Kapetane…

Čudno je to. 
Gledaš nečije filmove, čitaš izjave, ponekad pogledaš klip iz neke emisije. Ili vrištiš od smeha uz stand up nastup.
Onda pročitaš da je taj neko umro.
U Kaliforniji, miljama od tebe.
A ti sediš ispred kompa, čitaš koliko ljudi žali za preranim odlaskom jednog glumca i misliš kako se ona patetična fraza sa Fejsa da se najtužniji uvek najlepše smeju sada ima smisla.
Neverland is second star to the right, and straight on till morning… 

Robin Williams
July 21, 1951 – August 11, 2014


O kapetane! Moj kapetane! Strašna je plovidba svršila!
Pobijedismo! Najgora oluja nije nam broda skršila,
Luka je blizu, zvona čujem, klicanje ljudi i trk,
Dok oči prate čvrsti naš brod, što pristaje smion i mrk!
Ali o srce! srce! Srce!
Na palubi je moj kapetan,
U svojoj rujnoj krvi leži,
Mrtav i ledan. 

O kapetane! Moj kapetane! Ustaj! Čuj: zvona biju!
Ustaj! Za tebe trube ječe i zastave se viju,
Za tebe vijenci, cvijeće, i ljudi što se stiču
Na molo hrpimice. Slušaj! To tebi željno kliču.
O kapetane! Oče!
Ko u snu nekom gledam
U naručju mi ovdje ležiš
Mrtav i ledan. 

Usne su mu blijede, mirne, kapetan samo šuti,
Bezvoljno bilo mu stoji, ruke mi ne ćuti.
Usidrio se brod naš, dovršen naš je put,
S plovidbe strašne vratismo se, cilj je postignut.
Kliknite obale! Zvonite zvona!
A ja- sjetan i bijedan
Palubom šetam, gdje leži kapetan,
Mrtav i ledan.


Volt Vitman

Advertisements

Apsolutno Sjajna Florens!

Jedna od stvari zbog kojih vredi biti u Beogradu za vreme leta (čak i onda kad ono boluje od poremećaja ličnosti) svakako jeste Beogradski letnji festival, za prijatelje BELEF. Od njegovog nastajanja 1991. godine, organizatori se trude da kroz festivalski program objedine tri velike umetničke oblasti: scensku delatnost (pozorište i umetničku igru), vizuelne umetnosti (video art, instalacije, preformanse i printove) i muziku. Ove godine je organizovan pod sloganom Sentimentalno putovanje i ponudio je Beograđanima i njihovim gositma (oduvek sam to htela da kažem!) podjednako dobar izbor u sve tri zastupljene oblasti. Bilo je divnog džeza, slušali su se bossa nova i etno muzika u izvođenju sjajne Bilje Krstić i njenog ansambla Bistrik, odigrane su odlične predstave. Jedna od njih, Sjajna Florens, biće glavna zvezda ovog teksta. 

Ko je Florens i zašto je sjajna?

Florens Dženkins (Florence Jenkins) je želela da postane operska pevačica. Nakon lekcija iz muzičkog obrazovanja, poželela je da studira opersko pevanje, ali je njen otac odbio to da plati. U znak protesta, Florens je pobegla od kuće i udala se za doktora Dženkinsa. Kada je posle sedam godina braka pukla ljubav, Florens se razvela i počela da radi kao učiteljica klavira. I dalje je žarko želela da postane operska pevačica. Onda joj je umro otac i odjednom je imala dovoljno finanskijskih sredstava da krene u ostvarivanje svojih snova. Počela je da nastupa i za svaki njen, da kažemo, performans, uvek se tražila karta više. Sa svojih 76 godina uspela je da napuni Karnegi hol, a umrla je samo mesec dana nakon svog velikog trijumfa.

Najbolje od svega je to što Florens nije imala pojma sa pevanjem.
Sjajna Florens! 

