Šta sam iskopala u bioskopu Zvezda

Osim nesnonsih vrućina i reading slump-a koji me je uhvatio sredinom avgusta, ovo leto obeležila je i činjenica da je izostao knjiški događaj godine, festival Čitam/Čitaš koji se održavao na Kosančićevom vencu, na lokalitetu Narodne biblioteke, stradale u bombardovanju 1941. godine. Sa prvim danima jula, kada je već bilo izvesno da trampe nema ništa, gomila knjiga sam spremila za festivalsku razmenu, našla je svoje nove vlasnike putem male blogorasprodaje i Kupinda. A onda je krajem avgusta na Instagram profilu festivala objavljena fotka sa informacijom da 2k17 ipak neće proteći bez trampe i moje malo knjiško srce je bilo prepuno radosti. 🙂 Trampa je zakazana za 7. i 9. oktobar a kao novo mesto održavanja naveden je bioskop Zvezda.

Šta je Čitam/Čitaš? Reč je o festivalu koji je nastao kao studentski projekat pre pet godina. Cilj festivala je popularizacija knjige i čitanja a trampa knjiga je centralna festivalska aktivnost. Prate je radionice; ove godine su organizovane radionice stripa i kreativnog pisanja. U okviru festivala postoji i događaj nazvan Poznati čitaju, kada ličnosti sa naše javne scene upoznaju posetioce sa svojim omiljenim delima. U skladu sa ovogodišnjim mestom održavanja, organizovane su i tri projekcije filmova. Na programu su bili Fahrenheit 451, Sin City i, po izboru publike, Catch 22. No, najveći broj nas ovaj događaj posećuje zbog razmene knjiga. Princip je vrlo jednostavan: donesete knjige za koje mislite da im iz nekog razloga nije mesto u vašoj kućnoj biblioteci i zamenite ih za neke privlačnije naslove. Pre nego što sa vama podelim svoj ulov sa festivala, moram i dušu da olakšam jer nije nisam baš bila zadovoljna konačnom realizacijom. Da li je do samog prostora ili je do načina na koji je taj prostor iskorišćen, ne znam, ali je potraga za knjigama bila baš otežana. Knjige su bile raspoređene na nekoliko mesta, ali nijedno nije bilo srećno rešenje. Najveća prostorija bila je rezervisana za okupljanje tokom programa Poznati čitaju, ali opet nije moglo bez guranja jer smo se svi trudili da budemo što tiši, pa su oni koji nisu hteli da slušaju morali da pomeraju ove koji nemaju mesto za sedenje a većina njih nije bila raspoložena da samo malo shvati kao skraćeni oblik od izvini, možeš li da se pomeriš da prođemo. Ne znam kakvo je stanje bilo u nedelju, jer se virus pobrinuo da zaboravim na bilo kakve aktivnosti, ali eto, subota je bila negde između uživanja i psovanja. 🙂

A kad kažem uživanje to je prvenstveno zasluga susreta sa Sandrom, koju znate sa bloga Stsh’s Book Corner i Vedranom, vedrim licem sa bloga Cajkine kandže. Naš godišnji susret obeležile su knjiške i neke manje knjiške teme pa smo nekoliko puta polazile kućam, ali nikako da zaista krenemo jer uvek imaš još nešto da kažeš. Ovog puta nismo pričale o Isidori Bjelici, ali jesmo o nekim drugim treš stvarima o kojima će biti reči malo kasnije. Vidite kako gradim tenziju sad, wink wink. 😀

