Coronavirus Book Tag

17. mart 2020.

Samoizolacija, drugi dan

Dragi internete,

Petak nam je bio poslednji dan u kancelariji. Iskreno da ti kažem, veći deo dana sprdale smo se na račun korone, mene uhvatila neka kijavica još u Novom Sadu pa je bilo ha ha hi hi, šta si iz Novog Sada donela, osim knjiga. A onda, kad smo oko 22 h krenule da zatvaramo kancelariju, postalo je nekako jezivo a bogume i tužno specijalno dok sam oravila zalihe vode svojim bambusima i dok sam Živku sam vraćala na policu pošto sam mislila da ćemo se za koji dan vratiti u kancelariju. Sad kad vidim da ipak nećemo, nadam se da je Žile dobro i će bambusi izdražti, trebalo je da ih ponesem.

Trebalo bi da radimo od kuće, ali nam se nešto ne da. Danas smo podelile radne zadatke i bile u fazonu ali, opušteno – ima vremena. Jer jbg, vremena stvarno ima. I sad ja, koja sve radim u poslednjem trenutku, zapravo jedva čekam da dođe moj deo zadatka jer evo drugi je dan samoizolacije i ja sam u fazonu da sam se naspavala i sad mogu da se vratim normalnom životu. KORONO, FAK JU, POBEDIĆEMO!

Ali nismo se okupili ovde da bih ja patetisala o novonastaloj situaciji. Ovde smo jer sam u cilju kvalitetnog trošenja slobodnog mi vremena, odlučila da napravim seriju dnevničkih unosa, pošto utiske o knjigama, serijama i filmovima treba negde smestiti. Serijal započinjemo Coronavirus book tagom, koji je osmislila Katarina sa bloga Prerazmišljavanje, javljajući se sa youtube kanala Knjigoložnica. Originalni video vam ostavljam ovde (x) a poenta je u tome da svaki od simptoma ove napasti prebacimo u književni svet i pronađemo naslove koji bi odgovarali jednom od šest navedenih pokazatelja bolesti. Moj najveći problem bilo je ograničavanje na samo jedan naslov, ali ni to nije ništa u poređenju s mukom koju vodim kad je pipanje lica u pitnaju.

Počnimo!

1. Groznica: Knjiga koju iščekujete: E sad, tu je jedna nedoumica koju sam imala, da li se misli na knjigu koju jedva čekam da objave ili koju jedva čekam da pročitam. Zato sam odlučila da varam i odgovorim na obe mogućnosti.

Knjiga koju iščekujem u smislu izlaženja jeste Plavetnilo norveške autorke Maje Lunde, u izdanju izdavačke kuće Odiseja. Reč je o drugoj knjizi u takozvanom Klimatskom triptihu, prva je, naravno, Istorija pčela, koja mi se baš dopala i kojoj će biti posvećen jedan od unosa. Plavetnilo je, koliko sam shvatila, roman koji čine dve priče, smeštene u 2017. i 2041. godinu, koje se bave i porodičnim odnosima i vezama, ali imaju, kao i Pčele, ekološku temu, ovaj put vezanu za okeane.

Knjiga koju iščekujem u smislu svrtela sam se i sad ću da je pročitam jeste čuvena Alijas Grejs još čuvenije Margaret Atvud. Za sve je kriv Stašoni, stari drug (x), koja mi već mesecima, ako ne i godinama, govori kako bi valjalo da pročitam i ja svaki put hoću, jer stvarno hoću, al eto nikako da je se dokopam. E onda smo pred samoizolaciju majka i ja krenule u potragu za sapunom i hranom za džukelče, pa samo usput svratile da vidimo neke knjige, mislim kad smo već tu. I kad smo već obišle knjižaru, red je i da ne izađmo praznih ruku, pa sam ja izašla sa, pogađate, Alijas Grejs. Da već nisam načela Svedočanstva, može biti da bih sada nju završavala, ali dobro, duga je samoizolacija.

2. Kašalj: Knjiga koju ste najduže čitali

Prvo što mi pada na pamet jesu Avanture nevaljale devojčice. Trenutno se spremam se da započnem ponovno čitanje zbog Brana’s book club-a, nosam je po kući, ali nikako da započnem baš zbog toga što sam je prvi put mučila gotovo mesec dana i kada sam došla do kraja, gotovo mi je laknulo, jer sam tada bila u fazonu da ne ostavljam knjige nedovršenim. #danakneiskustvu Sećam se i koliko sam bila srećna kada sam je pronašla jer sam je poprilično dugo tražila i koliko me je sadržaj razočarao. Apsolutno mi ništa nije leglo, ni tema, ni junaci, ni stil… Posle mene se razočarao drug otac, a drugarice majka i sestra su batalile na polovini čitanja. Ljosa definitivno nije zainteresovao naš mali kolektiv, ali ne odbijam mogućnost promene mišljenja nakon drugog čitanja.

3. Otežano disanje: Knjiga koja vas je ostavila bez daha

E ovde sam baš razmišljala koji bi moj izbor bio i kada sam svela na dva naslova, shvatila sam da su me i jedna i druga knjiga ostavile bez daha a bogume su mi i slomile srce tako da sam iskoristila i jednu i drugu knjigu. Ona koja me je ostavila bez daha jeste roman Saše Stanišića Kako vojnik popravlja gramofon. Prvo moram da kažem da sam ovaj roman poprilično dugo izbegavala jer mi naslov i korice nisu baš delovale ubedljivo. Znam, površna sam, ali ko prizna… Zašto sam je pokupila iz biblioteke, ne znam da vam kažem, ali jednog dana ipak jesam, i oh, bogo moj. Kad sam jednom počela čitanje, nisam prestala dok nisam došla do kraja. Ako je još uvek niste čitale/čitali – potražite je čim pre. Stvarno će vas ostaviti bez daha i to ne jednom, a srce će vam biti slomljeno na milion različitih načina.

4. Bol u grudima: Knjiga koja vam je slomila srce

Izuzetno glasno i neverovano blizu Džonatan Safran For. Mislim… Prošle godine, na sajmu u Novom Sadu, radila sam i na štandu Geopoetike. Drugog dana sajma, došao je jedan gospodin po knjigu za svoju unuku, ako mogu nešto da mu preporučim. Naravno, ja iskuliram sve Murakamije i Pamuke i izvučem priču o Oskaru. Nećka se gospodin, kaže nije siguran, a ja znam, znam, sigurno znam da je knjiga dobra, kome god sam je kupila za rođendan, svi su me psovali jer su proplakali pola romana i kažem ja njemu: evo ovako, uzmite je vi sada, neka ona proba. Mi smo tu još pet dana, pa ako joj se ne svidi, dođite da Vam vratim novac ili da uzmete neku drugu knjigu. Vraća se čovek sutra ujutru i donosi mi čokoladu, kaže njegova supruga je prva uzela da čita, nije stala celu noć, sigurno će se i unuci dopasti. Dakle, pročitajte je. Čokoladu možete da mi kupite kad se završi vanredno sranje. ❤

5. Dezorijentisanost: Knjiga koju niste razumeli: 

E ovo je bilo baš teško pitanje. Najpre sam pomislila da stavim Pavića, jer šta god sam probala, ništa nisam razumela. Ipak, odlučila sam se za jedan fenomen na mojim policama: roman Kosomos poljskog pisca Vitolda Gromboviča. Kosomos je fenomen zbog toga što mi se roman u suštini dopao, ali da me pitate o čemu je – ne bih znala da vam kažem. ¯\_(ツ)_/¯

6. Modre usne: Knjiga koju ne preporučujete

E ovde je bilo tooooooooliko kandidata, ne znam koga bih pre. Ipak, odlučila sam se za profesora Vladušića i njegov epik fejl Mi, izbrisani. Ovaj veliki književni mislilac, kako onomad reče jedna devojka, hteo je da napiše prvi srpski sajber roman, ali ljudi, to je jedna gomila splačina na 297 strana, u kojoj su žene ili plastične sponzoruše, koje nemaju ni stida ni srama, ili su mrtve, jbg. A i te mrtve su same krive što su mrtve. Jedan klasičan primer mizoginije u savremenoj srpskoj književnosti, koji se, zašto i to ne napomenuti, najpre našla u najužem izboru za NIN-ovu nagradu (koju autor sada bojkotuje, plakyy) da bi kasnije bio nagrađen Mešom Selimovićem. Emoji koji povraća. 

Eto, mile moji i mili moji, to bi bio moj izbor knjiga koji prate simptome ovog govneta od virusa. Bilo bi fino ako bi neko od vas nastavio ovaj tag, u formi koja vam odgovara, razume se. Ako vam je nešto od ovog već stiglo do vas, mislim na knjige, ne na simptome pu pu pu, javite mi svoje utiske. I molim vas, sedite kod kuće, perite ruke, održavajte imunitet vitaminima i čitajte samo dobre knjige. ❤

 

Zašto mi treba zabraniti odlaske na sajmove knjiga: epizoda Novi Sad

Sezona sajmova knjiga, drugarice i drugovi, zvanično je počela, barem kad sam ja u pitanju. Novosadski sajam knjiga trajao je od 3. do 9. marta i, naravno, osim što sam na istom radila, takođe sam obogatila svoj budući legat za malo više od nekoliko novih naslova.

Ali, kao što ste već navikli, pre nego što nabrojim gde su sve moji novci otišli, slede generalni utisci o sajmu. Ovo je drugi put da sam pohodila ovaj događaja i iskreno, i dalje me mala posećenost začuđuje. Ulaz je besplatan, lokacija je solidno povezana sa ostalim delovima grada, knjiga ima, popusti su manje više ok – šta stanovnike Srpske Atine sprečava da dođu, evo ne znam bogume. Ok, nije veliki kao sajam u Beogradu, al stvarno nije ni za baciti. Popusti su se uglavnom kretali oko 30% što je kao kad naručujete preko sajtova, ali pošto ne plaćate poštarinu, realno se isplati. Najveći štand, naravno, bio je štand Pokrajinske vlade, što je čisto gubljenje prostora, ali dobro, bar nije bilo Šešelja.

Ono što mi se nikako ne sviđa, a to sam i napisala u nekoj anketi koju su nam tamo dali, jeste što mi se čini da se organizacijom programa ne bave baš ozbiljno. Sadržaja ima, trude se da bude što raznovrsniji i u tom smislu su, u odnosu na prošlu godinu, baš napredovali. Ali, dešava se da bude sadržaja koji se u isto vreme održavaju na različitim mestima, pa jedni pokušavaju da nadglasaju druge, i onda i Krajišnici zapevaju a Rusi zasviraju i ode mozak. Malo komunikacije tokom planiranja nije na odmet, razmislite o opciji da nekoga i odbijete zbog manjka prostora jer ljudi koji na sajmu rade od 9 do 19 časova stvarno ne moraju da budu izloženi tolikoj kakofoniji.

Srela sam Trejsi Ševalje! Nije mi potpisala knjigu jer sam htela baš da mi potpiše Pale anđele, koje opet nisam imala gde da kupim, pa sam joj samo rekla I’m such a huge fan of your work, The Fallen Angels might be one of my favorite books of all time. Rekla je Oh that’s so sweet, thank you very much. Posle sam se malo smorila kad sam čula da joj je omiljena knjiga u detinjstvu bila Mala kuća u preriji, meni je više delovala kao neko ko bi čitao neke detetktivske avanture, ali šta da se radi… Takođe sam videla moju najdražu Jelenu Bačić Alimpić, koja je sama nosila svoje knjige, moliću lepo. #diva I Mirjana Bobić Mojsilović me je pitala gde je štand Lagune. Bazdulja sam, faljena Marija, propustila. 🙄

A sad ono zbog čega smo se ovde i okupili: knjige! Možda sam opet preterala, mada majka kaže da je očekivala da ću dovući više knjiga. A ako majka aminuje, onda je valjda ok. Uglavnom sam dovlačila sa štanda SVAKA KNJIGA 100 DINARA, koji je najbolja stvar na tom sajmu. Dopunjuju redovno, ima svega i svačega, pa ako imate vremena za biranje, stvarno možete da nađete sjajne knjige u odličnom stanju. Dobila sam i poklone, jer sam pre svega jedno šaramantno biće a i dobar sam čovek. Imam i nov ceger i gomilicu bedževa a morala sam da kupim i patike jer je kiša iznenadila i mene i moje platnene patike, ali to je tema za neki drugi post. Evo šta sam pazarila i šta planiram s tim knjigama.

20200310_181401.jpg

Prva knjiga koju sam ščepala čini mi se u prvom radnom satu jesu Svedočanstva Margaret Atvud. Kontam da ovo ne moram da objašnjavam, samo ću reći da joj se jako radujem i ako me posluži sreća, sledećeg vikenda sam nedostupna. Znam da možda ne bi trebalo da budem ovako uzbuđena i da imam OVOLIKA očekivanja, ali prosto ne mogu da se suzdržim. Iskreno se ne sećam kada sam neku knjigu ovako iščekivala i da nemam ovoliko obaveza koliko imam, odavno bih je pročitala englesko izdanje.

Takođe, mislim da je super stvar što sva izdanja imaju iste korice – simbolika je prejeziva. Bar u mom tumačenju.

U svojoj prvoj, i ispostaviće se, jedinoj pravoj poseti SVAKA KNJIGA 100 DINARA štandu, iskopala sam divne, divne naslove.

Pre svega i pre svih, tu je roman Pada Avala Biljane Jovanović, koji imam u onom Lomovom izdanju, ali u ovo izdanje iz 1981. sam zaljubljena pa kad sam ga videla, odmah sam ga zgrabila i pomislila: nikad te nitko neće voljet ko ja. ❤ Nisam još taj stih ni završila, moje oko sokolovo spazilo je roman Pomorandže nisu jedino voće Dženet Vinterson. Može, hvala. Idemo dalje!

Dobar dan, tugo Fransoaz Sagan. Fun fact, dok Željko pola-čovek-pola-osmi-mart-sad-je-deda-mraz-zaposlen-u-pošti Samardžić nije snimio istoimenu pesmu, ja nisam ni znala da postoji roman, neko od mojih je prokomentarisao. I naravno, uzela sam iz biblioteke jer sam mislila da je pesma inspirisana pričom iz romana. Imala sam jedanaest godina, oh ta naivna mladost. Elem, od tada do sada, roman sam pročitala nekoliko puta i volim ga toliko da se molim Univerzumu da Laguna ne odabere neku treš naslovnicu za ovo izdanje koje spremaju i da prevod bude valjan. U slučaju da ipak omaše, imam ovo svoje novo a staro, fino, zagrebačko izdanje. ❤ Pročitaću ga ponovo ovog leta, Sagan se najlepše čita leti i u ranu jesen, verujte mi na reč.

