Coronavirus Book Tag

17. mart 2020.

Samoizolacija, drugi dan

Dragi internete,

Petak nam je bio poslednji dan u kancelariji. Iskreno da ti kažem, veći deo dana sprdale smo se na račun korone, mene uhvatila neka kijavica još u Novom Sadu pa je bilo ha ha hi hi, šta si iz Novog Sada donela, osim knjiga. A onda, kad smo oko 22 h krenule da zatvaramo kancelariju, postalo je nekako jezivo a bogume i tužno specijalno dok sam oravila zalihe vode svojim bambusima i dok sam Živku sam vraćala na policu pošto sam mislila da ćemo se za koji dan vratiti u kancelariju. Sad kad vidim da ipak nećemo, nadam se da je Žile dobro i će bambusi izdražti, trebalo je da ih ponesem.

Trebalo bi da radimo od kuće, ali nam se nešto ne da. Danas smo podelile radne zadatke i bile u fazonu ali, opušteno – ima vremena. Jer jbg, vremena stvarno ima. I sad ja, koja sve radim u poslednjem trenutku, zapravo jedva čekam da dođe moj deo zadatka jer evo drugi je dan samoizolacije i ja sam u fazonu da sam se naspavala i sad mogu da se vratim normalnom životu. KORONO, FAK JU, POBEDIĆEMO!

Ali nismo se okupili ovde da bih ja patetisala o novonastaloj situaciji. Ovde smo jer sam u cilju kvalitetnog trošenja slobodnog mi vremena, odlučila da napravim seriju dnevničkih unosa, pošto utiske o knjigama, serijama i filmovima treba negde smestiti. Serijal započinjemo Coronavirus book tagom, koji je osmislila Katarina sa bloga Prerazmišljavanje, javljajući se sa youtube kanala Knjigoložnica. Originalni video vam ostavljam ovde (x) a poenta je u tome da svaki od simptoma ove napasti prebacimo u književni svet i pronađemo naslove koji bi odgovarali jednom od šest navedenih pokazatelja bolesti. Moj najveći problem bilo je ograničavanje na samo jedan naslov, ali ni to nije ništa u poređenju s mukom koju vodim kad je pipanje lica u pitnaju.

Počnimo!

1. Groznica: Knjiga koju iščekujete: E sad, tu je jedna nedoumica koju sam imala, da li se misli na knjigu koju jedva čekam da objave ili koju jedva čekam da pročitam. Zato sam odlučila da varam i odgovorim na obe mogućnosti.

Knjiga koju iščekujem u smislu izlaženja jeste Plavetnilo norveške autorke Maje Lunde, u izdanju izdavačke kuće Odiseja. Reč je o drugoj knjizi u takozvanom Klimatskom triptihu, prva je, naravno, Istorija pčela, koja mi se baš dopala i kojoj će biti posvećen jedan od unosa. Plavetnilo je, koliko sam shvatila, roman koji čine dve priče, smeštene u 2017. i 2041. godinu, koje se bave i porodičnim odnosima i vezama, ali imaju, kao i Pčele, ekološku temu, ovaj put vezanu za okeane.

Knjiga koju iščekujem u smislu svrtela sam se i sad ću da je pročitam jeste čuvena Alijas Grejs još čuvenije Margaret Atvud. Za sve je kriv Stašoni, stari drug (x), koja mi već mesecima, ako ne i godinama, govori kako bi valjalo da pročitam i ja svaki put hoću, jer stvarno hoću, al eto nikako da je se dokopam. E onda smo pred samoizolaciju majka i ja krenule u potragu za sapunom i hranom za džukelče, pa samo usput svratile da vidimo neke knjige, mislim kad smo već tu. I kad smo već obišle knjižaru, red je i da ne izađmo praznih ruku, pa sam ja izašla sa, pogađate, Alijas Grejs. Da već nisam načela Svedočanstva, može biti da bih sada nju završavala, ali dobro, duga je samoizolacija.