I konačno knjige! Na festival dolazim od njegovog osnivanja i moram da primetim da je ove godine izbor knjiga bio gotovo isti kao i prve godine, kada su ljudi mahom u festivalu videli priliku da se reše đubreta koje godinama čuvaju po policama, podrumima i ostavama. Iako spadam među one koji i u tom đubretu mogu da nađu nešto zanimljivo, ovaj put je i za moje poglede bilo too much. Ok, svi ti primerci Južnoslovenskog glasnika i Patologije veterine iz 1956. godine, to još i nekako, ali šta je sa pocepanim, memljivim knjigama koje su svetlost dana poslednji put videle 1985. godine kada su ih gurnuli u podrume i ostave. Stvarno ne razumem tu svest: dođeš, ostaviš svoje smeće i onda uzmeš nove i očuvane knjige. Pa gospodo draga, biće da vam je i vaspitanje ostalo u tom podrumu, evo imate skoro godinu dana da izvadite, otresete memlu sa njega i pojavite se na sledećem festivalu zajedno. Uz neke očuvanije knjige, razume se. O žanru ne brinite, samo neka je očuvana. 🙂 Takođe, iskoristila bih ovu priliku da pozdravim osobu koja je donela Anđeliku; primerci su se nalazili BUKVALNO svuda i definitivno su, uz jednu bebicu, obeležili to subotnje popodne na Terazijama. 🙂 I evo, konačno, mog ulova! Odmah da kažem da sam i više nego zadovljna. Kada sam pravila prvi krug, mislila sam da ću samo da istovarim ovo što sam donela, ali sam sa svakim novim krugom pronalazila ponešto za sebe i na kraju sam napravila finu gomilicu. Evo i naslova koji su postali deo moje biblioteke. Bar do sledeće godine, to jest.

Počnimo od klasika. 🙂 Bog malih stvari je, verujem, svima poznata knjiga. Takođe je i jedna od onih zbog koji se ljudi uvek šokiraju kad im kažem da je nisam čitala. Nisam, rođaci, šta ću? Ja sam samo jedna, knjiga je mnogo, vremena je malo. Evo sad sam je udomila, pa ću je sigurno pročitati, samo ne znam kad. 🙂 Elem, Bog malih stvari, Bukerom ovenčana priča, delo je indijske književnice Arundati Roj, koju, kako vidim, mnogi nazivaju ženskim Dostojevskim. Priča je smeštena na jug Indije i tematizuje zabranjenu ljubav, raspad porodice, tabue koje nosi pripadnost određenoj kasti i rasi.. To jesu, u suštini, teme koje me uvek privuku, pa ćemo videti kao ih je obradila Arundati Roj.

Žena francuskog poručnika je, barem kada pitate 540 korisnika Goodreads-a, klasik koji je 1969. godine napisao engleski autor Džon Foulz. Reč je o posmodernističkom istorijskom romanu u čijem je središtu Sara, strastvena žena kojoj su zbog greha iz mladosti prišili naziv ženska francuskog poručnika. Tu je još i Čarls, verenik bogatašice Ernestine i naslednik još bogatijeg strica. Radnja je smeštena u viktorijansko doba, što je uvek zanimljivo. Priča sadrži i postmodernistički plot twist, koji neću da spominjem zbog onih koji nisu čitali i nisu gledali film. Inače, film je sjajan, igraju Meril Strip i Džeremi Ajrons. Bacila bih se odmah na čitanje da je ovaj primerak koji sam uzela kompletan. Meni je bilo bitno da ima sve stranice, nisam zagledala da li je to cela knjiga ili samo prvi deo. I sad sam tužan sam mali cvrčak. 😦

U stilu cvrčka, skonimo sada na savremenu literaturu.

Plavo, gotovo prozirno brutalna je pripovest o izgubljenoj mladosti. Murakami nam snažnim slikama dočarava japanski lučki grad u blizini američke vojne baze i u njemu grupu prijatelja zarobljenih u destruktivnom začaranom krugu seksa, droge i rokenrola. Roman gotovo i da nema zaplet, ali sirova i često nasilna proza potpuno oživljava ove likove i njihova iskustva pred našim očima, i vodi nas u vrtoglavu vožnju kroz stvarnost i halucinacije, njihove uspone i padove… Zatočeni i zapravo pasivni, oni u svojim pustolovinama ne nalaze ni strasti, ni uzbuđenja. A opet, iz tog otuđenja, dosade i potiskivanog gneva i tuge izranja, tiha i neobična, lepota koja čitaoca gotovo podjednako prenerazi. Prvi roman Rjua Murakamija „Plavo, gotovo prozirno“ dobio je uglednu književnu nagradu Akutagawa i smesta postao bestseler. Oštro i svesno odstupajući od introspektivnosti posleratne japanske književnosti, ovaj roman je podelio i kritiku i publiku, a vrlo brzo i privukao pažnju svetske javnosti kao alternativni prikaz savremenog Japana. Ovo sam prepisala sa sajta IP BOOKA, koja je izdala ovaj roman. Sve što ja mogu da kažem na temu jeste da mi se roman U miso supi uopšte nije dopao i da mislim da ovaj Murakami nije rođak onog drugog Murakamija.