Sledeći naslov koji sam iskopala jesu Izabarana pisma gospođe De Sevinje. O pomenutoj do tada nisam ništa znala, ali su pisma uvek zanimljiva za čitanje, plus kažu da su i dalje aktuelna, pa rekoh što da ne, bolje knjiga nego čokolada. I kupim ja ta pisma, dođem kući i dok sam čekala večeru izguglah gospođu i bogume, obećavaju ta pisma. Posvetićemo im se tokom novembra, kada tradicionalno čitamo samo dela koja nisu fickija.

Ako me pratite na Instagramu, sigurno ste primetile/i niz storija vezanih za izdavačku kuću Paideia. Uprkos popularnom mišljenju, nije reč o sprdnji, ljudi nisu poslali knjige a plakat je ostao na štandu pa kad je postalo izvesno da ih uopšte neće ni biti na sajmu, kolege su počele da ostaljaju odabrane naslove. Nastao je mali književni performans pod nazivom Paideia je prisutna, na koju su ljudi na sajmu baš fino reagovali i većina knjiga koja se našla na plakatu je uspešno udomljena. ❤ I ja sam se vratila kući sa jednim njihovim izdanjem, doduše nije bio na plakatu već na gomili sa ostalim knjigama za 100 dindži, ali eto, Paideia je prisutna i ovde. Deo legata posao je roman Uniženje Filipa Rota. Rot mi je na listi još od onomad kad sam videla da ga preporučuje dražesni mi Dejvid Duhovni (trenutno manje dražesan nego ranije, ali to je tema za drugi post) pa sam pokupila ovaj ispitam teren.

U tom pohodu na dobre a jeftine knjige, iskopala sam i roman Čuda Antihrista švedske nobelovke Selme Lagerlef. Iz nekog neobjašnjivog razloga, imam potrebu da skupim sva njena dela pa sam tako u jednom vraćanju sa piš pauze iskopala i roman Gesta Berling. Veoma sam srećna zbog toga. ❤

Pre nekih mesec dana, zahvaljujući miloj mi i dragoj Katarini, licu iza bloga Totally Random & Co. u moj legat je stiglo i delo Sinovi i ljubavnici koje potpisuje čuveni D. H. Lorens. Naslućujem da je motivacija za slanje bila jedna super blamantna konverzacija koju smo vodile, u kojoj sam ja ispala neopisiva ćurka, ali kako se poklonu u motiv slanja ne gleda, jako sam zahvalna i uskoro ću uzvratiti istom merom. ❤ E sad, dok sam vršljala po blagu SVAKA KNJIGA 100 DINARA štanda, spazila sam i Pingvinovo izdanje ovog romana, izgledalo je tako tužno u toj gomili i pošto sam meka srca… Dobro, bar leba ne traži. I jako je lepo, vidi se da je čitano i tako… Jadniče.

Kupila sam i dobitnika NIN-ove nagrade, roman Pas i kontrabas Saše Ilića. Znam, zašto bih vukla iz Novog Sada kad sam mogla to da kupim i u Beogradu? Zato što je bila 300 din jeftinija a 300 din su 3 knjige na mom omiljenom štandu. Deda me je zvao Lazar Paču, jasno vam je zbog čega… U svakom slučaju, užasno se radujem! Trudim se da mi očekivanja ne budu prevelika, ali sam toliko uzbuđena da bih kao Kermit mahala rukama. Jedino mislim da je ovaj momenat naglašavanja da je reč o romanu dobitniku mogao biti malo suptilniji, ali dobro, moj osećaj za estetiku jeste malo pomeren.

20200310_181449.jpg

Kod komšija iz Geopoetike sam pazarila još jedno izdanje iz edicije Mitovi. Reč je o romanu Lavlji med, u čijoj je osnovi legenda o Samsonu. Autor je David Grosman i to je peti naslov koji imam. Još toliko i edicija je kompletirina. ✔️

Dobila sam i jedan poklončić: roman Sva je priroda divlja i surova Ivančice Đerić. O tom romanu sam već pisala (x) i realno mi nije bio potreban, ali je bio u škart kutiji i htela sam da mu produžim život i pošto sam bila tako srećna kad sam ga u toj kutiji spazila, komšije su bile u fazonu samo nosi. Velko fala. ❤

Moja sestra od tetke, inače totalna kralj’ca, zamolila me je da pazarim strip Čuvari Luvra. I odem ja tako na štandić i tako gledam malo stripove i pomislim da bih možda i ja mogla da kupim sebi neki jer su svi baš lepi. Molim da ne ulazimo u to zašto biram stripove po tome da li su mi lepi ili ne. Izbor je pao na Buđenje. Reč je o stripovanoj (valjda se tako kaže, please don’t hate me) zbirci priča u kojoj je učestvovalo jedanaest autorki iz regiona. Čula sam baš lepe stvari o ovom projektu tako da jeeeeej, nisam donela kući samo romane!

U istoj škart kutiji u kojoj sam spazila Ivančicu, našao se i roman Queer Vilijama S. Barouza, pa sam i njega lepo udomila, osećam se kao Džozefina Bejker, samo što ne skupljam decu nego knjige. ¯\_(ツ)_/¯

20200310_182152.jpg

Negde na pola sajma, posle najmanje 10 splačinastih kafi iz kojekavih aparata, skontam da na kraju izložbenog dela Zenit knjižara prodaje i normalnu, domaću, tursku kafu. Jes malo preterano 100 dindži za pola šolje, ali dobro, ovce su za šišanje pa sam tako i ja stala u red. I dok sam čekala da je Uvek Smrknuti Dečko zakuva, primetim na štandu pored knjigu dizajnera Slavimira Futra pod nazivom Devet. Merkam ja tu knjigu odavno, specijalno od epizode podkasta Zadovoljstvo u tekstu (x), ali sam uvek terala novce na neku drugu stranu. Na sajmu mu je cena bila gotovo u pola niža nego u knjižarama pa rekoh ajde, lepo izgleda pa mogu uvek da je prosledim nekome ako se pokaže da je bzvz. Mada ne deluje da će biti, prelistala sam je sinoć, ali da ne ureknemo pu, pu, pu. Roman je takođe preporučila i Tatjana sa bloga Tatjanin svet knjiga, evo njenih razloga za čitanje ovde x.

Na komšijskom štandu Gradac/Zlatno runo kupila sam jedan biserčić – MANIFEST DRUŠTVA ZA UNIŠTAVANJE MUŠKARACA. Autorka je Valeri Solanas i ono, ne mogu da dočekam #nonfictionalnovembar ❤

Knjiga koju stvarno nisam morala da kupim jeste roman Kabinet čudesa, ALI pazite sad: bilo mi izuzetno dosadno pa sam se setila da sam malo i zaljubljena u glavnog junaka Alojzijusa Pendergasta. Delo je treća knjiga u serijalu o ovom agentu a autori su Daglas Preston i Linkoln Čajld. Bukvalno najsavršeniji triler/horor/štagod serijal, ali nisu svi delovi prevedeni, niti će biti jer oni nemaju agenta za naš region i neće ga ni imati pošto je tržište malo. Kme. E da, pročitala sam je isto veče, onako jadna zbog večere koja je kasnila sa nogama u lavoru. Najsavršeniji serijal ikad, to sam već rekla, ali problem je što sad imam potrebu da pazarim i ostale delove. :strpljivočekasajamubeogradu:

Eeeeenivej, kući sam donela i Karakaševo delce Sjećanje šume. Kad sam onomad bila u Podgorici (više o tome ovde x), divna Vanja mi je preporučila ovaj roman i ja sam, budala, prvo uzela Proslavu jer kao noviji je i svi ga hvale, bla bla. Nije mi se dopao preterano, mada sad opet čitam, ali sam ipak ostala zainteresovana toliko da iskoristim prvu priliku i uzmem Sjećanja. Ovaj trošak pravdam činjenicom da moram da upoznam čovekovu poetiku, možda mi se onda i Proslava više svidi. Istog dana, uzela sam i Jergovićev Nezemaljski izraz njegovih ruku. Do sada sam čitala samo njegove tekstove, a moja sestra od tetke (već pomenuta totalna kralj’ca, jedina stvar oko koje ćemo se Bazdulj i ja ikada složiti) je baš bila zadovoljna ovom knjigom pa rekoh zašto da ne, kud i Karakaš tu i Jergović.

Nego, znate ono kad pitaju pevače i pevačice koja im je ploča najdraža a oni svi kažu: jao, pa ne mogu baš da izdvojim, sve su mi ko deca, ali evo neka bude i onda kažu onaj poslednji. E tako i ja. Sve knjige iz svih kupovina volim kao da su mi deca, ali ove tri su mi baš, baš, baš drage. Opet je reč postpiš-pauza kupovini, toliko neplaniranoj da sam bila u fazonu da knjige sakrivam iza Šešeljevih dok ne odem po pare.

Prva skembana je roman Drugo imanje Milke Žicine. Za slučaj da niste znali, Žicina je u svojim delima uglavnom pisala o problemima obespravljenih devojaka i žena. Konkretno ovaj roman je objavljen 60ih godina i ja mu se baš radujem, iako mi je predočeno da je svoja najbolja dela Milka Žicina napisala u međuratnom periodu.

Drugo delo je takođe delce jedne naše nepravedno skrajnute autorke. Našla sam zbirku pesama Trenuci i raspoloženja Danice Marković, u izdanju SKZ-a iz 1928. godine. Znamo već da ja nisam neka pesništvu naklonjena persona, ali se ovoj zbiri radujem specijalno sada kada sam na portalu Knjiženstvo pročitala da su Trenuci prvi put objavljeni 1904. godine, o sopstvenom trošku. Ako vas zanima još koji detalj o Danici, možete ga pronaći ovde x.

I na kraju, ali nikako najmanje važna, tu je i Milica Janković, koju ne treba mešati sa Milicom Jakovljević aka Mir Jam. Opet vas upućujem na portal Knjiženstvo x i dodaću još samo da je roman koji sam pronašla, čuvena Plava gospođa, napisan 1922. i da je prvi roman u Srbalja koji tematizuje motiv ženske preljube. O romanu je pisala moja pobunjena koleginica Dara, tekst možete pročitati klikom na ovaj x.

Eto tako. Na put me je, potpuno opravdano, ispratilo pitanje hoću li više knjiga prodati ili kupiti, ali rekla bih da sam se baš trudila da budem disciplinovana. Bila je još gomila naslova oko koje sam se lomila, poput Legende o Uspavanoj dolini ili Bakite, ali sam uspela da iskuliram mračne porive. E da! Ako ste šta čitali, slobodno javite valja li, čisto da znam šta da očekujem. Ovako kad sagledam šta sam sve pazarila, pomislim da će ovaj legat biti super kul, držimo samo palčeve da ne postane legat pre vremena. #svićedumeremoodovukoronu

Perite ruke i izbegavajte ljude, sedite kod kuće i čitajte knjige. ❤

 

P. S. Mama, hvala ti što si pristala da budeš ruka koja držala moje knjige. ♥️

Prvi put s majkom na Noć knjige

Opet sam kupila knjige. Mislim, majka ih je kupila. I ako me ikad bude ukorila zbog nemanja mere prilikom kupovine knjiga, podsetiću je na ovaj petak 13. – dan kada je podlegla euforiji koju nosi kupovina knjiga.

Već smo naučili da nisam neka ljubiteljka masovnih manifestacija, slabo se razumemo gužva i ja, pa i ne razmišljam o njima i niti pravim neke spiskove i planove. Ne bih ni ovaj put išla, nego se desilo da je majka odlučila da napuni svoju novu policu. Spomenula sam joj Noć knjige pre neko veče, ne znam ni kako smo došle do toga, još joj kažem da pregleda sajt i vidi šta joj se sviđa pa možemo da se prošetamo ako ne bude bilo hladno. Nađe ona četiri knjige, nađem ja pet. Dogovorimo se da je to ipak previše i da svaka uzme po dve, tako je jedino fer. Stigne i taj petak 13. al vidim ja nema nje, ništa ne spominje, šalje samo redovne fotografije novogodišnjih ukrasa koje je pazarila. I rekoh pa to je ok, i tako imamo previše nepročitanih knjiga, pozz za sajmove knjiga. Kad ja u kuću, vidim ona u potpunosti za Noć knjige spremna i pošto sam pre svega jedna dobra kčerka, krenem u pola devet na Noć knjige.

Kad sam videla more ljudi koji ulaze u Big fashion, počela sam da se molim da krenuli u bioskop. Univerzum ili ko god da sluša, uslišio/la je moje vapaje jer u našoj maloj knjižari jeste bilo sveta, ali nekako nije bilo gužve: ljudi jedni drugima dodaju knjige, delili preporuke, mlađi starijima čitaju blurbove sa korica. Jedino nisam uspela da se udam do kupovine, po tome znam da se nisam našla u nekom Holmarkovom filmu. A majka… Kakav spisak, kakve dve knjige?! Okrenem se – nje nema, nađem je kod trilera: uzmi nešto, al da nije puno krvavo. Tražim ja tako, tražim dok Šanaja Tvejn peva kako nije impresionirana nekim tipom, padne mi na pamet da je dugo nisam ni čula ni videla, šta li se s njom dešava i u nekom trenutku shvatim da sam izgubila mamu. Krenem da je tražim pogledom kad evo nje, donosi Andrića: da ti uzme majka za školu? Ne stignem ni da odgovorim, ona već u rukama ima četiri knjige i kaže: sine, odoh ja na kasu. Ti sad biraj nešto za sebe, ja ću da nam čuvam red. Na njene tri, ja sam dodala još toliko, jer tako je jedino fer. Evo šta smo odabrale, da ne kažem ulovile.

Majka bira:

Tes Geritsen – Suvenir: za dvojac Ricoli i Ajls sam čula zahvaljujući seriji, da ne beše Delfi kutka ne bih ni znala da postoje i knjige. Izvukla sam Hirurga i Suvenir, majka je odabrala ovaj drugi. Kažem mami da su žene u Delfi kutku mahom oduševljene Tesinim romanima, a njoj ako se ne svidi spakovaćemo Ljubici da nosi u Emirate. Ljubičin čkode je inače Egipćanin, što je posle bilo predmet sprdnje, stvarno nismo zbog toga uzele knjigu, Ljubice. Elem, deluje kao fini trilerčić za zimske dane. I biće to nešto što će cela kuća da čita, svi volimo ubistva u muzejima, ne znam kako to da objasnim.