2. Kašalj: Knjiga koju ste najduže čitali

Prvo što mi pada na pamet jesu Avanture nevaljale devojčice. Trenutno se spremam se da započnem ponovno čitanje zbog Brana’s book club-a, nosam je po kući, ali nikako da započnem baš zbog toga što sam je prvi put mučila gotovo mesec dana i kada sam došla do kraja, gotovo mi je laknulo, jer sam tada bila u fazonu da ne ostavljam knjige nedovršenim. #danakneiskustvu Sećam se i koliko sam bila srećna kada sam je pronašla jer sam je poprilično dugo tražila i koliko me je sadržaj razočarao. Apsolutno mi ništa nije leglo, ni tema, ni junaci, ni stil… Posle mene se razočarao drug otac, a drugarice majka i sestra su batalile na polovini čitanja. Ljosa definitivno nije zainteresovao naš mali kolektiv, ali ne odbijam mogućnost promene mišljenja nakon drugog čitanja.

3. Otežano disanje: Knjiga koja vas je ostavila bez daha

E ovde sam baš razmišljala koji bi moj izbor bio i kada sam svela na dva naslova, shvatila sam da su me i jedna i druga knjiga ostavile bez daha a bogume su mi i slomile srce tako da sam iskoristila i jednu i drugu knjigu. Ona koja me je ostavila bez daha jeste roman Saše Stanišića Kako vojnik popravlja gramofon. Prvo moram da kažem da sam ovaj roman poprilično dugo izbegavala jer mi naslov i korice nisu baš delovale ubedljivo. Znam, površna sam, ali ko prizna… Zašto sam je pokupila iz biblioteke, ne znam da vam kažem, ali jednog dana ipak jesam, i oh, bogo moj. Kad sam jednom počela čitanje, nisam prestala dok nisam došla do kraja. Ako je još uvek niste čitale/čitali – potražite je čim pre. Stvarno će vas ostaviti bez daha i to ne jednom, a srce će vam biti slomljeno na milion različitih načina.

4. Bol u grudima: Knjiga koja vam je slomila srce

Izuzetno glasno i neverovano blizu Džonatan Safran For. Mislim… Prošle godine, na sajmu u Novom Sadu, radila sam i na štandu Geopoetike. Drugog dana sajma, došao je jedan gospodin po knjigu za svoju unuku, ako mogu nešto da mu preporučim. Naravno, ja iskuliram sve Murakamije i Pamuke i izvučem priču o Oskaru. Nećka se gospodin, kaže nije siguran, a ja znam, znam, sigurno znam da je knjiga dobra, kome god sam je kupila za rođendan, svi su me psovali jer su proplakali pola romana i kažem ja njemu: evo ovako, uzmite je vi sada, neka ona proba. Mi smo tu još pet dana, pa ako joj se ne svidi, dođite da Vam vratim novac ili da uzmete neku drugu knjigu. Vraća se čovek sutra ujutru i donosi mi čokoladu, kaže njegova supruga je prva uzela da čita, nije stala celu noć, sigurno će se i unuci dopasti. Dakle, pročitajte je. Čokoladu možete da mi kupite kad se završi vanredno sranje. ❤

5. Dezorijentisanost: Knjiga koju niste razumeli: 

E ovo je bilo baš teško pitanje. Najpre sam pomislila da stavim Pavića, jer šta god sam probala, ništa nisam razumela. Ipak, odlučila sam se za jedan fenomen na mojim policama: roman Kosomos poljskog pisca Vitolda Gromboviča. Kosomos je fenomen zbog toga što mi se roman u suštini dopao, ali da me pitate o čemu je – ne bih znala da vam kažem. ¯\_(ツ)_/¯

6. Modre usne: Knjiga koju ne preporučujete

E ovde je bilo tooooooooliko kandidata, ne znam koga bih pre. Ipak, odlučila sam se za profesora Vladušića i njegov epik fejl Mi, izbrisani. Ovaj veliki književni mislilac, kako onomad reče jedna devojka, hteo je da napiše prvi srpski sajber roman, ali ljudi, to je jedna gomila splačina na 297 strana, u kojoj su žene ili plastične sponzoruše, koje nemaju ni stida ni srama, ili su mrtve, jbg. A i te mrtve su same krive što su mrtve. Jedan klasičan primer mizoginije u savremenoj srpskoj književnosti, koji se, zašto i to ne napomenuti, najpre našla u najužem izboru za NIN-ovu nagradu (koju autor sada bojkotuje, plakyy) da bi kasnije bio nagrađen Mešom Selimovićem. Emoji koji povraća. 