Tiho teče Misisipi, Vladimir Tabašević... E ovo će biti pravi izazov za mene jer sam pre nekoliko meseci pročitala Pa kao i to jedva. Ništa u vezi sa tim romanom mi se nije dopalo, mnogo su me nervirali autorovi pretenciozni komentari i bila sam u fazonu da sile nema da ja dam novac za bilo koje Tabaševićevo spisanije. A onda sam videla Misisipi na jednom od stolova i rekoh ajd, daj. Kad je džabe… Evo šta kaže Goodreads: Podeljen na petnaest poglavlja, kao svojevrstan dnevnik u petnaest slika, “Tiho teče Misisipi” zaokružuje priču o jednoj državi, stoleću i ideji, nudeći nam poražavajući intimni bilans njihovog kraja. U prozi se prepliću istorija i intima, lično i ideološko. Pisac nas uvodi u živote marginalnih, neimenovanih i nevidljivih aktera, u kraj jednog veka i raspad jednog društva. Izazov kome se unapred radujem. ❤

20171008_111114-01.jpeg

Ostajemo u vodama savremene književnosti. Sledeći na redu je roman Pustolovine Fleša Džeksona, što je ujedno i prva knjiga koju sam pokupila na festivalu. Privukao me je početak sinopsisa: smešten u gradiću Menvilu, država Njujork, roman Pustolovine Fleša Džeksona je priča o muškarači Hali Bombauer i njenim ambicijama da razbi­je ograničenja svog malograđanskog života. Saučesnički i duhovito, roman govori o njenom ulasku u svet koji, prema njenim rečima, nije stvoren po meri devojaka, i njenim pokušajima da se u taj svet uklopi bez odustajanja od svoje nezavisnosti. Sasvim dovoljno da me zainteresuje a plus me kopka da li su postolovine Fleša Džeksona ili Fleš Džekson, pošto sa Deretom čovek nikad nije siguran (prisetimo se na trenutak kako u knjizi Eleonora i Park sve vreme insistiraju na tome da je Džoni Mičel muško).

20171008_111214-01.jpeg

Prava je šteta što sam ovako lenja jer sam svakako štreberski nastrojena. Kao jedan od primera možemo da uzmemo činjenicu da svaku trampu završim sa bar jednom knjigom koja spada u kategoriju za školu. Ovaj put je izbor pao na zbirku eseja Duplo dno, Ljubomira Simovića. Reč je o esejima o srpskim pesnicima i dramskim piscima. Štreberka u meni je srećna. ❤

Tehnički gledano, sledeću knjigu pronašla je Vedrana, ali kako njoj tema nije bliska, ja sam je odmah usvojila.

Carol McAfee je u romanu Walk among birches opisala roman žene koja je hospitalizovana nakon što je otkriveno da pati od postporođajne depresije. Međutim, ispostaviće se da je hospitalizacije tek početak priče. Dok se bori sa svojim demonima, ali i probelmima koje njen boravak u bolnici stvara ostalim članovima njene porodice, naša junakinja sprijateljiće se sa drugim ženama i ti odnosi će izbiti u prvi plan narativa. Roman bi trebalo da otvori mnoga pitanja, poput odnosa zajednica prema osobama koje pate od depresije, ali i dileme koja nastaje oko toga kakvog su kvaliteta prijateljstva nastala na mestima koja se vezuju za traumu i strah. Počela sam da čitam roman već u povratku sa festivala, i mogu da kažem da mi se za sada dopada, stil je jednostavan i čitljiv. Videćemo kako će se stvar odvijati, ali me za sada jako čudi niska ocena na Goodreadsu.

Za kraj sam ostavila segment koji možemo nazvati trešerana, duhovna mi hrana. Ovaj put sam nadmašila samu sebe, zaista. Ali pre te kulminacije, evo jednog normalnog trešića. Pa skoro normalnog, jer se ispostavilo da je ono što sam ja mislila da je cozy read, kako bi to rekli u anglosaksonskom svetu, zapravo ya-sci-fi-distopijski roman.