Dr Nele Karajlić – Solunska 28: fun fact: najbolje partije lastiša, odigrala sam baš u Solunskoj. Moja kuma i dalje živi u toj ulici, zgradu od pomenutog broja. Zbog toga sam pikirala ovu knjigu odmah po izlasku iste, ali sam od jedne drage žene čula da je meh, pa sam odustala od kupovine. Majka, sa druge strane, misli da je Karajlićev humor baš to što joj treba i premda ja nisam sigurna da će u knjizi naći to što traži, podržala sam njenu nameru da je kupi. Kupovina nastavka zavisiće od toga kako joj se svidi prvi, logično.

Marta Hol Keli – Jorgovan uvek cveta posle zime: kada mi je spomenula naslov ove knjige, učini mi se da je ljubić. Onda mi mati prepriča šta je pročitala na sajtu: tri žene, Drugi svetski rat, pokret otpora. :dubokuzdah: Poukšavam da ne očekujem ništa, da ne bude ispala kao sa Pletenicom (x), al što bi mati rekla: to je i tako moja knjiga, ti sudi o svojim.

Da, mama. 🙄

Evo što sam odabrala da o njima sudim:

Lusinda Rajli – Anđeosko drvo: prvo, svi znamo koliko sam slaba na trešiće. ❤ Drugo, izvesnog vremena upala sam u toliki slump da nisam mogla ni novine da čitam. I slučajno u biblioteci nabasam na Devojčicu na litici, koju je napisala pomenuta drugarica Rajli. Krenem jedno veče da čituckam, čisto da vidim o čemu se tu zapravo radi i presedim celu noć. Nisam baš bila zadovoljna knjigom, kraj mi je baš bio nekako nezadovoljavajući, ali kriza ode kao rukom odnesena. Od tog trenutka drugarica Rajli ima specijalno mesto u mom srcu, a pošto sam trenutno u fazonu božićnih povrataka u napuštene domove i misterije koje tamo čekaju glavne junakinje, ovo nisam mogla da propusitm.

Ivana – Vonka Prokić – Rovinjska vrata: da, paaaa, svi znamo i to da sam slaba na romane čija je radnja smeštena period SFRJ. Merkam ovu knjigu već neko vreme, pa ako uđe u uži izbor za NINa (u šta sumnjam) taman ću da budem spremna. Verovatno će biti prva od ove tri koju ću pročitati. Blažena naša Jugica, ako ništa, bar nam je dala sjajnu scenografiju za romane. ❤

Džon Stajnbek – Istočno od raja: kontam da ovo ne moram da objašnjavam. 😀 Ništa Stajnbekovo nisam školovala od vremeni pa do sad i red je da to menjamo. Rekoše mi da krenem do knjige O miševima i ljudima jer kao najmanja je obimom pa ako mi se svidi da pređem na Plodove gneva i Istočno od raja, ali ja ne bih bila ja kad ne bih kontrirala. 🤷🏻‍♀️ Velika, velika očekivanja gajim, pa ćemo videti.

Pokazalo se, drage malobrojne čitateljke i još malobrojniji čitatelji, da je odlazak sa majkom u kupovinu bio plodonosan. Ponudila se čak i da mi kupi biografiju Koče Popovića, a.k.a moje partizanske simptaije, ali avaj, nije je bilo. Nisam mogla da pronađem Alijas Grejs, i to mi je baš žao, ali dobro, kakva me sve sranja (izvinte na prostoti) čekaju do kraja ove godine i u prvim danima sledeće, već ću ja naći trenutak da se počastim. 🤷🏻‍♀️📚❤

Srećne nove knjige svima koji slave. ❤

Zašto mi treba zabraniti odlaske na sajmove knjiga: epizoda Beograd

Da, došlo je vreme za moje iskreno čuđenje kako se, k vragu, skupila ova gomiletina knjiga koju gledam ispred sebe. Čitala sam juče neke komentare vezane za postove o tome koliko je ko knjiga kupio i koliko je novca potrošio i razmišljam tako o nekim porukama koje sam razmenila tokom sajma i malo mi je bzvz što se ljudima nabija krivica što su kupili više od tri knjige. Ako sama zaradim svoje pare, valjda mogu sama i da odaberem na šta ću ih potrošiti, zar ne? I gledam posle moju gomilicu i zaključim da je zapravo problem u tome što sam kupovala u etapama svaki dan po knjigu, dve, tri (ok, nekad i pet) i eto, nakupilo se. I bi mi milo oko srca jer znam da će jednog dana moj legat biti super kul i da će u njemu svako moći da pronađe nešto za sebe.

Više od toga kako ko troši novac na Sajmu knjiga, mene bi zanimale neke druge stvari. Recimo to kako se u potrazi za knjigama zaborave osnove ponašanja pa se ne obraća pažnja na druge ljude ili šta se ostavlja iza sebe nakon završenog posla u klozetu? Takođe bi me zanimalo zbog čega ljudi misle da su bolji od prodavaca i prodavačica? Evo vežbe za sledeći sajam: ako neko kaže dobar dan, slobodno odgovorite – besplatno je. Isto važi i za hvala, ne košta ništa, pa probajte nekom prilikom. I okrenite se za sobom u klozetu.

A sad knjige. Spisak, naravno, nisam imala, a i da jesam, verovatno ga se ne bih pridržavala. Znala sam da ću sigurno svratiti na četiri štanda, a sve ostalo šta uleti. I bogume, uletalo je, često, ali sam vodila računa da ne kupujem samo zato što je jeftino. Najviše knjiga sam kupovala dok sam delila kataloge, hvala svima koji su ih uzeli, a vi koji ste me gledali kao da vam prenosim šugu želim da vam se ne dopadne nijedna knjiga koju ste kupili. Šalim se, šalim se. Nema ljutiš, znam da ste too cool za nas jadnike koji radimo na Sajmu.

Dakle, četiri štanda: htela sam da im moja kupovina bude prva, znate ono kakva vam je prva kupovina, takav vam je ceo dan i mislim da mi je to je pošlo za rukom na štandovima Odiseje i Dokaz izdavaštva, pošto su mi bili blizu. CollageMaker_20191029_001609274.jpgSa štanda Odiseje ponela sam dva cegera i finu gomilicu knjiga, od kojih će se većina useliti u biblioteke malaca koje poznajem. Sebi ostavljam novu knjigu Jasminke Petrović Mene je teško ne voleti – sad šaljemo specijalni pozdrav Stašoniju, starom drugu, takođe dobrom čoveku, koja se pobrinula da ne ostanem bez potpisanog primerka. Fala ti druže, vodila bih te na kafu, al sam sve pare dala na knjige. ❤ Od finih ljudi iz Odiseje sam takođe dobila divne knige, o kojima ćete čitati do kraja godine, majke mi mile. Sto sati mraka već počela da čitam, Mladi trogloditi će najverovatnije biti moja pauza tokom tradicionalne #nonfictionnovember akcije. Medenjak sam pojela. ¯\_(ツ)_/¯

LRM_EXPORT_175450596447316_20191028_235353084.jpeg

Drugi štand koji sam obišla u želji da im kao prvi kupac donesem berićetan sajam bio je štand Dokaz izdavaštva. Nataša je tako jedno divno biće i ja sam je taaaako udavila, ali šta ću, ne mogu da se uzdržim kad nešto volim. A Dokaz me baš navukao na čitanje nordic noir žanra, toliko da planiram stručnije istim da se pozabavim. Kupila sam Živi pesak i sad sam ponosna vlasnica sva tri izdanja ove super kul izdavačke kuće. Nataša, ako ovaj tekst dođe do tebe, izvini još jednom na davljenju, ali nisam ja kriva što su knjige vam knjige taaaako super. ❤

Jedna od ukupno četiri knjige za koje sam znala da ću sigurno uzeti bio je novi roman Rute Sepetis pod nazivom Fontane tišine. Izdavač je Urban reads. Jedared sam iz biblioteke uzela U moru zrno soli i ostala sam bez komadića srca do kraja knjige tako da sam znala da ću je uzeti čim sam videla da izlazi. Nakon te kupovine, prestala sam da nosim karticu sa sobom, mada mi to nije previše pomoglo.

LRM_EXPORT_175309831545570_20191028_235132319.jpeg

Sledeća stanica: Partizanska knjiga. Moji podgorički saborci. Moj prvi izbor je bio YUgoslav, Ane Vučković. Kontam da ne moram previše da objašnjavam zašto, sve vidite iz naslova. 😀 Onda sam se setila da u svom legatu želim i dela Daše Drndić, pa sam uzela i njih. Babićev Yahoo već ima novog vlasnika. Saborci su nam poslednjeg dana doneli i partizan(s)ke krofne, a bedž je takođe super kul.

 

LRM_EXPORT_174922781918039_20191028_234419016.jpeg

 

Partizani nisu jedni podgorički saborci koje sam srela na Beogradskom sajmu. U hali 4 bili su i dragi ljudi iz izdavačke kuće Imprimatur. E njih sam isto davila, svaki dan kad krenem sa svojim katalozima. Mnogo mi je krivo što me je glupi sajam samleo do te mere da nisam mogla da se družim s njima i van hale, ali biće prilike. Naravno, pazarila sam i kod njih. I naravno, dobila sam knjiški poklon. 🙂 Uzela sam roman U mraku, češke autorke Ane Bolave i zbirku prika Mandarinske patke Milanke Blagojević, a Divlje gradove sam dobila. Uzela sam i još jedan primerak Kamenitih priča, ali sam ih već udomila. Mnogo se radujem čitanju Aninog romana; odvojila sam pet knjiga kojima ću se prvo posvetiti i U mraku je jedna od njih. I sledeći put kad se vidimo, mora pasti dupla tura, da nadoknadim ovu koju sam propustila. ❤

Ove godine sam fino pazarila i na štandu zrenjaninske Gradske biblioteke. Uzela sam Albaharija sam čitala samo jedan roman (jedan je ostao nedovršen) pa rekoh možda priče budu srećnije rešenje. Drame Milene Marković sam pokupila jer mogu da zatrebaju ako se jednog dana odlučim da završim ovaj fakultet (šalim se, krećem sa spremanjem opšte 3, živa nisam). Na njihovom štandu sam uzela i roman za gospođu roditeljicu. Reč je o romanu Magareće uši, izvesne Olivere Skoko. Glavna junakinja se zove Ljubica, kao moja sestra, pa sam pomislila da bi se majci dopao i nisam pogrešila. Dok sam ja sređivala ovaj tekst, ona je već dovršila čitanje. Gospođi majci sam uzela ukupno sedam romana, gospodinu ocu samo jedan, najviše zbog toga što on i ja uglavnom čitamo iste stvari. Njihove knjige nisam računala u ovaj haul (ili houl ili kakogod) jer će tekst i tako biti predugačak, ali ako baš imate želju da vidite, javite.

Kad smo već u Vojvodini, onda treba reći i da sam pazarila na štandu Matice srpske. Tu sam uzela čuvenog Dovlatova za 50 dinara. Bilo je trenutaka kada su svi pričali o njemu, svi redom su ga hvalili a hajpovane knjige i ja se retko kad razumemo i zbog toga se nisam preterano trudila da dođem do njegovih knjiga. Na Instagramu videh da na štandu Matice može da se nađe za 50 dindži i rekoh sebi da je konačno došlo vreme da vidimo da li je hajp opravdan. Kupila sam još i delce Dajane Milovanov Persefona i Arijel: ženske figure i kulturno pamćenje u poeziji Silvije Plat. Da li treba dalje da objašnjavam zašto sam je uzela? Hvala Plakiju na dojavi. ❤

I dalje smo u Vojvodini. Dok sam delila kataloge na galeriji hale 1, naletela sam i na Solaris. Nosila sam se mišlju da pokupujem sve delove omiljenog mi serijala o agentu Pendergastu, ali sam ipak odustala. 😦 Dobri čika sa štanda mi je rekao da Preston i Čajld nemaju agente za Evropu te da su šanse za dalje objavljivanje nastavaka mizerne, što me je jako rastužilo pa sam kupila Tvenovog Tajanstvenog stranca da si podignem moral. Koliko sam načula, to je roman o Tesli, tj. o odnosu Tesle i Tvena i jedna od knjiga koje nikad nisam uspela da upecam u biblioteci. (Znam da knjige nisu šarani, da se ne pecaju nego pronalaze i slično, ali gledajte na ovo kao na pesničku slobodu).

LRM_EXPORT_175679180638729_20191028_235958700.jpeg

 

U nekom trenutku, moj štand je posetila i Nađa iz Darme, što me je podsetilo da treba da uzmem i njihove dve nove knjige. Pomogla mi je da ih nađem (odmah do Šešelja) pa sam tokom jednog deljenja svratla i do njih. A Selmu sam videla na Instagramu i kod Vesne pa rekoh daj der i prvu Nobelovku da usvojim.

 

Sad bih vam ukratko predstavila dva bisera moje sajamske kupovine. Prvi je moja davnašnja želja: Bela, dijete moje drago: pisma. Reč je o kolekciji pisama koje su razmenjivali Krleža i Bela, urednik je Vlaho Bogišić. Umrla sam malo od sreće kad sam je videla i nisam razmišljala ni sekundu. Gajim tu nerazumljivu ljubav prema Krleži, ne znam zašto, ali tako je. A druga lepotica je moja omiljena božićna priča još od onomad sa umalo ne udavih od suza uz Diznijevu verziju. Jedan je Dikens i jedna je Božićna pesma. Nije baš bila planirana, više je bila stvar trenutka, da ne kažem ljubav na prvi pogled.

Literaturu za već pomenuti #nonfictionnovember dopunila sam sledećim naslovima:

  1. Radovan Vučković Likovi žena u Andrićevom delu – jer sam slaba na studije o ženama u Andrićevom delu.
  2. Lazar Džamić Cvjećarnica u Kući cveća – jer volim Džamića.
  3. Lin H. Nikolas Otmica Evrope: sudbina evropskih dragocenosti u Trećem rajhu i Drugom svetskom ratu – uprkos činjenici da je kolega iz Geopoetike rekao meh.
  4. Karen Ofen Evropski feminizmi jer smrt patrijarhatu!
  5. Met Ričards i Mark Lengtorn Fredi Merkjuri: život, smrt i zaveštanje – suštinski, ovo je poklon za sestru mi, al daleko je januar pa ću je pročitati prva. #sorry ❤

Još tri pasusa i kraj, obećavam. Dobro, možda četiri. Ali kratka četiri pasusa, majke mi.

Iako tvrdim da je galerija hale 4, mesto gde se nalaze prodaci polovnih knjiga, jedino mesto koje vredi posetiti na Beogradskom sajmu knjiga, ove godine nisam imala dovoljno vremena da mu se posvetim kako dolikuje. Posetila sam samo dva štandića u kojima sam poslednji put pronašla najveće bisere svojih sajamskih kupovina, ali ovaj put sam uspela da pronađem samo roman U potpalublju Vladimira Arsenijevića (inače moje simpatije, spomenuh to već jednom x) i roman Beket i jastog drage mi Mire Otašević. Našla sam još i Melanktu Gertrude Stajn i to tek kada sam je primetila na fotografiji gomile Reč i misao izdanja koju sam napravila na jednom od štandova.