Eto, mile moji i mili moji, to bi bio moj izbor knjiga koji prate simptome ovog govneta od virusa. Bilo bi fino ako bi neko od vas nastavio ovaj tag, u formi koja vam odgovara, razume se. Ako vam je nešto od ovog već stiglo do vas, mislim na knjige, ne na simptome pu pu pu, javite mi svoje utiske. I molim vas, sedite kod kuće, perite ruke, održavajte imunitet vitaminima i čitajte samo dobre knjige. ❤

 

Zašto mi treba zabraniti odlaske na sajmove knjiga: epizoda Novi Sad

Sezona sajmova knjiga, drugarice i drugovi, zvanično je počela, barem kad sam ja u pitanju. Novosadski sajam knjiga trajao je od 3. do 9. marta i, naravno, osim što sam na istom radila, takođe sam obogatila svoj budući legat za malo više od nekoliko novih naslova.

Ali, kao što ste već navikli, pre nego što nabrojim gde su sve moji novci otišli, slede generalni utisci o sajmu. Ovo je drugi put da sam pohodila ovaj događaja i iskreno, i dalje me mala posećenost začuđuje. Ulaz je besplatan, lokacija je solidno povezana sa ostalim delovima grada, knjiga ima, popusti su manje više ok – šta stanovnike Srpske Atine sprečava da dođu, evo ne znam bogume. Ok, nije veliki kao sajam u Beogradu, al stvarno nije ni za baciti. Popusti su se uglavnom kretali oko 30% što je kao kad naručujete preko sajtova, ali pošto ne plaćate poštarinu, realno se isplati. Najveći štand, naravno, bio je štand Pokrajinske vlade, što je čisto gubljenje prostora, ali dobro, bar nije bilo Šešelja.

Ono što mi se nikako ne sviđa, a to sam i napisala u nekoj anketi koju su nam tamo dali, jeste što mi se čini da se organizacijom programa ne bave baš ozbiljno. Sadržaja ima, trude se da bude što raznovrsniji i u tom smislu su, u odnosu na prošlu godinu, baš napredovali. Ali, dešava se da bude sadržaja koji se u isto vreme održavaju na različitim mestima, pa jedni pokušavaju da nadglasaju druge, i onda i Krajišnici zapevaju a Rusi zasviraju i ode mozak. Malo komunikacije tokom planiranja nije na odmet, razmislite o opciji da nekoga i odbijete zbog manjka prostora jer ljudi koji na sajmu rade od 9 do 19 časova stvarno ne moraju da budu izloženi tolikoj kakofoniji.

Srela sam Trejsi Ševalje! Nije mi potpisala knjigu jer sam htela baš da mi potpiše Pale anđele, koje opet nisam imala gde da kupim, pa sam joj samo rekla I’m such a huge fan of your work, The Fallen Angels might be one of my favorite books of all time. Rekla je Oh that’s so sweet, thank you very much. Posle sam se malo smorila kad sam čula da joj je omiljena knjiga u detinjstvu bila Mala kuća u preriji, meni je više delovala kao neko ko bi čitao neke detetktivske avanture, ali šta da se radi… Takođe sam videla moju najdražu Jelenu Bačić Alimpić, koja je sama nosila svoje knjige, moliću lepo. #diva I Mirjana Bobić Mojsilović me je pitala gde je štand Lagune. Bazdulja sam, faljena Marija, propustila. 🙄

A sad ono zbog čega smo se ovde i okupili: knjige! Možda sam opet preterala, mada majka kaže da je očekivala da ću dovući više knjiga. A ako majka aminuje, onda je valjda ok. Uglavnom sam dovlačila sa štanda SVAKA KNJIGA 100 DINARA, koji je najbolja stvar na tom sajmu. Dopunjuju redovno, ima svega i svačega, pa ako imate vremena za biranje, stvarno možete da nađete sjajne knjige u odličnom stanju. Dobila sam i poklone, jer sam pre svega jedno šaramantno biće a i dobar sam čovek. Imam i nov ceger i gomilicu bedževa a morala sam da kupim i patike jer je kiša iznenadila i mene i moje platnene patike, ali to je tema za neki drugi post. Evo šta sam pazarila i šta planiram s tim knjigama.

20200310_181401.jpg

Prva knjiga koju sam ščepala čini mi se u prvom radnom satu jesu Svedočanstva Margaret Atvud. Kontam da ovo ne moram da objašnjavam, samo ću reći da joj se jako radujem i ako me posluži sreća, sledećeg vikenda sam nedostupna. Znam da možda ne bi trebalo da budem ovako uzbuđena i da imam OVOLIKA očekivanja, ali prosto ne mogu da se suzdržim. Iskreno se ne sećam kada sam neku knjigu ovako iščekivala i da nemam ovoliko obaveza koliko imam, odavno bih je pročitala englesko izdanje.