Reč o romanu Doba čuda, Karen Tompson Voker. Ukratko: jedne subote, Džulija i njena porodica, zajedno sa ostalim stanovnicima naše sirote planete, saznaje da se Zemlja okreće sporije. Što naravno izaziva niz drugih problema, koji opet izazivaju haos i paniku. I dok naša junakinja pokušava da se prilagodi životu na novoj Zemlji, ona takođe pokušava da se izbori i sa porodičnim problemima, propalim i smrću prekinutim prijateljstvima i slično. Nigde ne piše da li ona pokušava da spasi svet, mada me ništa ne čudi kada je ya u pitanju. ¯\_(ツ)_/¯

I sad, trešnjica na torti. ❤

 khloe kardashian french montana kardashian reactions GIF

Pre nego što vidite o kojoj knjizi je reč, moram da vam opišem kako se taj susret desio. Obišle smo Vesna i ja prostorije u bioskopu Zvezda sigurno dva puta. Odslušale smo Filipa Davida i pustile ga da nam iskida srca pesmom koju je odabrao da čita, čiji naslov, naravno, nisam zapamtila. Onda smo morale da izađemo malo na vazduh, i da, zašto to ne reći, fotkamo naše noge i knjige koje smo do tada našle, na nekim fensi pločicama koje se još uvek nalaze u holu bioskopa. A onda smo spazile Vedranu i naš je susret bio malo glasniji pa su nas ljubazno zamolili da se utišamo. I mi jesmo (pokušale), naravno, ali pre toga sam morala da zakolutam očima i baš u tom trenutku kolutanja sevnule su šljokice sa korica jedne knjige. Trepnem jednom, šljokice bacaju divnu svetlost na zidić pored kog se nalaze. Trepnem još jednom i uočim leopard šaru. Valjda je leopard, ne znam, slabo stojim sa tim životinjskim printovima. Elem, svi bogovi treš literature ujediniše se u tom trenutku i ja u polumraku bioskopa Zvezda ugledam:

Iskoristimo ovaj trenutak i fokusirajmo se na to koliko je treš sama naslovna strana! Božjanstveno! Ta njihova serija, Keeping up with Kardashians, je dugo bila moj guilty pleasure (Team Khloe, ako nekog zanima) a onda sam propustila jednu sezonu i izgubila sam interesovanje za to ko je raskinuo, ko se razveo, ko je trudan i slično. Sada samo pročitam vesti o njima kad izađu u segmentu zabave, mada nikad o Kim jer mi ide na živce. Plus se pojavila gomila takozvanih spin-off serija, pogubi se čovek… No i pored moje (relativne) upućenosti u život&rad Kardašijan-Džener familije, nisam znala da su objavile i knjigu. Baš me živo zanima o čemu se radi, vidim na Goodreadsu se dobro kotira. Nadam se da su unajmile neku duhovitu osobu da napiše roman umesto njih. U suprotnom mi ostaje da se molim da me fanovi sestara K neće optužiti da sam matora za ovo fabulozno štivo ako mu dam manje od trojke. 😀

Svu šalu na stranu, ja sam zadovoljna ovogodišnjim ulovom, naročito ako se ima u vidu kakva je ponuda bila u trenutku kada sam se ja našla u bioskopu Zvezda. Nadam se zaista da će sledeće godine trampa vratiti na svoje staro mesto. Ako ne, tu su uvek Kalemegdan i Tašmajdan, sigurno da može nešto da se smisli i organizuje. Leto nije leto bez Čitam/Čitaš, a Čitam/Čitaš ne blista u punom sjaju kada je skučen u četiri zida. 🙂

Kakvi su vaši utisci sa ovogdišnje trampe? Da li ste uspeli da nađete nešto za sebe?

Šta sam iskopala na ruševinama biblioteke, epizoda: 2016

Prošla je još jedna Čitam/Čitaš trampa.

Ove godine, moj omiljeni događaj u junu mesecu trajao je samo jedan dan. Hoćete li se iznenaditi ako vam kažem da je to zbog nedostatka finansija? Ipak, aplauz za organizatore jer je program i ove godine bio vrlo zanimljiv (dečja radionica, kaligrafsko pisanje citata, poznati čitaju poeziju, tribina o tome kako postati pisac); nije da sam ja propratila sve segmente istog, jer sam jurila knjige i ćaskala sa divnim ljudima sa kojima sam došla i koje sam na Kosančiću srela ali znam ljude koji jesu pratili i verujem im kad kažu da je bilo super. 🙂

O samom festivalu pisala sam prošle godine – klik ali ako vas mrzi da klikćete, evo o čemu se radi u najkraćim crtama. Centralni događaj festivala je trampa knjiga. Vi donesete knjige za koje mislite da im iz nekog razloga nije mesto u vašoj kućnoj biblioteci i zamenite ih za neke privlačnije naslove. Kako godine prolaze, ljudi dolaze sve bolje i bogatije opremljeni, tako da bih rekla da je Čitam/Čitaš prirastao za srce velikom broju knjigoljubaca te se iskreno nadam da će se naša junska druženja na Kosančiću nastaviti i narednih godina.