LRM_EXPORT_175524419702032_20191028_235506907.jpegNakon povratka iz Podgorice, stvorila se čudna potreba za poezijom pa je sajam došao kao poručen. Odavno mi se htela zbirka Vitomirke Trebovac pa sam poslednji radni dan iskoristila da se počastim. Onda sam se setila da i Ognjenka Lakićević ima novu zbirku pesama pa sam uzela i nju. A u subotu je Tanja Stupar Trifunović bila na našem štandu i Ljubica, urednica a ne sestra, je rekla da sam jelte obožavateljka pa sam od Tanje dobila zbirku pesama. E, DA! Srela sam i Senku Marić na štandu IK LOM! I setila me se, al se nije upašila. Mada, možda je bila u fazonu ajde da se pravim da sam srećna što je vidim, možda me ne bude smarala ovaj put. Za sve koje interesuje naš prvi susret, informacije se nalaze u prvoj epizodi serijala Zašto mi treba zabraniti odlaske na sajmove knjiga: x.

I najdivnije na kraju. Na kraju hale 4, kad se prođu štandovi kojekakvih patriotskih čuj mene desničarskih organizacija, sva ministarstva, manastiri i eparhije, nalazio se se i štand Nurdora. Za one koji ne znaju, Nurdor je organizacija koju su osnovali roditelji i prijatelji dece lečene od raka i njihovih porodica sa idejom da se poboljša kvalitet lečenja i života obolelih mališana i njihovih porodica. Na štandu su se prodavale knjige, šolje, igračke, majice i druge sitnice i ja sam na štand naletela sasvim slučajno, dok sam pokušavala da prenesem hranu kroz što manju gužvu. Sa sve ručkom, stala sam da pogledam šta ću i kako ću i kupila sam svašta. Knjige koje vidite na fotografiji i još neke koje su završile kod majke. LRM_EXPORT_174857142977663_20191028_234313377.jpegKupila sam i termos šolju i magnetić i bedžić. I to mi je najdraža sajamska kupovina. I mnogo mi je krivo što su toliko gurnuti, da li je iko stao na štand glupavog ministarstva na početku hale 4? Ili koja je poenta Šešelja u hali 1 ili one Pink panter likuše? Želim da se nađem u glavi onog ko pravi tu raspodelu na jedan dan, samo da vidim o čemu ta osoba razmišlja i kakvim se principima vodi. Znam, znam, svako plaća štand i bla, bla, ali neke stvari ne treba gledati kroz novac, naročito kada decu leče građani sms porukama.

Kada se sve sabere i oduzme, za preživljeni prvi sajam, zaslužni su ljudi. Sandra, kod koje sam bežala kada ludilo na mom štandu postane preveliko. Pobunjene čitateljke, koje su mi u kriznim trenucima donosile vedrinu i hranu. Romana i njena kritika koja se uvek završava sa uzmi je sister, imam ja pare. Vesna i crna čokolada. Cajka i dva zagrljaja. Adri (plus beba <3) i njena pozitivna energija. Jovana i Deana, dve najveće legende bookstagram zajednice. Davorka sa odličnim spiskom i Jelena koja mi je verovala dovoljno da uzme Dorte Nors. 🙂 Dve genijalne devojke, Ina i Ana i njihova Excel lista. 🙂 Svi, apsolutno svi ljudi koji su došli da se jave i pride me pustili da ih davim pričom o knjigama i svi divni ljudi sa kojima sam delila autobus ovih 7 dana i koji su junački izdražali moj parfem pod nazivom 12 sati sajma je ubilo dezodorans. Živeli! ❤

Zašto mi treba zabraniti odlaske na sajmove knjiga?

Zato što ne znam za Boga i nemam kontnrolu. Zato što sam se sa nedavno završenog sajma u Podgorici vratila gomilom knjiga. Ne preterujem, majke mi, i dalje ne znam je ova nesrećna torba preživela, a o tome kada ću ih pročitati, neću ni da mislim.

Put u Podgoricu je inače bio jedno zanimljivo iskustvo. Krenula sam prilično umorna i pomalo ljuta jer mi je zbog njega propao toliko očekivani put u Prag. Ali Podgorica me je baš izenadila i baš sam se lepo provela. Najpre zbog toga što mi je ovo prvo zadržavanje u glavnom gradu Crne Gore duže od 15ak minuta koliko vozačima Niš Ekspresa treba da pokupe putnike na autobuskoj stanici. I dopao mi se grad, moram da kažem. Socijalistička gradnja i parkovi, insistiranje na nacionalnom identitetu dok se u isto vreme na krovu jedne javne ustanove ori zastava SFRJ – savršeno. ❤ Uspela sam malo da procunjam prvog dana (toliko da sam veče povela vidajući žuljeve na oba stopala), uspela sam da upadnem u proteste protiv Mila (možda sam viknula Milo, lopove! u žaru zajedništva), onda nam je divna Vanja pokazala još neke bisere grada, a neka mesta sam ipak morala da ostavim za neka srećnija vremena.

Druga stvar je sam sajam. Koliko sam shvatila, Podgorica ih ima dva: prolećni i jesenji, koji ima status međunarodnog i koji, ako je verovati ženici sa štanda Narodne knjige, ima svoju stalnu publiku i mnogo je kvalitetniji od onog prolećnog. Ove godine je jesenji sajam imao i tu nesreću da mu je promenjeno mesto održavanja: smešten je u novoizgrađenu Bemax arenu (kojoj je jedina mana bila loša kafa a skupa kafa), pa posećenost nije baš bila sjajna. I to je takođe utisak ženice iz Narodne knjige; što se mene tiče bilo je taman. Jedino sam oko 15 časova upadala u krize kada mi je bila potrebna dremka i u tih sat vremena koliko sam provodila pokušavajući da se razbudim, napravila sam najviše štete. Uspela sam u Bg da donesem 22 knjige.

LRM_EXPORT_173041555056423_20191013_143141328.jpeg

Ok, istini za volju, nisam sve kupila, ali ipak… Reklo bi se da imam problem. -.- U Pg je bio samo jedan štand sa polovnim knjigama, ali nisam našla ništa fino i jeftino: bilo je, recimo, naslova koje sam u Bg kupila za 100 din, a u Pg su bile 3 i više evra, tako da moja omiljena aktivnost tokom sajmova, kopanje po štandovima sa polovnim knjigama, odmah na početku bila osuđena na propast. S druge strane, popusti su bili šareni, negde baš veliki, negde minimalni, ali pomagalo (ili odmagalo, ako gledate iz perspektive mog budžeta) je to što sam uglavnom uvek imala popust za kolege izdavače. I evo šta sam sve donela iz Titograda.

Iako sam krenula sa idejom da ne kupujem (previše), poklekla sam odmah prvog dana. Slučaj je hteo da u Pg stignem ranom zorom a da sam u sobu hotela u kom sam bila smeštena mogla da uđem tek u 15 časova, što mi je stvorilo šest sati slobodnog vremena za šetnju po gradu. Nakon deset sati puta i po ulasku u peti sat turističkog obilaska grada, već pomalo nadrkana, krenuh do kafića Titograd da popijem jednu kafidžonku i sačekam tih famoznih 15h. Kad ne lezi vraže, eto odmah pored Titograda knjižara sa knjigama na engleskom i eto tih klasika za 3e i ja padoh u sekundi. Za Beograd su krenuli Frankeštajn i En iz Zelenih Zabata plus Jakobova soba, jer jbg, nije moglo bez Virdžinije.

Drugo jutro u Podgorici bilo je i prvo sajamsko i tad je pao prvi poklon. Počelo je pričom s kolegom sa štanda Geopoetike, nekako smo došli do pitanja minimalizma u književnosti (a nismo ni prvu kafu popili) i on kaže ajd da ti donesem ovo što se meni dopalo, pa baci pogled. I ja reko ajd donesi, bacim pogled i svidi mi se. Reč je o knjizi Ogledi o drugarstvu i posedovanju Irene Ristić, izdavač je Geopoetika. Mislim da ću detaljnije pisati o ovoj knjizi, pa ne bih sad da širim priču, ali knjiga mi se poprilično dopala i jako sam srećna što je stigla do mene i to baš na način na koji jeste, pošto je sasvim sigurno da bih je ovako preskočila.

LRM_EXPORT_172359075015219_20191013_142012499.jpeg

Na titogradskom sajmu knjiga sam se prvi put srela sa izdavačkom kućom Meandar Media. Kod njih sam ostavila i najviše novca, ali su jedini kod kojih sam našla baš zanimljive naslove iz teorije književnosti tako da mi nije žao. Najpre sam popisala sve što mi se činilo interesantnim i onda sam teška srca suzila izbor na dve teorijske knjige i jedan roman. Knjiga za koju sam odmah znala da ću je uzeti jeste Pripovijedanje, identitet, invaliditet Kristine Peternai Andrić. Mislim da ne moram preterano da objašnjavam šta me je privuklo i jedva čekam #nonfitionalnovember pa da se bacim na čitanjac. Druga teorijska knjiga Kartografije identiteta Lane Molvarec. Nisam sigurna hoću li i nju strpati u novembarsko čitanje ili ću je po potrebi čituckati, ali jako joj se radujem. Roman koji sam odabrala zove se Sve o sestri Robina Huda a autorka je Irena Lukšić. Ova knjiga ima sve što volim: majku, dnevnik, Jugoslaviju, osamdesete i pop kulturu. Ili će biti najbolji ulov ikada ili će biti epic fail. Videćemo posle 27. oktobra.

LRM_EXPORT_172420319022867_20191013_142113743.jpeg

Kad smo već kod izdavača iz Hrvatske, red je da spomenemo i Frakturu. Tu sam imala 1:1 situaciju, jer sam jednu kupila, sa komšijskim popustom, a jednu sam dobila na poklon. Prva koju sam još prvog dana zapazila na njihovom divnom, divnom, divnom štandu bila je knjiga Dubravke Ugrešić Doba kože. To je, koliko sam shvatila, zbirka eseja što mi je strava jer mogu da guštam svaki dan po tekst pa dokle potraje. I baš kada sam planirala da je uzmem, dobijem je na poklon poslednjeg sajamskog dana. Jer komšijski odnosi, pica na trgu, pričuvani štandovi i pljuvanje po nacionalizmu spajaju ljude. I onda sam sebi uzela Igora Štiksa, koga apsolutno nikada nisam čitala. Knjiga se zove Državljanin, građanin, stranac, neprijatelj-jedna povijest Jugoslavije i postjugoslovenskih država. #cantwait

A tu je i poezija. Nisam ja neko ko se mnogo razume u poeziju. Zapravo, moja podela na dobru i lošu poeziju je vrlo subjektivna i zasniva se isključivo na tome da li me pogodi il me ne pogodi. Primer: Dučić i Rakić jedino uspevaju da me iznerviraju. Laza Kostić je po meni tri klase ispred svih, a Silvija Plat šije svu trojicu za pet svetlosnih godina. Najmanje. I zbog svega toga, ja se baš retko bavim poezijom, još je ređe kupujem. Onda je Jana Radičević govorila na promociji svoje prve zbirke pesama koja se (tako divno) zove Ako kažem može postati istina. Zapanjilo me je koliko je divno govorila o svemu, o tome šta je za nju poezija, gde je inspiracija, kako okolina reaguje na njenu poeziju, šta čita i slično. I onda je pročitala kako se sačuvati od svega i ja sam se rasplakala i znala sam da moram, moram, moram da imam tu zbirku. I dobila sam je, sa sve posvetom. (nastavila sam sa plakanjem iste večeri u hotelskoj sobi i napravila fleku od nutele na jednoj stranici)

Sledi još malo teorije i jedna čudna situacija. Sedim ja tako i ubijam vreme i s pola mozda slušam promociju knjiga Dragane Kršenković Brković. Čujem priča se o nekim bajkama i onda čujem reč feministička kritika i skočim da čujem šta će dalje da se desi. Ispostavi se da autorka ima baš neke zanimljive stavove pa ja ne budem lenja, priđem i predstavim se, kažem da sam deo grupe po imenu Pobunjene čitateljke i pitam za kratak intervju. Žena se oduševi kad je čula za portal i šta nam je sve u planu, kaže: evo vam knjiga i dolazim na intervju. I tako se kod mene nađu njeni Fragmenti, zapisi o književnosti. Al intervju ipak nisam dobila. RTCG je ipak RTCG.

Dok sam tako švrljala od štanda do štanda, naiđem i na zanimljivu skupinu ljudi na štandu Zavoda za udžbenike Crne Gore. Vidim tu nešto pod nazivom Zovu me Čupa – priča o djevojčicama iz starih vremena. I vidim neku studiju o Pekiću: Reinterpretacija mita u djelu Borislava Pekića. Autorka je izvesna Radinka Vučković-Ćinćur. Uzmem Čupu i Pekića i oni nešto prčkali tamo ispod pulta i umesto 7e, ja platim obe knjige 4, 60. Nije mi baš najjasnije koji popust gde ide i kako se došlo do te cifre, ali nema veze.

A možda najinteresantnija kupovina desila se kada sam išla da usitnim novce. Desi se tako da vam dođe dvoje ljudi sa po 50e i ostanete bez sitnih novaca. Besplatan savet: ustnite novce pred sajam, ne košta ništa a vala olakšačete i sebi i nama. Elem, u tim situacijama dešava se trk do komšija, pa onda do drugih da ti usitne ono što su ti prve komšije dale. I naletim ja tako na SIZE ZERO/MALA MJERA III – Od margine do centra: feminizam, književnost, teorija. Bukvalno prodato u sekundi. Reč je o zborniku radova predstavljenih na naučnom skupu koji je organizovala Crnogorska asocijacija za američke studije. Naslovi radova obećavaju, pa eto, nije kao da sam kupovala treš literaturu. (tešim se)

Istog dana kad sam naletela na SIZE ZERO, u moj posed su došla i zbirka priča Podmetači za snove, čiji je autor Vladimir Bajac. Knjigu mi je dala žena sa štanda organizatora sajma, odakle sam takođe uzela i transkript saopštenja s okruglog stola na temu Književnost za đecu i omladinu: izazovi i putevi. Znam, znam, izgleda kao da samo kupim i samo nek je džabe, ali prvu sam knjigu uzela jer mi je bilo glupo da je odbijem, a drugu jer književnost za decu je moja nova opsesija. Bajac je već kod oca na čitanju, za sada je utisak meh, ali otac je tek na polovini tako da to ništa ne znači. 😀

LRM_EXPORT_172213240806554_20191013_141746664.jpeg

I dolazimo do najlepših stvari, ostanite sa mnom još nekoliko minuta. Prva divna stvar je ta da sam upoznala divnu Senku Marić. Njen roman Kintsugi tijela je nedavno dobio nagradu „Meša Selimović” pa kad je stala na moj štand, ja sam poprilično fangrlovala (valjda se tako kaže) i bila sam fazonu jao jedva čekam da pročitam Vaš roman i htela sam ovde da ga kupim, ali nema ga, i ljudi na štandu Bajbuka (koji mi je btw poprilično mrzak) će da mi zabrane prilaz jer im stalno dosađujem i onda mi ona žena kaže da su doneli Kontrastovo izdanje i ja odem i kupim. I jasno, iscimam je da mi potpiše i ona mi, mukica, napiše: nadam se da neće izneveriti.