Takođe, mislim da je super stvar što sva izdanja imaju iste korice – simbolika je prejeziva. Bar u mom tumačenju.

U svojoj prvoj, i ispostaviće se, jedinoj pravoj poseti SVAKA KNJIGA 100 DINARA štandu, iskopala sam divne, divne naslove.

Pre svega i pre svih, tu je roman Pada Avala Biljane Jovanović, koji imam u onom Lomovom izdanju, ali u ovo izdanje iz 1981. sam zaljubljena pa kad sam ga videla, odmah sam ga zgrabila i pomislila: nikad te nitko neće voljet ko ja. ❤ Nisam još taj stih ni završila, moje oko sokolovo spazilo je roman Pomorandže nisu jedino voće Dženet Vinterson. Može, hvala. Idemo dalje!

Dobar dan, tugo Fransoaz Sagan. Fun fact, dok Željko pola-čovek-pola-osmi-mart-sad-je-deda-mraz-zaposlen-u-pošti Samardžić nije snimio istoimenu pesmu, ja nisam ni znala da postoji roman, neko od mojih je prokomentarisao. I naravno, uzela sam iz biblioteke jer sam mislila da je pesma inspirisana pričom iz romana. Imala sam jedanaest godina, oh ta naivna mladost. Elem, od tada do sada, roman sam pročitala nekoliko puta i volim ga toliko da se molim Univerzumu da Laguna ne odabere neku treš naslovnicu za ovo izdanje koje spremaju i da prevod bude valjan. U slučaju da ipak omaše, imam ovo svoje novo a staro, fino, zagrebačko izdanje. ❤ Pročitaću ga ponovo ovog leta, Sagan se najlepše čita leti i u ranu jesen, verujte mi na reč.

Sledeći naslov koji sam iskopala jesu Izabarana pisma gospođe De Sevinje. O pomenutoj do tada nisam ništa znala, ali su pisma uvek zanimljiva za čitanje, plus kažu da su i dalje aktuelna, pa rekoh što da ne, bolje knjiga nego čokolada. I kupim ja ta pisma, dođem kući i dok sam čekala večeru izguglah gospođu i bogume, obećavaju ta pisma. Posvetićemo im se tokom novembra, kada tradicionalno čitamo samo dela koja nisu fickija.

Ako me pratite na Instagramu, sigurno ste primetile/i niz storija vezanih za izdavačku kuću Paideia. Uprkos popularnom mišljenju, nije reč o sprdnji, ljudi nisu poslali knjige a plakat je ostao na štandu pa kad je postalo izvesno da ih uopšte neće ni biti na sajmu, kolege su počele da ostaljaju odabrane naslove. Nastao je mali književni performans pod nazivom Paideia je prisutna, na koju su ljudi na sajmu baš fino reagovali i većina knjiga koja se našla na plakatu je uspešno udomljena. ❤ I ja sam se vratila kući sa jednim njihovim izdanjem, doduše nije bio na plakatu već na gomili sa ostalim knjigama za 100 dindži, ali eto, Paideia je prisutna i ovde. Deo legata posao je roman Uniženje Filipa Rota. Rot mi je na listi još od onomad kad sam videla da ga preporučuje dražesni mi Dejvid Duhovni (trenutno manje dražesan nego ranije, ali to je tema za drugi post) pa sam pokupila ovaj ispitam teren.

U tom pohodu na dobre a jeftine knjige, iskopala sam i roman Čuda Antihrista švedske nobelovke Selme Lagerlef. Iz nekog neobjašnjivog razloga, imam potrebu da skupim sva njena dela pa sam tako u jednom vraćanju sa piš pauze iskopala i roman Gesta Berling. Veoma sam srećna zbog toga. ❤

Pre nekih mesec dana, zahvaljujući miloj mi i dragoj Katarini, licu iza bloga Totally Random & Co. u moj legat je stiglo i delo Sinovi i ljubavnici koje potpisuje čuveni D. H. Lorens. Naslućujem da je motivacija za slanje bila jedna super blamantna konverzacija koju smo vodile, u kojoj sam ja ispala neopisiva ćurka, ali kako se poklonu u motiv slanja ne gleda, jako sam zahvalna i uskoro ću uzvratiti istom merom. ❤ E sad, dok sam vršljala po blagu SVAKA KNJIGA 100 DINARA štanda, spazila sam i Pingvinovo izdanje ovog romana, izgledalo je tako tužno u toj gomili i pošto sam meka srca… Dobro, bar leba ne traži. I jako je lepo, vidi se da je čitano i tako… Jadniče.

