i svinja Jerry. Tom planira da ode u Tursku, jer konta da ga neće pojesti u zemlji koja se zove isto kao i on (za one koji ne znaju, engleska reč za ćurku je ista kao i za Tursku, turkey fore imaju smisla samo u engleskom jeziku) dok će se Jerry odlučiti da svoju sreću okuša u Izraelu. Zbog svoje misije, Jerry će promeniti ime u Shalom, uz obred obrezivanja, naravno. I tako naša grupica kreće na put koji će, jasno, biti pun manje ili više smešnih i apsolutno apsurdnih situacija.

HOLY_COW_-_About_the_book

Ono što je meni bilo super kod ove knjige jeste to da uopšte ne deluje pretenciozno. Dotiče se ozbiljnih tema poput religije, politike, konzumerizma, vegetarijanstva i u tom smsilu se može reći da se Duhovni uhvatio ozbiljnog posla ali valja reći i da je posao solidno obavljen. Očito inspirisan Orvelovom životinjskom farmom, Duhovni je ipak uspeo da ostane veran svojoj ideji i tako je pred čitaoce stavio originalno delo. Naravno da je konačni rezultat mogao biti i bolji, ali dobro, čovek je tek ušao u literarne vode. Dopalo mi se što za svako otvoreno pitanje iznosi svoj stav ali ga ne nameće čitaocu. Ponekad svojim oštrim stavom preseca iskričavo pripovedanje koje je nametnu svojoj naratorki:

All you humans do is take, take, take from the Earth and its beautiful creatures, and what do you give back? Nothing. I know humans consider it a grave insult to be called an animal. Well, I would never give a human the fine distinction of being called and animal, because an animal may kill to live but an animal never lives to kill.

ali ni tada nema nametanja. Kao da je moto koji vlada na farmi odredio je i ton knjige: we cows have a saying – don’t step on my teat and I won’t step on yours. Inače, meni je to toliko bilo smešno da sam se smejala dobre dve autobuske stanice. 😀

Humor je još jedna dobra stvar u ovoj knjizi. U najvećoj meri zasnovan je na jeziku, što knjigu, nažalost, čini nedostupnom za one koji ne vladaju engleskim jezikom, ali ako ne spadate u tu kategoriju, onda je ovo pravi blagoslov. Izvor humora je i kritika savremenog društva: scena sa balegom i mobilnim telefonom zauvek je ostala urezana u mom mozgu. 😀 Opet, Elsie se toliko trudi da nas zabavi u svakom trenutku, što zaista nije neophodno pa njene digresije, iako najčešće zabavne, ponekad remete prećenje glavne priče. Iz tog razloga, skinula sam jednu zvezdicu na Goodreads-u.

Drugu zvezdicu skinula sam zbog likova. Elsie sam zavolela još pre kraja prvog poglavlja i kako se njen lik razvijao, tako su simpatije rasle. Ali spram nje, svi ostali likovi ostali su mi nekako bledi. I Shalom i Tom imaju toliko potencijala (super džangrizavo prase koje čita Toru i super šarmanti ćuran koji uz pomoć kljuna koristi iPhone), prava je šteta što im se nije posvetilo više pažnje. Siroma’ Tom: neke ptice nikad ne polete, osim ako se ne ukrcaju u avion. ❤

I konačni sud: valja joj pružiti šansu. Ako ste ljubitelji štreberskog humora. Ako ste fan serije Dosije X jer je posebno zabavno nadovezati priču na epizode poput Crvenog muzeja ili Našeg grada. Ako tražite zabavno štivo koje nije potpuna limunada.

Što se mene tiče, Duhovni bolje piše nego što glumi i jedva čekam da se bacim na sledeći roman. Ako položim metodiku, nadam se da ću uspeti da isprosim fizičku kopiju od ljudi što žive po inostranstvima. Trep, trep. 😀

P. S. Sve napisano je plod mog tumačenja. Stručna javnost može, ali i ne mora da se složi sa napisanim. Imajte to u vidu vi koji ste na blog zalutali u potrazi za analizom dela.

P. P. S. Ako vas je ovaj mučeni prikaz zainteresovao, javite se da vam prosledim svoj (ilegalni) primerak.

P. P. P. S. David, if you’re reading this, I fucking love your book. Can you please finish the human joke? And also, is there a way to read your senior thesis without paying 60$?  Thanks, dude. ❤

p4120015-nggid0242-ngg0dyn-600x400x100-00f0w010c010r110f110r010t010
DD konačno u duhovnoj i fizičkoj harmoniji ❤

Šta sam iskopala na ruševinama biblioteke, epizoda: 2016

Prošla je još jedna Čitam/Čitaš trampa.

Ove godine, moj omiljeni događaj u junu mesecu trajao je samo jedan dan. Hoćete li se iznenaditi ako vam kažem da je to zbog nedostatka finansija? Ipak, aplauz za organizatore jer je program i ove godine bio vrlo zanimljiv (dečja radionica, kaligrafsko pisanje citata, poznati čitaju poeziju, tribina o tome kako postati pisac); nije da sam ja propratila sve segmente istog, jer sam jurila knjige i ćaskala sa divnim ljudima sa kojima sam došla i koje sam na Kosančiću srela ali znam ljude koji jesu pratili i verujem im kad kažu da je bilo super. 🙂

O samom festivalu pisala sam prošle godine – klik ali ako vas mrzi da klikćete, evo o čemu se radi u najkraćim crtama. Centralni događaj festivala je trampa knjiga. Vi donesete knjige za koje mislite da im iz nekog razloga nije mesto u vašoj kućnoj biblioteci i zamenite ih za neke privlačnije naslove. Kako godine prolaze, ljudi dolaze sve bolje i bogatije opremljeni, tako da bih rekla da je Čitam/Čitaš prirastao za srce velikom broju knjigoljubaca te se iskreno nadam da će se naša junska druženja na Kosančiću nastaviti i narednih godina.

