Pošto danas svako može da napiše knjigu i da prođe nekažnjeno, ovo će biti naš mali glas odbrane, mali korak za blogerski svet, još manji za savremenu kritiku, ali veliki za dve studentkinje književnosti i ljubiteljke lakova za nokte, šminke, modnih kombinacija, ručnih radova i ostalih blogeraških zanimacija. 

Ideju o blogu dobile smo davno, ali se nikada nismo usuđivale da počnemo. Večeras smo prelomile. PIŠEMO PA KUD PUKLO! Nemamo pojma kako će ovo funkcionisati i da li će uopšte funkcionisati ali, sad ide kliše, dok ne probamo ne možemo ni da znamo. 

Blog posvećujemo jednom divnom čoveku, našem dragom profesoru Mikici. Čudna sorta beše Miodrag. Mislile smo da je samo jedan u nizu predavača na fakultetu. I tu smo se prevarile. Njegove lekcije pretvorile su se u životne, iako ih tada nismo tako doživljavale. Njegovi stavovi o muzici, knjigama, filmovima, formirali su naša gledišta, mada smo u svojoj mladalčkoj strasti mislile da znamo sve o svemu. Otvorio nam je um za tako mnogo stvari, između ostalog i za blogovanje i ovo je naš način da mu se odužimo. Prvi post biće o knjizi Svet posle rođendana, američke spisateljice Lajonel Šriver, o kojoj je Mikica često govorio.

Mislimo da je ovo dovoljno za početak. Nadamo se da vam neće biti dosadno sa nama. 🙂 



“Mi koji čitamo knjige, živimo petsto života, jer znamo za univerzalne istine, poput one najveće: voleti i biti voljen…
Dok ovi drugi, materijalisti, žive samo jedan život, i to ko zna kakav. Duša koja nije oplemenjena, spremna je i da ukrade i da ubije, jer nije dotaknuta lepotom…nikada.” 

             

Advertisements