*Note to myself: hajde da se ne blamiramo više i da ne spopadamo autorke i autore, može? Super.

Još jedan savet kada je štand Bajbuka u pitanju: ne znam ko je radio, neko njihov ili neki lokalac, glavno neko je roman platio 5, neko 7 a neko 8 evra, u zavisnosti kada ste ga kupili. Računa, naravno, nema pa ne možete da se žalite, tako da vam savetujem da cene proverite nekoliko puta pre nego što se odlučite na kupovinu.

LRM_EXPORT_172277269043893_20191013_141850693.jpeg

Elem, vreme je da vam kažem šta je apsolutno najbolja stvar koja se desila na ovom sajmu. Upoznala sam sjajnu grupicu ljudi. Počelo je tako što su Boris i Sonja kod mene kupili knjigu. Tad još nisam znala da su to Boris i Sonja iz IK Imprimatur. Pohvalila sam Sonjinu garderobu, zahvalila se na kupovini i ode svako svojim poslom. I dođe tako moje krizno vreme i ja krenem da šetam kad eto njih. I krenemo mi da ćaskamo, i ajd da uzvratim ja kupovinu. Uzmem Kuhanje Slađane Nine Petković i uzmem Bio sam samo broj, delo koje mi je preporučila Katarina (x). I Boris mi dade poklon: Zakonik čovjeka od dima, italijanskog autora Alda Palacesksog. Ja dodah još zbirku njegovih putopisa Hadžiluk plemenitom snu, on dodade još Kamenite priče Milke Kolundžić.

Onda krenusmo kući i tad sam upoznala Vanju, koja nam je, iako premorena od puta, pokazala Goricu i čuveni Karver, koji je bio zatvoren. Što je dobro jer bih verovatno i tamo pazarila nešto. I peli smo se do spomenika na Gorici i pili smo pivo odmah ispod u društvu ogromnog pseta koje bi se samo mazilo i bilo nam je baš superiška pa smo druženje nastavili i poslednjeg dana sajma, kada nam se priduržila i već pomenuta Milka. Da, naterala sam je da mi potpiše knjigu. I da, okačila sam njene fotke na stori. I da, jedva čekam da me odvede na tivatske krempite pa da joj uzvratim poklon paketom, baš kakvim je ona usrećila mene. U divnom paketiću se našla i knjiga (jer kako drugačije) i to Gospodar muva, koju ja još uvek nisam pročitala, grešna mi duša.

I tako… Petog oktobra, dok su se slavile (ili oplakivale) demokratske promene u rodnoj mi grudi, ja sam uz pivce i Senidu pakovala svoje nove knjige. Jednom, pa drugi put pa treći kad sam odlučila da sve knjige manjeg formata završe u rancu. Uspomene na druženja sam takođe spakovala; sad samo ostaje da desi pravi trenutak pa da sajamska družina napravi nove uspomene u nekom drugom gradu.

P. S. Ako putujete iz Podgorice do Beograda, obavezno pitajte da l ide preko Berana i Novog Pazara. Verujte mi na reč. Nije prijatno jer izgleda da su svi otkrili da tim putem ima manje gužve, pa je opšta ludnica i ne zna se ko vozi a ko koči, pa još ako vas potera i maler da čekate na granici… Proverite, lakše je. 🙂

Rođendanski izazov

Imam stvarno divne prijatelje, majke mi. Strpljivi su i puni razumevanja, malo se ljute jer stalno ispaljujem, ali me vole pa mi i opraštaju (mada je pitanje da li zaboravljaju). Elem, ti moji divni prijatelji mi vazda kupuju knjige a najviše oko najvažnijeg dana u našim životima: mog rođendana. 🙂 Istina je da im ponekad suptilno nabacim šta bih volela, nekada me pitaju  pa im kulturno dam pet različitih naslova, ali se uglavno, dešava da oni upamte za kojim naslovom patim pa me iznenade. Nakupilo se tako (godina i) knjiga, jer ja samo skupljam i dovlačim i nemam nikakav red kojim čitam. I onda mi je zaprećeno: nema novih knjiga dok ne pročitam ono što su mi do sada kupili. Znam, šokantno! Jedna od njih se fino dosetila i postavila mi mali izazov. Tražila je listu neporčitanih rođendanskih poklona, svela je na pet naslova i nazvala ovaj čitalački događaj Čitanjem do poklona. Do mog rođendana ima ravno mesec dana i kad vidite naslove koje je ostavila na listi, videćete da je malo čupavo, ali pošto je dotična pre svega jedno plemenito biće, dobila sam i neke olakšice:

  • smem da odustanem od jedne knjige, ali tek posle jedne trećine pročitanog
  • da bi se izazov smatrao uspešnim, moram da pročitam tri knjige
  • bonus zadatak nosi bonus poklon: utiske o jednoj od pročitanih knjiga moram da objavim na blogu.

I pošto nije red da rođendan prođe bez poklona, evo i odabranih naslova:

  • Kafka na obali mora, Haruki Murakami

Na listi se našao zbog datuma na posveti: jun, 2014. To vam govori koliko sam zaglibila. E sad, kako je reč o jednom obimnom delu a ni ja nisam neka ultra velika obožavateljka gospodina pisca, sve mi se nekako čini da će ovo biti taj dnf posle jedne trećine. Kad malo bolje i razmislim, ne znam ni zašto mi je uopšte i bio na listi.

  • Suđaje i furije, Loren Grof

Aww, ovo su mi kupila deca sa žs-a one godine kad smo završili žs i kad smo pravili piknik na Ušću uz Beogradsku filharmoniju, 2017. Setimo se momenta kada je zasvirao Imperial March a ja spazim Stefana sa kafom i malo (glasnije) ciknem od sreće. Ne znam zašto je još uvek nisam pročitala, stalno mi je u vidokrugu i sve kao hoću, al nikako da se svrtim. I sad me mnogo zanima kako su odabrali baš ovaj naslov, mada mislim da je to Aleksandrinih ruku delo. Bilo kako bilo, od nje ću da počnem.

  • Pjuriti, Džonatan Frenzen

Knjigu su mi kupile drugarice sa Pravnog, verovatno jer im je dosadilo da me gledaju kako je pri svakom ulasku u knjižaru pipkam i mazuckam a nikako da je kupim. Uhvatila nas je oluja dok smo pile pivo na brdašcetu na Kališu (jer Kale znači brdo) pa smo nastavile da pijemo koktele u nekom baru ispod Gradske a sa druge strane reke je Veliki Vođa slavio što je i zvanično postao vođa. Nezaboravno.

  • Tangerina, Kristina Mangan

Kad smo već kod drugarica sa Pravnog, spomenimo još jednu knjigu koju sam od njih dobila a koju nisam pročitala. Užasna sam osoba. Elem, ta mi se knjiga doimala zabavnom, skinula sam je bila sa torenta a onda sam videla da ima i prevod. Nisam baš bila sigurna da l želim za nju da dajem pare (jer Vulkan izdavaštvo :eyeroll:) ali eto, njih tri su to pokupile i žrtvovale svoje novce za moju sreću. ❤

  • Sada sam sasvim ok, Gejl Haniman

Nisam imala predstavu da je knjiga prevedena Sada sam sasvim ok i Eleanor Oliphant is completely fine nemaju ama baš nikakvih dodirnih tačaka. I onda, baš pred prošlogodišnji praznik, vidim ja na instagramu (a gde drugo) da je reč baš o priči čija je glavna junakinja Eleanor Oliphant. Nisam ni stigla da pomislim na kupovinu kad mi je knjiga stigla u vidu rođendanskog poklona, sa sve komentarom: sve i da ne valja, imaš za menjanje – bila je na akciji. 😀

Napraviću i instagram haštag, jer nije izazov bez istog. 😀 A i vi možete da mi se pridružite, ako hoćete. Taman da me malo utešite da nisam jedina koja ne čita poklone koje dobije. I ako ste čitali nešto od ovoga, javite da znam šta da očekujem.

Neka #čitanjemdopoklona počne!

Mystery Blogger Award

Ooooh tagovi, kako ste mi nedostajali!

Znam, znam, bila sam tagovana već nekoliko puta, a sve kao ajd sutra, evo sutra i onda prođe mesec dana i ode voz… Da ne pričam koliko neodrađenih tagova imam na Instagramu… Haos.

Trenutno aktuelan tag je stigao sa dve strane. Prvo me je spomenula Miljana, sa bloga Moji mali svetovi a onda je to učinila i Jovana sa bloga Između korica. Hvala vam što pratite moje žvrljotine!

I rekoh sebi zašto da ne, i tako nisam godinama. 😁 Ovaj tag je stigao u vidu Mystery Blogger Award-a, čiji je cilj, koliko vidim, stvaranje kreativne zajednice i spajanje ljudi koji dele slična interesovanja. MBA ima određena pravila, pa ajde da se bacimo na posao.

  1. Podeli logo Mystery nagrade (u naslovu posta) i pravila. ✔
  2. Budi ljubazna i zahvali onome ko te je nominovao. ✔
  3. Reci svojim čitateljima tri stvari o sebi.
  4. Odgovori na postavljena pitanja.
  5. Iznenadi i nominuj 10 do 20 drugih blogera i obavesti ih o tome.
  6. Postavi im pet pitanja. Nije nužno biti ozbiljan i ne postoje glupa pitanja.
  7. I za kraj malo samoreklame – podeli link do svog najboljeg posta/postova.

Prve dve stavke odradila sam u uvodu, tako da počinjemo od treće:

Tri stvari o mojoj personi:

1. Trenutno sam opsednuta podkastima. Počelo je sa podkastom Zadovoljstvo u tekstu, a onda sam, zahvaljujući svom tajnom životu u paklu zvanom tumblr, otkrila neke sjajne ljude koji govore o nekim sjajnim stvarima i sad sam junkie. Skinula sam neku aplikaciju CastBox i u roku od 15 minuta, moja lista imala je skoro 30 emisija. o.O Dobra stvar je što slušam emisije koje se uglavnom bave ozbiljnim temama pa to vreme nije baš bačeno. Tešim se.

2. Kraljica sam planiranja i boginja nepridržavanja planova. Otkrila sam čari pravljenja bullet journal-a, imam sve po redu: mesečni pregled, nedeljni pregled, dnevni pregled. Imam trakere i kao pratim gomilu svojih aktivnosti. A onda zakazujem tri stvari u isto vreme, prebacujem i pomeram i na kraju ništa ne postignem. #detedebil

3. Disciplina u kojoj takođe dominiram jeste prokrastinacija. Omiljeni način: gledanje youtube videa na temu kako prekinuti prokrastinaciju. ¯\_(ツ)_/¯

E dobro. Sad kad smo to odradili, možemo da pređemo na sledeći korak tj. odgovore na postavljena pitanja.

Idu prvo Miljanina:

  • Koje alkoholno piće ti budi najlepše uspomene?

G&T, jer je Minhen izuzetno zanimljiv kad ga vidiš duplo. Plus, ljudi u KFC se sažale na tebe i daju tu duplu porciju. Naročito je zabavno ako ujutru moraš da juriš na aerodrom. ❤

  • Rad kog slikara obožavaš?

U principu, svi impresionisti si mi baš dragi ali sam se u poslednjih nekoliko godina trudila da se upoznam i sa drugim pravcima i umetnicima pa ću sada da navedem Kuna, Šagala i Kandinskog.

  • Koju naviku nikako ne uspevaš da uvedeš u svoju rutinu?

Nikako, baš nikako ne uspevam da u rutinu ubacim brigu o svom licu. Kupim sve što mi treba, dnevnu kremu, noćnu kremu, maske i tonike ali se setim sve to da nanesem tek kada mi se koža lica užasno osuši. 😭

  • Ime koje pesme bi bilo sjajan naslov za film o tvom životu?

Hmmmm… 🤔 Ni majka ni žena by Vesna Zmijanac. Nemam pojma kako mi je ovo palo na pamet jer se ne sećam kada sam poslednji put čula tu pesmu ali savršeno je!

  • Šta najviše voliš da kuvaš? (recept je poželjan!)

Do prošlog leta me kuhinja nešto specijalno nije ni zanimala. Onda sam sticajem okolnosti bila uglavnom sama u kući pa mi je palo na pamet da malo proširim svoje kulinarsko umeće jer, budimo iskreni, koliko god ja volela špagete i rezance sa sirom, ne mogu baš svaki dan da ih jedem. I tako sam na yt tražila razne recepte, malo ih prilagođavala sebi i svom ukusu i ispostavilo se da je kuvanje jedna fina aktivnost ako nema nikoga da ti stoji nad glavom. Ono što najviše volim da spremam jesu zapečene njoke, ubijaju koliko su kalorične, al sad šta da se radi. 😉 Ide recept:

Pola kg zamrznutih njoka poređati po dnu vatrostalne tepsije. U posebnoj činiji umutiti 250 ml pavlake za kuvanje, do 100 gr šunke ili suvog mesa, 100 gr rendanog kačkavalja, do 100 gr svežeg kravljeg sira i 2 jajeta. Smesu preliti preko njoka i peći u zagrejanoj rerni, oko 45 min na 200 stepeni.

Super je što je ukusno i kad se skroz ohladi, pa može da posluži kao deo predjela. Mi smo jedne godine pravili za slavu, mada vam to ne preporučujem jer mi imamo malo gostiju a otišla su tri pleha. Haos. 😀

A sad se bacamo na Jovanina pitanja!

  • Imate li vi kućne ljubimce? Ukoliko ne, da li biste i koga voleli da čuvate?

Imam kućnog ljubimca, sotonića po imenu Stinky, poznatijem po imenu Đura. To je jedna opaka zver koja beži od kesa i vrabaca, atakuje na nožne palce ako se pomerim u toku noći i ima poremećaj identiteta u zavisnosti od godišnjeg doba. Njemu sam posvetila čitav jedan post, kad sam onomad radila mesečni tag. Koga zanimaju informacije o Đuri, može ih naći ovde x.