Predstava Slavna Florens u režiji Đurđe Tešić, rađena je po tekstu Pitera Kviltera, u originalu nazvanom Glorious!. Ova komična i dirljiva priča prati Florens u periodu nakon upoznavanja sa pijanistom Kozmom, pa sve do najveće tačke u njenom životu: do nastupa u Karnegi holu. 
  
Naslovna uloga dodeljena je Gorici Popović, a ona je ujedno i dizajnirala kostime koji odgovaraju originalnim kostimima u kojima je Florens nastupala. Za one koji ne znaju, Gorica, osim što je odlična glumica, ima divan glas i ovo je sigurno bio pravi glumački izazov za nju.  I malo je reći da se sjajno snašla! Njena interpretacija lika Florens Dženkins izvedena je sa toliko pažnje i simpatija, da gledalac prosto ne možete a da ne zavoli dobrodušnu divu. I nju i njenu umetnost, a njeno pevanje, koje bi trebalo da čini srž humora u predstavi, izvedeno je savršeno. Ako je neko mogao da ovekoveči Florens i njen stav prema životu i muzici, onda je to definitivno Gorica. 

Lik njenog pijaniste, a kasnije i prijatelja, Kozma Mek Muna igra mladi Ivan Mihailović, koga ste mogli da gledate u emisiji Ples sa zvezdama, a u koju je dospeo zahvaljujući ulozi kadeta Klisure u seriji Vojna akademija. Cela priča jeste zapravo njegovo sećanje na Florens, na njihovo divno prijateljstvo i zajednički trijumf. Mek Mun je, po sopstvenom priznanju, pristao da radi sa Florens iz jednog jedinog razloga: trebao mu je novac. No, kako radnja odmiče i sve luckaste finese karaktera madam Dženkins izlaze na videlo, Kozmo od cinika postaje pravi emotivac. 

Osim Gorice i Ivana, na sceni se pojavljuje i mlada glumica Tamara Dragićević, Ivanova koleginica sa Vojne akademije, mnogima poznatija kao učesnica emisije Tvoje lice zvuči poznato. Tamara u ovoj predstavi ima trostruki zadatak. Njoj su, naime, poverene tri uloge. Prva je uloga sluškinje Marije, Meksikanke koja radi za Florens i koja ne govori engleski. Činjenica da Florens ne govori španski i da je komunikacija praktično nemoguća donosi niz komičnih situacija. Sledeći put kada se pojavi na sceni, Tamara će oživeti lik Doroti, asistentkinje i jedne od najbližih prijateljica madam Dženkins. Lik Doroti je za radnju značajan jer upravo ona definiše lik Florens Dženkins. Za mladu devojku, Florens predstavlja simbol svih onih koji su sanjali, ali se nikada nisu usudili da probaju. A onda imamo i Tamarinu treću ulogu, Verinder Geđ to jest Verandu Buđ kako je Florens naziva. Ova profesorka muzike je apsolutno zgrožena samim postojanjem osobe koja tako gnusno skrnavi muziku i svo svoje vreme posvetiće skalnjanju Florens Dženkins sa muzičke scene. 
Osim što prikazuju sav talenat Tamare Dragićević u punom svetlu, kroz ove tri uloge takođe možemo da sagledamo kao tri različita pogleda ne samo na fenomen talenta i shvatanje istog, već i na to kako se društvo odnosi na ono što od njegovih normi odskače. 

Ukoliko niste uhvatili ovu predstavu nakon premijere prošle sezone, obavezno rezervišite karte čim Atelje 212 objavi svoj repertoar. Ovo je jedna divna, topla ljudska priča koja će vas do suza nasmejati, a neke od vas će možda na kraju i rasplakati. Mene jeste. 