Moj ovogodišnji ulov je šarenolik i, iako je princip trampe naslov za naslov, broj knjiga koji sam donela kući premašio je broj knjiga koje sam ostavila na ruševinama biblioteke. Za to je u najvećoj meri kriva Vedrana, vama možda poznatija kao Cajka sa kandžama :smajlisazaljubljenimpogledom. Možda je sad pravo vreme da vam kažem da će se u tekstu naći i neke interne šale kao ova sa smajlijem sa zaljubljenim pogledom, tako da ih samo zanemarite kao moje trabunjanje.

Nego da se vratimo na knjige. Desilo se da sam ja fotku svojih knjiga za razmenu objavila na Instagramu. Ako niste primetili, ja sve objavljujem na Instagramu jer je to jedna teška droga. I onda je Cajka rezervisala dva naslova iz moje gomilice i ja sam sa njenog spiska izdvojila dva naslova,  ali onda kad smo se (konačno!) susrele, Cajka je dobila svoja dva naslova, ja sam od nje uzela pet. Mislim, ja sam stvarno htela samo dva ali eto, nismo mogle da se odlučimo za jednog Lavkrafta pa sam dobila tri naslova plus još roman Pogan, poljskog autora Vojćeha Kučoka. Vodile smo se onim 3+1 gratis.

1

E baš usred ćaskanja sa Cajkom, naletesmo na još jedno drago blogersko lice, a to je Sandra sa bloga Stsh’s Book Corner. I sa Sandrom sam se menjala: Proročanstvo Romanov za Tigrovu ženu. 🙂 Nemam fotku Tigrove žene jer sam je dala Ljilji da pročita.

Tu smo započeli jednu vrlu finu i nadasve zabavnu konverzaciju o značaju Isidore Bjelice za srpsku književnost. Toliko smo se uneli u priču da sam ja tačno izgubila pojam o vremenu i ispalila svoje drugarice. Umalo da me se javno odreknu, tako da im se sada javno izvinjavam i još jednom moram da kažem nisam ja kriva nego Sandra, njen muž Dušan i Vedrana. I Isidora Bjelica. ❤

Idemo dalje, idemo dalje.

Prva knjiga koju sam uhvatila bila je zbirka priča Vašingtona Irvinga pod nazivom Rip Van Vinkl. Izdanje je Reč i misao, nikad dosta njihovih knjižica, pa tako i sa ovog festivala donesoh kući jednu. Nisam, kao što znate, neki veliki ljubitelj kratkih priča ali ako je suditi po Legendi o Sanjivoj dolini, gospodin Irvnig i ja ćemo postati odlični drugari. 🙂

Zatim sam u nizu uhvatila Čajni klub profesora Nikolića, inače delo Bojana Medića, onda Moj krivotvoreni život Pitera Kerija i Mango Ljubice Arsić.

2

U principu me najviše zanima roman Ljubice Arsić. Mislim da sam možda pogrešila što Čajni klub nisam ostavila nekome ko voli Tolkina ali sad šta je tu je, menjaću je sledeće godine.

Našla sam i nekoliko društveno angažovanih knjiga. Dve se tiču feminističke teorije: Postajanje ženom Adriane Zaharijević i Feministička teorija: od margine ka centru Bel Huks (koju možete ovde naći i u e-formatu). Treća knjiga je zbirka priča Pristojan život, u kojoj su sabrane, kako na koricama piše: lezbejske kratke priče. Mislim da mi se majka malo šokirala kada je videla naslov.

3

Našla sam i nešto (kao) za školu. Reč je o knjizi Drugo lice, autorke Jasmine Lukić, u kojoj su sabrani eseji o savremenim srpskim pesnicima.

Među knjigama za menjanje našla sam i roman Igora Marojevića, Majčina ruka. Ništa Marojevićevo nisam čitala, tako da sam ugrabila priliku kad mi se ukazala. Našla sam još i Izgubljene dnevnike Adrijana Mola, jeeej! ❤

4

Za Draškovićevu Noć đenerala, dramsku verziju Oca na službenom putu i ilustrovanu enciklopediju o Titu, menjala sam se Kaćom koju možda prepoznajete kao Kokuza, najdražeg bekriju tj. Samostalnu umetnicu  čija je budućnost neizvesna.. 🙂 I menjale smo smo se pošteno, 3 za 3. Otac je bio u fazonu: gde Tito i Draškovič idu zajedno, majke ti mile?! 😀 Al ono, do sada je već trebalo da naviknu da sam ja hodajuća kontradiktornost tako da sorry, roditelji. 🙂

PicMonkey Collage

I na kraju, moram da priznam da sam varala.

Za jednu svoju knjigu uzela sam četiri Sunđer Bob slikovnice. U svoju odbrannu reći ću sledeće: nisam imala više knjiga, nisam uzela sve Sunđer Bob slikovnice i moje kumče marmunče stvarno, ali stvarno obožava Sunđera koji živi u ananasu na dnu mora (sva je na mene). Ko prizna pola mu se prašta, je l’ da? 🙂

Jeste li vi bili na trempi? Kakav je vaš ulov? 🙂