  • Postoji li neka knjiga, film, serija, neko muzičko ili uopšte umetničko delo kome se stalno vraćate?

A joj, đe me nađe?! 😁 Ima, kako nema! Mislim da se češće vraćam piscima nego samim knjigama. U januaru obavezno čitam Virdžiniju Vulf i Džulijana Barnsa, s tim što Barnsa ponovim i u julu. Oktobar je nekako uvek vezan za Frenzena, jesen je uvek nekako savršena za Ostera i Kanigema. Leti se nekako uvek vratim Poteru i ekipi i takooo.

Filmovi, filmovi… Prljavi ples jer sa sobom nosi divne uspomene, Funny girl i The way we were kad mi treba da se isplačem.

Dosije X je jedina serija kojoj se iznova vraćam. Gledam prvih sedam sezona, onda nekoliko epizoda pred kraj osme i taman kad se Skali porodi, serija se završava. Mislim, ne završava se zvanično, ali se završava. :smajlikojipsujeiproklinjetvorcaserije:

Kada je muzika u pitanju, tu stvarno svaštarim. Imam razne faze, svaka faza ima svoju listu ali generalno gledano, najčešće se vrećam muzici svog detinjstva, odnosno Fosilima i Magazinu. I nikad nije kao sad sam ustala i baš bih da slušam Sve bi seke ljubile mornare. Najčešće mi yt sam predloži neki hitić i onda bude jaaaaao, vidi Neveni žuti, koje nosiiiioooo siii meeeeniiiiii… A gde su Neveni, tu je i Košulja plava pa Najdraže moje i eto… 😁

  • Koji biste savet dali sebi u bilo kom trenutku u prošlosti?

Kad Zorana dođe sa idejom da vozite bicikl po Dunavskoj, nemoj, veruj mi kad ti kažem da ćete nadrljati. Ok je da kažeš ljudima da nešto ne želiš ili ne možeš. Prestani toliko da brineš kome ćeš se svideti, jedno je važno da se sebi svidiš. Uči, Slavice. Uči i ne idi na Pravni. Idi na filfak al nemoj na 06.

  • Šta vam pomaže da se fokusirate/koncentrišete/priberete?

Ugašen telefon koji mora biti u drugoj sobi i blokiran internet. To je jedino što pomaže.

  • Jedno banalno pitanje – koja vam se pesma trenutno vrti u glavi?

Stavila sam Queen B kao ton za budilnik i onda mi se ta pesma vrzma po glavi dok ne čujem neku zarazniju.

E sad, što se nominacija tiče, ljudi koje pratim su uglavnom već nominovani ili su odradili tag. Zato sam ja odlučila da iskuliram ovo sa određenim brojem nominovanih. Samo ću da nabrojim blogerke koje uglavnom redovno pratim, gledam i čitam, a koje nisam primetila na listama. Sve su to divne žene, inspirativne svaka na svoj način pa budite tako fini i bacite pogled na njihove internet kutke, ako to do sada već niste. ❤

Pepeljuga s’ juga

Wandering Polka Dot

BITCHY DUST

Zubin blog

Mudrilica

Prvi red fotelja

Nevena’s diary

Sedmi dan meseca marta

Ninine (filmske) recenzije

Moja biblioteka

Drage spomenute koleginice blogerke, u slučaju da vam je stalo da odgovorite na ovaj tag, ja sam vam spremila 4 izuzetno tupava pitanja iz edicije Volimo da mrzimo, dok me ovo poslednje baš onako zanima. Znam da pažnja treba da nam bude usmerena ka pozitivnom, ali ljudi uvek pitaju za stvari koje volimo. A priče o onome što ne volimo su uvek zanimljivije. Bar meni. Ok, pazite sad:

  • Koja je najgora knjiga koju si ikad pročitala i zašto?
  • Koji junak (strip, knjiga, film – svejedno) ti je posebno iritantan i zašto?
  • Koje je najgore jelo koje si ikada probala?
  • U moru društvenih mreža koje postoje, za koju smatraš da je najapsurdnija?
  • Koliko mogu da zaključim, ljudi se uglavnom dele na one koji se tuširaju uveče i one koji se tuširaju ujutru. Niko do sada nije rekao i ujutru i uveče. U koju kategoriju ti spadaš?

Samoreklama… Ne mogu da kažem koji svoj tekst smatram najboljim, svi su mi kao deca. 🙂 Mislim da sam se najviše pomučila oko Vegetarijanke, pa eto prvo biram nju. Arzamas me je baš razočarao, a ljudi se uvek čude kako i zašto pa ajd onda nek ide i to. Ako vam vam se bega od svega, evo dva teksta o junacima koji tu ideju sproveli u delo: Brdo i Godina zeca. I na kraju, kad sam već ovako skromna, prisetimo se i najveće tuge u mom blogerskom veku, Vanilla Sky. Godina je prošla i svaki put kad neko lajkuje moj komentar na goodreadsu, ja se setim koliko je užasna i ponovo se iznerviram. 😁

To bi, što se kaže, bilo sve za danas, a mi se vidimo uskoro sa novim tekstovima. Majke mi. ❤

Izazovi i planovi za 2018.

Ništa kao kad na vreme odrediš planove za narednu godinu… Iako bih u ovom trenutku trebala da se bavim gomilom drugih stvari, reših da ovo vreme, dok se na komšijskoj žurci po 20. put vrti DES-PA-CI-TO, iskoristim da vam predstavim svoje čitalačke planove za godinu koja nam predstoji.

Prvi izazov i plan za narednu godinu jeste da nema kupovine knjiga. Čak ni preko Kupinda. Čak ni ako su brutalno jeftine. Nema kupovine knjiga! Može biti da se sećate da sam pred kraj prošle godine sam se sebi zadala isti zadatak, ali sam, avaj, izdržala svega nekoliko nedelja. Ove godine cilj mi je da izguram barem 6 meseci. Prošao je već januar, malo kriziram, ali se trudim da ne ulazim u knjižare pa je iskušenje gotovo svedeno na minimum.

Druga stvar koju sam rešila da isteram ove godine jeste Reading Women Challenge. Reading Women je jedan od mojih omiljenih podkasta i blog im je super pa kada su objavile izazov rekoh sebi zašto da ne.

rw-readingchallenge201828129
Izvor: x

Još uvek nisam odabrala naslove za sve zadatke (TBA), ali većina je tu i evo kako moj izazov izgleda u ovom trenutku:

  1. Prevedena knjiga (bonus ako je prevod uradila žena): Frajer sa susednog groba, Katarina Mazeti. Prevod je uradila Suzana Živković, tako da hello bonusu. ❤
  2. Fantasy (fantazijski? fantastični?) roman koji napisala žena: ovde nisam znala šta da uzmem a onda je umrla Ursula Le Gvin i dala mi je ideju. Dakle, biće neki Ursulin roman.
  3. Knjiga čija je radnja smeštena na američki Jug: The Pecan Man, Cassie Dandridge Selleck
  4. Zbirka priča: Moj muž, Rumena Bužarovska.
  5. Grafička novela ili memoar: na sajtu TRW sam spazila grafički memoar pod naziovom The best we could do, autorke Thi Bui, pa eto stavljam to kao mogućnost. Mislim da su šanse male da se nađe na netu, tako da cenim da ću ovaj zadatak preskočiti.
  6. Knjiga koju je objavila nezavisna izdavačka kuća: TBA
  7. Knjiga čija je radnja smeštena u Rusiju ili koju je napisala Ruskinja: TBA.
  8. Knjiga ispirčana iz perspektive izbeglice/emigranta: TBA
  9. Knjiga koju je napisala spisateljica iz Australije ili Kanade: nekako baš želim da to bude neka spisateljica iz Australije, ali mislim da će na kraju biti nešto što je napisala Alis Monro.
  10. Zbirka eseja: Men Explain Things to Me, Rebecca Solnit
  11. Knjiga o nekome ko boluje od hronične bolesti: Brain on Fire: My Month of Madness, Susannah Cahalan. Ljudi na GR su u fazonu da mentalne bolesti ne mogu biti uključene na ovu listu, ja kažem srednji prst za vas rođaci, hronična bolest je hronična bolest, sad da l puca žučnu kesu ili mozak sasvim je svejedno.
  12. A true crime book – kontam da se ovde misli na knjigu inspirisanu nekim krivičnim delom koje se zaista dogodilo: TBA
  13. Knjiga o ljudskim pravima koju je napisala Afroamerikanka: kod ovog zadatka zapravo ne znam kako da se ograničim samo na jedan naslov. TBA
  14. Klasik koji je napisala žena (bonus ako nije u pitanju Džejn Ostin ili neka od sestara Bronte): Frankeštajn, Meri Šeli. Pozdrav za bonus.
  15. Zbirka poezije: Ljubavna pisma Guglu, Ognjenka Lakićević. Stefane, pozajmiš mi primerak? Hvala. 🙂 ❤
  16. Knjiga u kojoj junaci putuju: Pisma iz Norveške, Isidora Sekulić. Je l’ putovala po Norveškoj? – Jeste. Je l’ zapisala šta je videla i doživela? – Jeste. Meni je dosta.
  17. Knjiga u čijem se naslovu spominje hrana: moj prvi izbor je Goodbye, Vitamin, ali nisam baš sigurna da vitamin mogu da proguram kao hranu pa kao rezervu uzimam Pomorandže nisu jedino voće, Dženet Vinterson.
  18. Knjiga koju je napisala dobitnica Nobelove nagrade: neka se spreme Svetlana Aleksijevič i Vislava Šimborska.
  19. Knjiga sa uže liste za Reading Women Award 2017: ovde mi je izbor pao na naslov koji prvi pronađem na netu. Listu možete videti ovde x
  20. Memoari nekoga ko ne živi u mojoj zemlji: imam onu novu knjigu Hilari Klinton, kontam da je to ok. Mada sumnjam da ću pročitati, jer 512 strana. Hilari, stvarno? 512 strana?
  21. Knjiga inspirisana bajkom: TBA
  22. Knjiga domaće spisateljice ili preporuka iz lokalne knjižare: e ovde imam roman koji obuhvata obe stavke: Psi i ostali, Biljana Jovanović. Prisetimo se dana kada sam otišla da uzmem Pada Avala, pa mi je Jelena iz BOOKASTORE-a rekla da je bolje da uzmem Psi i ostali jer sam Pada Avala već čitala. Uzela sam obe. #karakternula Takođe, ako do sada niste, obavezno OBAVEZNO OBAVEZNO!!! pročitajte neku Biljaninu knjigu, meni je ona najbolja stvar koju sam otkrila prošle godine. Plaki, hvala na preporuci. ❤
  23. Knjiga koje je najduže na tvojoj tbr listi: GR kaže da je to Brain on Fire: My Month of Madness, tako da eto, 2u1.
  24. Žanr koji nikad nisam čitala: života mi, nemam pojma. TBA.

BONUS:

  • Knjiga koju je napisala Virdžinija Vulf: mislim da će ovo biti prvi zadatak koji ću obaviti jer sam baš juče prokomentarisala kako mi se čita Gospođa Dalovej. ❤
  • Knjiga koju je napisala Flaneri O’Konor: kod nas je objavljena samo jedna knjiga: Teško je naći dobrog čoveka i druge priče, pa ako je iskopam u biblioteci, biće ta. Ako ne, tu je libgen, pa ćemo već nešto naći.

Treća bitna stavka u mojim planovima za ovu čitalačku godinu jesu meseci posvećeni određenim žanrovima, autorkama i autorima i slično. Ono što sa sigurnošću znam da ću raditi jesu Femmeuary i Non-Fiction November. NFN je daleko, tako da ćemo o njemu kada bude vreme. A Femmeuary je, takoreći, tu iza ćoška pa hajde da o njemu popričamo malo. Poenta cele stvari je da februar bude mesec kada slavimo stvaralaštvo žena. Što naravno treba da se dešava svakog dana u svakom mesecu u svakoj godini, ali kako to nije slučaj, red je da skrenemo pažnju na taj problem i zašto onda ne bismo počeli sa akcijom koja se zove Femmeuary. Jeste, termin je uplivao iz engleskog jezika i istina je, nije u duhu srpskog jezika, ali ženbruar baš i nije tako milozvučan niti smislen izraz pa ćemo se držati ovog britanskog termina. Femmeuary je ideja britanske booktjuberke Loren, sa kanala Lauren and the books, video o tome možete pogledati ovde x. Loren je bukvalno ja na youtubu, mnogo je glasna, opsuje ponekad i ima sjajan ukus kad su u pitanju knjige. A i skromna je kao ja. 😀

No vratimo se na Femmeuary. Moj fokus će biti na uglavnom na knjigama i, što je više moguće, na dokumentarcima. Zašto na knjigama, to valjda ne moram da objašnjavam a dokumentarce mnogo volim pa što ne bih malo vršljala po netu i gledala te sjajne filmove koje prave sjajne žene! TBR lista je u velikoj meri zasnovana na ovom izazovu, tako da se nadam da ću tokom narednog meseca pročitati zbirku kratkih priča, zbirku eseja, knjigu koju je o ljudskim pravima napisala Afroamerikanka, knjigu o nekome ko boluje od hronične bolesti i Gospođu Dalovej. Na listi mi je još i knjiga Furam feminizam (x), koju su zajedničkim snagama napisale Lamija Begagić, Marina Veličković i Ana Pejović, a od tempa čitanja će zavisiti da li ću pročitati još nešto. 🙂

I to bi bilo to, što se tiče prvog posta u ovoj godini. Imate li vi kakve planove za ovu godinu? 🙂

Do sledećeg susreta, za koji se nadam da neće biti na proleće, šaljem vam jedan muzički pozdrav.

Šta sam iskopala u bioskopu Zvezda

Osim nesnonsih vrućina i reading slump-a koji me je uhvatio sredinom avgusta, ovo leto obeležila je i činjenica da je izostao knjiški događaj godine, festival Čitam/Čitaš koji se održavao na Kosančićevom vencu, na lokalitetu Narodne biblioteke, stradale u bombardovanju 1941. godine. Sa prvim danima jula, kada je već bilo izvesno da trampe nema ništa, gomila knjiga sam spremila za festivalsku razmenu, našla je svoje nove vlasnike putem male blogorasprodaje i Kupinda. A onda je krajem avgusta na Instagram profilu festivala objavljena fotka sa informacijom da 2k17 ipak neće proteći bez trampe i moje malo knjiško srce je bilo prepuno radosti. 🙂 Trampa je zakazana za 7. i 9. oktobar a kao novo mesto održavanja naveden je bioskop Zvezda.