Kupila sam i dobitnika NIN-ove nagrade, roman Pas i kontrabas Saše Ilića. Znam, zašto bih vukla iz Novog Sada kad sam mogla to da kupim i u Beogradu? Zato što je bila 300 din jeftinija a 300 din su 3 knjige na mom omiljenom štandu. Deda me je zvao Lazar Paču, jasno vam je zbog čega… U svakom slučaju, užasno se radujem! Trudim se da mi očekivanja ne budu prevelika, ali sam toliko uzbuđena da bih kao Kermit mahala rukama. Jedino mislim da je ovaj momenat naglašavanja da je reč o romanu dobitniku mogao biti malo suptilniji, ali dobro, moj osećaj za estetiku jeste malo pomeren.

20200310_181449.jpg

Kod komšija iz Geopoetike sam pazarila još jedno izdanje iz edicije Mitovi. Reč je o romanu Lavlji med, u čijoj je osnovi legenda o Samsonu. Autor je David Grosman i to je peti naslov koji imam. Još toliko i edicija je kompletirina. ✔️

Dobila sam i jedan poklončić: roman Sva je priroda divlja i surova Ivančice Đerić. O tom romanu sam već pisala (x) i realno mi nije bio potreban, ali je bio u škart kutiji i htela sam da mu produžim život i pošto sam bila tako srećna kad sam ga u toj kutiji spazila, komšije su bile u fazonu samo nosi. Velko fala. ❤

Moja sestra od tetke, inače totalna kralj’ca, zamolila me je da pazarim strip Čuvari Luvra. I odem ja tako na štandić i tako gledam malo stripove i pomislim da bih možda i ja mogla da kupim sebi neki jer su svi baš lepi. Molim da ne ulazimo u to zašto biram stripove po tome da li su mi lepi ili ne. Izbor je pao na Buđenje. Reč je o stripovanoj (valjda se tako kaže, please don’t hate me) zbirci priča u kojoj je učestvovalo jedanaest autorki iz regiona. Čula sam baš lepe stvari o ovom projektu tako da jeeeeej, nisam donela kući samo romane!

U istoj škart kutiji u kojoj sam spazila Ivančicu, našao se i roman Queer Vilijama S. Barouza, pa sam i njega lepo udomila, osećam se kao Džozefina Bejker, samo što ne skupljam decu nego knjige. ¯\_(ツ)_/¯

20200310_182152.jpg

Negde na pola sajma, posle najmanje 10 splačinastih kafi iz kojekavih aparata, skontam da na kraju izložbenog dela Zenit knjižara prodaje i normalnu, domaću, tursku kafu. Jes malo preterano 100 dindži za pola šolje, ali dobro, ovce su za šišanje pa sam tako i ja stala u red. I dok sam čekala da je Uvek Smrknuti Dečko zakuva, primetim na štandu pored knjigu dizajnera Slavimira Futra pod nazivom Devet. Merkam ja tu knjigu odavno, specijalno od epizode podkasta Zadovoljstvo u tekstu (x), ali sam uvek terala novce na neku drugu stranu. Na sajmu mu je cena bila gotovo u pola niža nego u knjižarama pa rekoh ajde, lepo izgleda pa mogu uvek da je prosledim nekome ako se pokaže da je bzvz. Mada ne deluje da će biti, prelistala sam je sinoć, ali da ne ureknemo pu, pu, pu. Roman je takođe preporučila i Tatjana sa bloga Tatjanin svet knjiga, evo njenih razloga za čitanje ovde x.