My kind of favorites

Ideja o nastanku ovog malog bloga ima sestru bliznakinju. Dosadnu, nerealizovanu sestru bliznakinju. Zove se Ideja o mesečnim favoritima. Svaki put kad sednem da napišem nešto za blog, evo nje: 
Zašto me još uvek nisi sprovela u delo? Zašto me ne voliš?! Ja sam odlična za čitanost! Još ako snimiš video… Eehheeej, pa bićeš kul kao Zorannah! Ajde, ajde, nemoj da si če…

Oooooo, umukni vraže! – viknuh danas i evo me! Sastavljam svoje favorite. Ne mesečne, već polugodišnje.

Here we go.
  • Haled Hoseini, A planine odjeknuše

Ljubitelj sam knjiga gospodina Hoseinija, iako su knjige čija je radnja smeštena na Bliski istok počele da mi dosađuju. Roman mi se dopao prvenstveno zbog priče, a onda i zbog načina na koji je ispričana. Mnogi će reći da je framgentarnost ubila Hoseinijev talenat u ovoj knjizi. Ja nisam jedna od njih, po meni je baš u tome njena čar. Bolja mi je od Lovca na zmajeve, ali nije nadmašila 1000 čudesnih sunaca. Savet plus: prvih stotinak stranica ne čitajte ako ste našminkani i ako ste na javnom mestu.
  • Džonatan Frenzen, Sloboda

Ja sam zaljubljena u ovog čoveka. Korekcijesu mi se dopale, Sloboda je uvrstila Frenzena na listi mojih omiljenih pisaca. Uskoro ću opširnije pisati o ovom romanu.
  • Laura Barna

Namerno nisam stavila naslov romana ove spisateljice jer ne mogu da se odlučim koji mi je draži. Od početka godine pročitala sam tri njena romana: Crno telo, Moja poslednja glavobolja i Pad klavira. Barna u svojim delima piše o ljudima iz srpske kulture, ali na jedan novi način. Njena proza je pitka, lako se čita, ali ćete posle nje ostati zamišljeni poprilično dugo. I želećete da preporučite njene knjige, verujte mi.
  • Erland Lu, Popis

I u njega sam zaljubljena. I on je još jedan od mojih omiljenih pisaca. Junakinja Popisa, pesnikinja Nina Faber se kroz niz luovskih haotičnih epizodanhvata u koštac sa kritičarima i izdavačima, iznoseći na taj način autorov gnev prema nekompetentnim i arogantnim kritičarima. Ali to nije jedini nivo priče, ne, ne. Ko je čitao Lua, zna da nijedan njegov roman ne može da prođe bez skrivene studije o ljudima u društvu. Ovaj put ćemo čitati o umetniku i njegovom položaju u ova šugava vremena. Uz Mulej, Popis je definitivno najbolji Luov roman. Po mom mišljenju, to jest.

Geek favorit:

Žaneta Đukić Perišić, Pisac i priča (Stvaralačka biografija Ive Andrića)

Bacila sam oko na ovu knjigu odmah po njenom izlaženju, ali nam se nikako nije dalo da se sretnemo. Pre neki dan sam je spazila u biblioteci, a kako pišem neki ispitni rad o Andriću, imala sam opravdanje da je uzmem. U njoj nema apsolutno ničega što bi meni pomoglo u pisanju ovog rada, ali nemojte to nikome da kažete. Glavno, ja sam celu noć čitala o Andriću. Bukvalno celu noć. Koristeći se podatke iz Andrićeve biografije, autorka verno oslikava društvenu i kulturnu atmosferu u kojoj je Nobelovac živeo i radio i na taj način pokazaje pomoću kojih stvaralačkih sredstava su se stvarni životni podaci u fikciji jednog umetnika neminovno preobražavali u estetske činjenice prvog reda. Božjanstveno!
Kraj!
Ideja je bila da ubacim i muziku i filmove i neke stvari koje nemaju veze ni sa jednom od pomenutih oblasti, al kontam da vam je i ovo previše. 🙂

Do nekog novog čitanja, podelite sa mnom vaše favorite.