Šta je Čitam/Čitaš? Reč je o festivalu koji je nastao kao studentski projekat pre pet godina. Cilj festivala je popularizacija knjige i čitanja a trampa knjiga je centralna festivalska aktivnost. Prate je radionice; ove godine su organizovane radionice stripa i kreativnog pisanja. U okviru festivala postoji i događaj nazvan Poznati čitaju, kada ličnosti sa naše javne scene upoznaju posetioce sa svojim omiljenim delima. U skladu sa ovogodišnjim mestom održavanja, organizovane su i tri projekcije filmova. Na programu su bili Fahrenheit 451, Sin City i, po izboru publike, Catch 22. No, najveći broj nas ovaj događaj posećuje zbog razmene knjiga. Princip je vrlo jednostavan: donesete knjige za koje mislite da im iz nekog razloga nije mesto u vašoj kućnoj biblioteci i zamenite ih za neke privlačnije naslove. Pre nego što sa vama podelim svoj ulov sa festivala, moram i dušu da olakšam jer nije nisam baš bila zadovoljna konačnom realizacijom. Da li je do samog prostora ili je do načina na koji je taj prostor iskorišćen, ne znam, ali je potraga za knjigama bila baš otežana. Knjige su bile raspoređene na nekoliko mesta, ali nijedno nije bilo srećno rešenje. Najveća prostorija bila je rezervisana za okupljanje tokom programa Poznati čitaju, ali opet nije moglo bez guranja jer smo se svi trudili da budemo što tiši, pa su oni koji nisu hteli da slušaju morali da pomeraju ove koji nemaju mesto za sedenje a većina njih nije bila raspoložena da samo malo shvati kao skraćeni oblik od izvini, možeš li da se pomeriš da prođemo. Ne znam kakvo je stanje bilo u nedelju, jer se virus pobrinuo da zaboravim na bilo kakve aktivnosti, ali eto, subota je bila negde između uživanja i psovanja. 🙂

A kad kažem uživanje to je prvenstveno zasluga susreta sa Sandrom, koju znate sa bloga Stsh’s Book Corner i Vedranom, vedrim licem sa bloga Cajkine kandže. Naš godišnji susret obeležile su knjiške i neke manje knjiške teme pa smo nekoliko puta polazile kućam, ali nikako da zaista krenemo jer uvek imaš još nešto da kažeš. Ovog puta nismo pričale o Isidori Bjelici, ali jesmo o nekim drugim treš stvarima o kojima će biti reči malo kasnije. Vidite kako gradim tenziju sad, wink wink. 😀

I konačno knjige! Na festival dolazim od njegovog osnivanja i moram da primetim da je ove godine izbor knjiga bio gotovo isti kao i prve godine, kada su ljudi mahom u festivalu videli priliku da se reše đubreta koje godinama čuvaju po policama, podrumima i ostavama. Iako spadam među one koji i u tom đubretu mogu da nađu nešto zanimljivo, ovaj put je i za moje poglede bilo too much. Ok, svi ti primerci Južnoslovenskog glasnika i Patologije veterine iz 1956. godine, to još i nekako, ali šta je sa pocepanim, memljivim knjigama koje su svetlost dana poslednji put videle 1985. godine kada su ih gurnuli u podrume i ostave. Stvarno ne razumem tu svest: dođeš, ostaviš svoje smeće i onda uzmeš nove i očuvane knjige. Pa gospodo draga, biće da vam je i vaspitanje ostalo u tom podrumu, evo imate skoro godinu dana da izvadite, otresete memlu sa njega i pojavite se na sledećem festivalu zajedno. Uz neke očuvanije knjige, razume se. O žanru ne brinite, samo neka je očuvana. 🙂 Takođe, iskoristila bih ovu priliku da pozdravim osobu koja je donela Anđeliku; primerci su se nalazili BUKVALNO svuda i definitivno su, uz jednu bebicu, obeležili to subotnje popodne na Terazijama. 🙂 I evo, konačno, mog ulova! Odmah da kažem da sam i više nego zadovljna. Kada sam pravila prvi krug, mislila sam da ću samo da istovarim ovo što sam donela, ali sam sa svakim novim krugom pronalazila ponešto za sebe i na kraju sam napravila finu gomilicu. Evo i naslova koji su postali deo moje biblioteke. Bar do sledeće godine, to jest.

Počnimo od klasika. 🙂 Bog malih stvari je, verujem, svima poznata knjiga. Takođe je i jedna od onih zbog koji se ljudi uvek šokiraju kad im kažem da je nisam čitala. Nisam, rođaci, šta ću? Ja sam samo jedna, knjiga je mnogo, vremena je malo. Evo sad sam je udomila, pa ću je sigurno pročitati, samo ne znam kad. 🙂 Elem, Bog malih stvari, Bukerom ovenčana priča, delo je indijske književnice Arundati Roj, koju, kako vidim, mnogi nazivaju ženskim Dostojevskim. Priča je smeštena na jug Indije i tematizuje zabranjenu ljubav, raspad porodice, tabue koje nosi pripadnost određenoj kasti i rasi.. To jesu, u suštini, teme koje me uvek privuku, pa ćemo videti kao ih je obradila Arundati Roj.

Žena francuskog poručnika je, barem kada pitate 540 korisnika Goodreads-a, klasik koji je 1969. godine napisao engleski autor Džon Foulz. Reč je o posmodernističkom istorijskom romanu u čijem je središtu Sara, strastvena žena kojoj su zbog greha iz mladosti prišili naziv ženska francuskog poručnika. Tu je još i Čarls, verenik bogatašice Ernestine i naslednik još bogatijeg strica. Radnja je smeštena u viktorijansko doba, što je uvek zanimljivo. Priča sadrži i postmodernistički plot twist, koji neću da spominjem zbog onih koji nisu čitali i nisu gledali film. Inače, film je sjajan, igraju Meril Strip i Džeremi Ajrons. Bacila bih se odmah na čitanje da je ovaj primerak koji sam uzela kompletan. Meni je bilo bitno da ima sve stranice, nisam zagledala da li je to cela knjiga ili samo prvi deo. I sad sam tužan sam mali cvrčak. 😦

U stilu cvrčka, skonimo sada na savremenu literaturu.

Plavo, gotovo prozirno brutalna je pripovest o izgubljenoj mladosti. Murakami nam snažnim slikama dočarava japanski lučki grad u blizini američke vojne baze i u njemu grupu prijatelja zarobljenih u destruktivnom začaranom krugu seksa, droge i rokenrola. Roman gotovo i da nema zaplet, ali sirova i često nasilna proza potpuno oživljava ove likove i njihova iskustva pred našim očima, i vodi nas u vrtoglavu vožnju kroz stvarnost i halucinacije, njihove uspone i padove… Zatočeni i zapravo pasivni, oni u svojim pustolovinama ne nalaze ni strasti, ni uzbuđenja. A opet, iz tog otuđenja, dosade i potiskivanog gneva i tuge izranja, tiha i neobična, lepota koja čitaoca gotovo podjednako prenerazi. Prvi roman Rjua Murakamija „Plavo, gotovo prozirno“ dobio je uglednu književnu nagradu Akutagawa i smesta postao bestseler. Oštro i svesno odstupajući od introspektivnosti posleratne japanske književnosti, ovaj roman je podelio i kritiku i publiku, a vrlo brzo i privukao pažnju svetske javnosti kao alternativni prikaz savremenog Japana. Ovo sam prepisala sa sajta IP BOOKA, koja je izdala ovaj roman. Sve što ja mogu da kažem na temu jeste da mi se roman U miso supi uopšte nije dopao i da mislim da ovaj Murakami nije rođak onog drugog Murakamija.

Tiho teče Misisipi, Vladimir Tabašević... E ovo će biti pravi izazov za mene jer sam pre nekoliko meseci pročitala Pa kao i to jedva. Ništa u vezi sa tim romanom mi se nije dopalo, mnogo su me nervirali autorovi pretenciozni komentari i bila sam u fazonu da sile nema da ja dam novac za bilo koje Tabaševićevo spisanije. A onda sam videla Misisipi na jednom od stolova i rekoh ajd, daj. Kad je džabe… Evo šta kaže Goodreads: Podeljen na petnaest poglavlja, kao svojevrstan dnevnik u petnaest slika, “Tiho teče Misisipi” zaokružuje priču o jednoj državi, stoleću i ideji, nudeći nam poražavajući intimni bilans njihovog kraja. U prozi se prepliću istorija i intima, lično i ideološko. Pisac nas uvodi u živote marginalnih, neimenovanih i nevidljivih aktera, u kraj jednog veka i raspad jednog društva. Izazov kome se unapred radujem. ❤

20171008_111114-01.jpeg

Ostajemo u vodama savremene književnosti. Sledeći na redu je roman Pustolovine Fleša Džeksona, što je ujedno i prva knjiga koju sam pokupila na festivalu. Privukao me je početak sinopsisa: smešten u gradiću Menvilu, država Njujork, roman Pustolovine Fleša Džeksona je priča o muškarači Hali Bombauer i njenim ambicijama da razbi­je ograničenja svog malograđanskog života. Saučesnički i duhovito, roman govori o njenom ulasku u svet koji, prema njenim rečima, nije stvoren po meri devojaka, i njenim pokušajima da se u taj svet uklopi bez odustajanja od svoje nezavisnosti. Sasvim dovoljno da me zainteresuje a plus me kopka da li su postolovine Fleša Džeksona ili Fleš Džekson, pošto sa Deretom čovek nikad nije siguran (prisetimo se na trenutak kako u knjizi Eleonora i Park sve vreme insistiraju na tome da je Džoni Mičel muško).

20171008_111214-01.jpeg

Prava je šteta što sam ovako lenja jer sam svakako štreberski nastrojena. Kao jedan od primera možemo da uzmemo činjenicu da svaku trampu završim sa bar jednom knjigom koja spada u kategoriju za školu. Ovaj put je izbor pao na zbirku eseja Duplo dno, Ljubomira Simovića. Reč je o esejima o srpskim pesnicima i dramskim piscima. Štreberka u meni je srećna. ❤

Tehnički gledano, sledeću knjigu pronašla je Vedrana, ali kako njoj tema nije bliska, ja sam je odmah usvojila.

Carol McAfee je u romanu Walk among birches opisala roman žene koja je hospitalizovana nakon što je otkriveno da pati od postporođajne depresije. Međutim, ispostaviće se da je hospitalizacije tek početak priče. Dok se bori sa svojim demonima, ali i probelmima koje njen boravak u bolnici stvara ostalim članovima njene porodice, naša junakinja sprijateljiće se sa drugim ženama i ti odnosi će izbiti u prvi plan narativa. Roman bi trebalo da otvori mnoga pitanja, poput odnosa zajednica prema osobama koje pate od depresije, ali i dileme koja nastaje oko toga kakvog su kvaliteta prijateljstva nastala na mestima koja se vezuju za traumu i strah. Počela sam da čitam roman već u povratku sa festivala, i mogu da kažem da mi se za sada dopada, stil je jednostavan i čitljiv. Videćemo kako će se stvar odvijati, ali me za sada jako čudi niska ocena na Goodreadsu.

Za kraj sam ostavila segment koji možemo nazvati trešerana, duhovna mi hrana. Ovaj put sam nadmašila samu sebe, zaista. Ali pre te kulminacije, evo jednog normalnog trešića. Pa skoro normalnog, jer se ispostavilo da je ono što sam ja mislila da je cozy read, kako bi to rekli u anglosaksonskom svetu, zapravo ya-sci-fi-distopijski roman.

Reč o romanu Doba čuda, Karen Tompson Voker. Ukratko: jedne subote, Džulija i njena porodica, zajedno sa ostalim stanovnicima naše sirote planete, saznaje da se Zemlja okreće sporije. Što naravno izaziva niz drugih problema, koji opet izazivaju haos i paniku. I dok naša junakinja pokušava da se prilagodi životu na novoj Zemlji, ona takođe pokušava da se izbori i sa porodičnim problemima, propalim i smrću prekinutim prijateljstvima i slično. Nigde ne piše da li ona pokušava da spasi svet, mada me ništa ne čudi kada je ya u pitanju. ¯\_(ツ)_/¯

I sad, trešnjica na torti. ❤

 khloe kardashian french montana kardashian reactions GIF

Pre nego što vidite o kojoj knjizi je reč, moram da vam opišem kako se taj susret desio. Obišle smo Vesna i ja prostorije u bioskopu Zvezda sigurno dva puta. Odslušale smo Filipa Davida i pustile ga da nam iskida srca pesmom koju je odabrao da čita, čiji naslov, naravno, nisam zapamtila. Onda smo morale da izađemo malo na vazduh, i da, zašto to ne reći, fotkamo naše noge i knjige koje smo do tada našle, na nekim fensi pločicama koje se još uvek nalaze u holu bioskopa. A onda smo spazile Vedranu i naš je susret bio malo glasniji pa su nas ljubazno zamolili da se utišamo. I mi jesmo (pokušale), naravno, ali pre toga sam morala da zakolutam očima i baš u tom trenutku kolutanja sevnule su šljokice sa korica jedne knjige. Trepnem jednom, šljokice bacaju divnu svetlost na zidić pored kog se nalaze. Trepnem još jednom i uočim leopard šaru. Valjda je leopard, ne znam, slabo stojim sa tim životinjskim printovima. Elem, svi bogovi treš literature ujediniše se u tom trenutku i ja u polumraku bioskopa Zvezda ugledam:

Iskoristimo ovaj trenutak i fokusirajmo se na to koliko je treš sama naslovna strana! Božjanstveno! Ta njihova serija, Keeping up with Kardashians, je dugo bila moj guilty pleasure (Team Khloe, ako nekog zanima) a onda sam propustila jednu sezonu i izgubila sam interesovanje za to ko je raskinuo, ko se razveo, ko je trudan i slično. Sada samo pročitam vesti o njima kad izađu u segmentu zabave, mada nikad o Kim jer mi ide na živce. Plus se pojavila gomila takozvanih spin-off serija, pogubi se čovek… No i pored moje (relativne) upućenosti u život&rad Kardašijan-Džener familije, nisam znala da su objavile i knjigu. Baš me živo zanima o čemu se radi, vidim na Goodreadsu se dobro kotira. Nadam se da su unajmile neku duhovitu osobu da napiše roman umesto njih. U suprotnom mi ostaje da se molim da me fanovi sestara K neće optužiti da sam matora za ovo fabulozno štivo ako mu dam manje od trojke. 😀

Svu šalu na stranu, ja sam zadovoljna ovogodišnjim ulovom, naročito ako se ima u vidu kakva je ponuda bila u trenutku kada sam se ja našla u bioskopu Zvezda. Nadam se zaista da će sledeće godine trampa vratiti na svoje staro mesto. Ako ne, tu su uvek Kalemegdan i Tašmajdan, sigurno da može nešto da se smisli i organizuje. Leto nije leto bez Čitam/Čitaš, a Čitam/Čitaš ne blista u punom sjaju kada je skučen u četiri zida. 🙂

Kakvi su vaši utisci sa ovogdišnje trampe? Da li ste uspeli da nađete nešto za sebe?