Na komšijskom štandu Gradac/Zlatno runo kupila sam jedan biserčić – MANIFEST DRUŠTVA ZA UNIŠTAVANJE MUŠKARACA. Autorka je Valeri Solanas i ono, ne mogu da dočekam #nonfictionalnovembar ❤

Knjiga koju stvarno nisam morala da kupim jeste roman Kabinet čudesa, ALI pazite sad: bilo mi izuzetno dosadno pa sam se setila da sam malo i zaljubljena u glavnog junaka Alojzijusa Pendergasta. Delo je treća knjiga u serijalu o ovom agentu a autori su Daglas Preston i Linkoln Čajld. Bukvalno najsavršeniji triler/horor/štagod serijal, ali nisu svi delovi prevedeni, niti će biti jer oni nemaju agenta za naš region i neće ga ni imati pošto je tržište malo. Kme. E da, pročitala sam je isto veče, onako jadna zbog večere koja je kasnila sa nogama u lavoru. Najsavršeniji serijal ikad, to sam već rekla, ali problem je što sad imam potrebu da pazarim i ostale delove. :strpljivočekasajamubeogradu:

Eeeeenivej, kući sam donela i Karakaševo delce Sjećanje šume. Kad sam onomad bila u Podgorici (više o tome ovde x), divna Vanja mi je preporučila ovaj roman i ja sam, budala, prvo uzela Proslavu jer kao noviji je i svi ga hvale, bla bla. Nije mi se dopao preterano, mada sad opet čitam, ali sam ipak ostala zainteresovana toliko da iskoristim prvu priliku i uzmem Sjećanja. Ovaj trošak pravdam činjenicom da moram da upoznam čovekovu poetiku, možda mi se onda i Proslava više svidi. Istog dana, uzela sam i Jergovićev Nezemaljski izraz njegovih ruku. Do sada sam čitala samo njegove tekstove, a moja sestra od tetke (već pomenuta totalna kralj’ca, jedina stvar oko koje ćemo se Bazdulj i ja ikada složiti) je baš bila zadovoljna ovom knjigom pa rekoh zašto da ne, kud i Karakaš tu i Jergović.

Nego, znate ono kad pitaju pevače i pevačice koja im je ploča najdraža a oni svi kažu: jao, pa ne mogu baš da izdvojim, sve su mi ko deca, ali evo neka bude i onda kažu onaj poslednji. E tako i ja. Sve knjige iz svih kupovina volim kao da su mi deca, ali ove tri su mi baš, baš, baš drage. Opet je reč postpiš-pauza kupovini, toliko neplaniranoj da sam bila u fazonu da knjige sakrivam iza Šešeljevih dok ne odem po pare.

Prva skembana je roman Drugo imanje Milke Žicine. Za slučaj da niste znali, Žicina je u svojim delima uglavnom pisala o problemima obespravljenih devojaka i žena. Konkretno ovaj roman je objavljen 60ih godina i ja mu se baš radujem, iako mi je predočeno da je svoja najbolja dela Milka Žicina napisala u međuratnom periodu.

Drugo delo je takođe delce jedne naše nepravedno skrajnute autorke. Našla sam zbirku pesama Trenuci i raspoloženja Danice Marković, u izdanju SKZ-a iz 1928. godine. Znamo već da ja nisam neka pesništvu naklonjena persona, ali se ovoj zbiri radujem specijalno sada kada sam na portalu Knjiženstvo pročitala da su Trenuci prvi put objavljeni 1904. godine, o sopstvenom trošku. Ako vas zanima još koji detalj o Danici, možete ga pronaći ovde x.

I na kraju, ali nikako najmanje važna, tu je i Milica Janković, koju ne treba mešati sa Milicom Jakovljević aka Mir Jam. Opet vas upućujem na portal Knjiženstvo x i dodaću još samo da je roman koji sam pronašla, čuvena Plava gospođa, napisan 1922. i da je prvi roman u Srbalja koji tematizuje motiv ženske preljube. O romanu je pisala moja pobunjena koleginica Dara, tekst možete pročitati klikom na ovaj x.

Eto tako. Na put me je, potpuno opravdano, ispratilo pitanje hoću li više knjiga prodati ili kupiti, ali rekla bih da sam se baš trudila da budem disciplinovana. Bila je još gomila naslova oko koje sam se lomila, poput Legende o Uspavanoj dolini ili Bakite, ali sam uspela da iskuliram mračne porive. E da! Ako ste šta čitali, slobodno javite valja li, čisto da znam šta da očekujem. Ovako kad sagledam šta sam sve pazarila, pomislim da će ovaj legat biti super kul, držimo samo palčeve da ne postane legat pre vremena. #svićedumeremoodovukoronu

Perite ruke i izbegavajte ljude, sedite kod kuće i čitajte knjige. ❤

 

P. S. Mama, hvala ti što si pristala da budeš ruka koja držala moje knjige. ♥️