Nešto kao izazov…

U beogradskim osnovnim školama aktivan je projekat koji se zove Čitalačka značka. Rezervisan je za mlađe razrede, njegov cilj je popularizacija čitanja mada učešće u njemu u većini škola nije obavezno. Sa projektom sam se upoznala prošle godine, dok sam čuvala Ivu. Kod njih je, recimo, učešće bilo samo preporučeno, ali kako je odaziv bio slab a broj pročitanih knjiga kod dece u odeljenju vrlo nizak, njihova učiteljica je Čitalačku značku proglasila obaveznom. Učenici su dobili četiri knjige i rok do kraja školske godine da ih pročitaju i srede svoje utiske tako što će voditi čitalački dnevnik. Na kraju školske godine, najbolji dnevnici su bili nagrađeni i da, naš dnevnik je bio među njima. 😀

Moja kumica je krenula u prvi razred i pre neki dan sam išla na roditeljski sastanak. Učitelj je bio vrlo uplašen, kontam da mu je ovo prvi samostalni roditeljski sastanak. I kada smo završili sa informacijama opšteg tipa i zaključili koja je uloga članova Saveta roditelja, učitelj je izneo svoje ideje i planove za rad, među kojima je svoje mesto našla i Čitalačka značka. Roditelji su burno reagovali jer pobogu, deca još uvek nisu funkcionalno pismena a on im već daje gomilu knjiga za čitanje. Onda je on, siroma, objasnio da je to ostavio za sredinu drugog polugodišta kada će, nada se, deca već biti opismenjena. I ne, kaže on, ne planira da im zada gomilu knjiga, već dve do tri bajke, čisto da ih uvede u celu stvar i ne, neće morati da ih prepričavaju detaljno, već samo u nekoliko rečenica. Kaže, planirao je da im učešće predstavi kao izazov jer je iskustvo pokazalo da decu izuzetno motiviše mogućnost da budu najbolji u nečemu. Naravno, obezbediće nagrade za svakoga ko okonča izazov tj. preda čitalački dnevnik u predviđenom roku, samo oni to neće znati, naravno. To je smirilo roditelje dovoljno da se vratimo na uobičajne teme, poput sadržaja pernica i pitanja poput da li majica za fizičko mora da bude čisto bela ili može da ima neki print na sebi.

Detalji sa roditeljskog na stranu, evo gde se uvod susreće sa temom današnjeg posta: čitalački izazov. Jedva da sam se okrenula i evo, već je septembar, skoro pa kraj godine i pade mi sinoć na pamet da su svi čitalački izazovi prošli pored mene a ja im nisam čak ni mahnula. Popsugar sam odbacila u startu jer prošle godine nisam pročitala ni trećinu knjiga sa spiska a taj spisak je bio mnogo zanimljiviji od ovogodišnjeg. Onda sam pronašla neki mini izazov na Instagramu, ali sam iz nekog razloga i njega iskulirala. Htela sam da pratim Godinu žena koju sam videla na sajtu Kultur!Kokoška: klik ali ni to se nije desilo.

Google je kriv, ja sam samo htela oh well gif i kad je već tu…

I onda mi padne na pamet da bih mogla da spojim lepo i korisno i sama koncipiram neku vrstu izazova koji bi, nadam se, začinio moj čitalački ćivot. Vremenski okvir sam odredila odmah: rok je do kraja godine. Malo veći problem su bili zadaci, odnosno način na koji bih odabrala knjige koje ću čitati. Okrenula sam se prošlogodišnjem Popsugar zadacima u potrazi za inspiracijom ali sam je zapravo pronašla u komentarima na prošli post, kada je Kriminal Koka spomenula listu naslova za nas matore. Tada je moja prva ideja bila da napravim neku listu favorita, ali kraj avgusta je već odmakao a do kraja godine svašta može da se desi pa sam brzo od toga odustala. Onda mi je palo na pamet da preuzmem koncept koji je predstavila Mercedes sa kanala Mercy’s Bookish Musings. Mercedes je u aprilu napravila prvi video (link) u kome je pokušala da predvidi naslove kojima će dati pet zvezdica, što je naišlo na dobar odziv, pa se, koliko sam uspela da vidim, ideja polako širi buktjubom. Tu sam pronašla okvir. Sela sam da pregledam TBR listu i prvo su mi upali u oči naslovi koje nemam, dakle koje bih morala da kupim. A ove godine sam nakupovala knjiga možda kao nikada do sada. Samo gomilam i gomilam i svakog meseca kažem da neću više, ali karakter mi je nikakav i pokleknem čim mi Book Depository pošalje kupon sa popustom. E sad, imam taj neki stvarno idiotski razlog zbog kog moram baš, baš, baš da zavrnem slavinu i ne mogu da vam kažem jer ćete mi se smejati, ali glavno: knjige se ne kupuju do daljnjeg. Osim ako nisu baš na debelom popustu kao one u Službenom glasniku. 😀 I tako sam izazovu dodala NE KUPUJ, ČITAJ ONO ŠTO VEĆ IMAŠ stavku.

Dakle, moram da odaberem pet knjiga i to pet knjiga koje već posedujem. Ok.

Skuvala sam kafu i sela da sklopim beleške i napravim listu naslova za ovo čudo od teksta. Društvo su mi pravile novosti sa buktjuba koje su se smenjivale u pozadini a jedan od novijih videa bio je i septembarski book haul, koji je izbacila Loren sa kanala Lauren and the books. I dok je nabrajala novitete u svojoj biblioteci, Loren je napomenula da razmišlja o tome da novembar proglasi mesecom non ficition knjiga i pomislih što da ne, taman da smanjim i gomilicu knjiga koje se vode kao stručne. Još jedna stavka? Može, hvala. 🙂

*zvuci fanfara*

I nakon tri dana, konačno sam uobličila svoj mini izazov, mada i dalje nisam sigurna da mogu tako da ga nazovem. Pravila su sledeća:

  1. do 29. decembra ne smem da kupujem knjige
  2. moram da čitam samo ono što već posedujem
  3. novembar je mesec posvećen non fiction literaturi
  4. od svih knjiga koje planiram da pročitam, ovo su naslovi za koje mislim da će me oduševiti toliko da ih ocenim sa pet zvezdica 👇

 

  • Oliv Kiteridž, Elizabet Straut

Ja ❤ Elizabet Straut. Od momenta kada sam pročitala Zovem se Lusi Barton, Elizabet je predsednica malog kluba nazvanog Moji omiljeni savremeni pisci, koji sam zbog nje morala da preimenujem u Moja omiljena spisateljica and co. 🙂 Elem, godine 2009. Elizabet je za delo Oliv Kiteridž dobila Pulicera, ali, kako mi je prenela prijateljica sa tumblr-a, knjiga je postala popularna tek nakon što ju je Opra uvrstila u listu za svoj čitalački klub. Sad, meni se čini da je reč o zbirci priča, ali neki tvrde da je ipak reč o romanu, pa ću se ja držati svoje teorije dok se ne dokaže suprotno. Oliv je, koliko vidim iz opisa, penzionisana profesorka matematike koja živi u malom gradu, u državi Mejn i koja se ne libi da svima kaže šta ima. Prelepo.

Zašto mislim da će čitanje ove knjige biti iskustvo za pet zvezdica? Karakterizacija i stil pisanja. Elizabet Straut gradi svoje likove sa velikom pažnjom. Čitajući Lusi Barton, došla sam zaključka da su autorki ljudi uvek na prvom mestu, što je sjajno, a iz kratke prepiske sa tumblr prijateljicom, deluje mi kao da je Oliv vrlo složena junakinja, živopisna a prizemna, tako da jedva čekam da se upoznamo. Stil kojim piše Elizabet Straut u velikoj meri prija mom čitalačkom biću. Topao je kad treba da bude, oštar u prvim trenucima, prijatno me ušuška pa me onda naglo gurne iz zone komfora, ne verujem da će ovo delo mnogo da se razlikuje.

(Plus, postoji i serija, prvi kišni vikend nakon čitanja i binge je zagarantovan)

  • Tin Man, Sarah Winman

Tin Man je ušao na TBR listu kada mu je već pomenuta Mercedes dala pet zvezdica. Nekoliko dana kasnije, Book Depository je bio tako fin pa je spustio cenu sa 15 na 8 evra i naravno, kupila sam knjigu. Mnogo sam srećna što je posedujem, prvo jer su korice stvarno lepe (znaaaaam, ali jesu) a već sam gvirnula i prešla prvih dvadesetak stranica i Isuse i Marijo, ne mogu da dočekam da svane dan bez ikakvih obaveza koji ću posvetiti samo čitanju! Tin Man je priča o odnosu dvojici dečaka, koji se sreću na početku adolescencije. Postaju drugari, zajedno otkrivaju život, sve njegove lepote i, najvežnije, postaju podrška jedan drugom u onim situacijama koje život nosi a koje ostavljaju trajne posledice na duši – obojica imaju nasilne očeve.

Zašto mislim da će čitanje ove knjige biti iskustvo za pet zvezdica? Zato što sam videla ovu rečenicu: this is almost a love story. Priča je ispričana iz dve vremenske perspektive. Jedna opisuje njihovo dečaštvo dok je druga smeštena skoro dve decenije kasnije. Jedan je oženjen, ali šta je sa drugim junakom? Isplakaću boga oca, već vidim. Jedva čekam! ❤

  • Once We Were Sisters: A Memoir, Sheila Kohler

Još jedna nemoj da propadne popust kupovina. Once We Were Sisters je jedan od non fiction naslova rezervisanih za novembar mesec. Kao što se iz naslova vidi, reč je o memoarima čija je autorka južnoafrička spisateljica Šila Koler. Za koju ja nikad nisam čula dok me youtube jednog lepog dana nije preusmerio na ovaj video: klik. Taj isečak me je naterao da se malo informišem i već nakon nekoliko otvorenih recenzija na Goodreadsu, jasno mi je bilo da moram da pročitam. 🙂

Zašto mislim da će čitanje ove knjige biti iskustvo za pet zvezdica? Isključivo zbog teme. Šila saznaje da je njena sestra poginula u saobraćajnoj nesreći. Kolima je upravljao sestrin muž i iz nepoznatih razloga sleteo je sa puta. Šila se vraća u Johanezburg, grad u kojem je odrasla, što je, naravno, okidač za sećanja na sestru, detinjstvo, majku…

  • Kako biti oboje, Ali Smit

Toliko sam želela ovu knjigu i kada sam je na kraju kupila, stavila sam je na policu i nikad je više nisam uzela u ruke. Tugaljivo je pogledam i odaberem nešto drugo, toliko želim da mi se svidi da me je strah da započnem čitanje jer ne želim da se razočaram. Ali došlo je vreme da se suočim sa svojim strahom od neispunjenih očekivanja i zato je stavljam na ovu listu.

Za Ali Smit kažu da je Virdžinija Vulf našeg vremena a, koliko sam ukačila iz sadržaja, roman Kako biti oboje bazira se dve priče. Jedna je smeštena u današnje vreme i priča je šesnaestogodišnjakinja Džordž, koja živi u današnje vreme u Kembridžu čija je majka nedavno preminula. Drugi narativni tok posvećen je italijanskom renesansnom umetniku, koji je oslikao seriju fresaka u crkvi koju su jednom prilikom posetile Džordž i njena majka. Umetnost, smrt, ljubav, vremenska distanca… Tu je još i začkoljica po pitanju forme, navodno ne postoji pravilo čiju ćete priču pročitati prvu.

Zašto mislim da će čitanje ove knjige biti iskustvo za pet zvezdica? Zato što ne očekujem ništa manje od žene koju zovu Virdžinijom Vulf našeg vremena. ¯\_(ツ)_/¯

P.S. Ali Smit je održala predavanje o Virdžiniji, možete ga poslušati ovde: klik.

  • Suđaje i furije, Loren Grof

Ovaj roman je jedan od mojih rođendanskih poklona. Znam, imam najkul ljude. ❤

Suđaje i furije je roman koji govori o braku dvoje kreativnih ljudi, Lota i Matilde. Roman prati njihovu vezu, spolja i iznutra, dakle osim onoga što vide Loto i Matilda, imamo uvid i u ono što vide njihovi poznanici, bliski prijatelji, članovi porodice. Reakcije koje sam videla na Goodreads-u su podeljene, što, po meni, uvek obećava. Vidim da je popriličan broj ljudi odustalo od čitanja, u velikoj meri žaleći se na likove; neko ih je čak nazvao mean ass characters, neko je ceo roman sumirao u dve reči: pretentious garbage. Ja volim i mean ass characters i komplikovane ljubavne odnose, volim kad je perspektiva podeljena, tako da mislim da je stil pisanja ono što će odlučiti hoće li se moje predviđanje ostvariti ili ću i ja biti jedna od onih koji su knjigu stavili na did not finish policu. U svakom slučaju, najveće razočaranje će biti ako knjiga bude njaaaah.

Zašto mislim da će čitanje ove knjige biti iskustvo za pet zvezdica? Prvi signal da bi ovo moglo da se desi jesu bili ljudi koji su mi knjigu i kupili. Iako većinu njih ne poznajem vremenski dugo, mislim da smo se vrlo dobro upoznali, toliko da bi oni mogli da predvide priču koja ima dobre šanse da mi se svidi. Druga stvar jeste način na koji su na Bookinom sajtu sumirali priču: briljantna vivisekcija braka. A ako nešto volim, onda su to vivisekcije odnosa i veza među ljudima.

I to je to. 🙂 Istina je, dragi ljudi koji čitate ovo, da mi je bilo užasno dosadno i svakako jesam imala pametnija posla, ali… Ovo i jeste izazov i nije izazov, ali ako vam se bilo koji segment ideje dopao, slobodni ste da preuzmete i preoblikujete prema sopstvenim potrebama. 🙂 Koncept 5 naslova za 5 zvezdica svakako nije loš, možda ga usvojim kao neki kvartalni izazov. Videćemo. Očekivanja su seldeća: nadam se da ću uštedeti neki dinar, da će bar dva naslova zaista dobiti pet zvezdica i da će bar tri biti takva da im se posveti tekst. Što se kaže: fingers crossed. 🙂