Moj ovogodišnji ulov je šarenolik i, iako je princip trampe naslov za naslov, broj knjiga koji sam donela kući premašio je broj knjiga koje sam ostavila na ruševinama biblioteke. Za to je u najvećoj meri kriva Vedrana, vama možda poznatija kao Cajka sa kandžama :smajlisazaljubljenimpogledom. Možda je sad pravo vreme da vam kažem da će se u tekstu naći i neke interne šale kao ova sa smajlijem sa zaljubljenim pogledom, tako da ih samo zanemarite kao moje trabunjanje.

Nego da se vratimo na knjige. Desilo se da sam ja fotku svojih knjiga za razmenu objavila na Instagramu. Ako niste primetili, ja sve objavljujem na Instagramu jer je to jedna teška droga. I onda je Cajka rezervisala dva naslova iz moje gomilice i ja sam sa njenog spiska izdvojila dva naslova,  ali onda kad smo se (konačno!) susrele, Cajka je dobila svoja dva naslova, ja sam od nje uzela pet. Mislim, ja sam stvarno htela samo dva ali eto, nismo mogle da se odlučimo za jednog Lavkrafta pa sam dobila tri naslova plus još roman Pogan, poljskog autora Vojćeha Kučoka. Vodile smo se onim 3+1 gratis.

1

E baš usred ćaskanja sa Cajkom, naletesmo na još jedno drago blogersko lice, a to je Sandra sa bloga Stsh’s Book Corner. I sa Sandrom sam se menjala: Proročanstvo Romanov za Tigrovu ženu. 🙂 Nemam fotku Tigrove žene jer sam je dala Ljilji da pročita.

Tu smo započeli jednu vrlu finu i nadasve zabavnu konverzaciju o značaju Isidore Bjelice za srpsku književnost. Toliko smo se uneli u priču da sam ja tačno izgubila pojam o vremenu i ispalila svoje drugarice. Umalo da me se javno odreknu, tako da im se sada javno izvinjavam i još jednom moram da kažem nisam ja kriva nego Sandra, njen muž Dušan i Vedrana. I Isidora Bjelica. ❤

Idemo dalje, idemo dalje.

Prva knjiga koju sam uhvatila bila je zbirka priča Vašingtona Irvinga pod nazivom Rip Van Vinkl. Izdanje je Reč i misao, nikad dosta njihovih knjižica, pa tako i sa ovog festivala donesoh kući jednu. Nisam, kao što znate, neki veliki ljubitelj kratkih priča ali ako je suditi po Legendi o Sanjivoj dolini, gospodin Irvnig i ja ćemo postati odlični drugari. 🙂

Zatim sam u nizu uhvatila Čajni klub profesora Nikolića, inače delo Bojana Medića, onda Moj krivotvoreni život Pitera Kerija i Mango Ljubice Arsić.

2

U principu me najviše zanima roman Ljubice Arsić. Mislim da sam možda pogrešila što Čajni klub nisam ostavila nekome ko voli Tolkina ali sad šta je tu je, menjaću je sledeće godine.

Našla sam i nekoliko društveno angažovanih knjiga. Dve se tiču feminističke teorije: Postajanje ženom Adriane Zaharijević i Feministička teorija: od margine ka centru Bel Huks (koju možete ovde naći i u e-formatu). Treća knjiga je zbirka priča Pristojan život, u kojoj su sabrane, kako na koricama piše: lezbejske kratke priče. Mislim da mi se majka malo šokirala kada je videla naslov.

3

Našla sam i nešto (kao) za školu. Reč je o knjizi Drugo lice, autorke Jasmine Lukić, u kojoj su sabrani eseji o savremenim srpskim pesnicima.

Među knjigama za menjanje našla sam i roman Igora Marojevića, Majčina ruka. Ništa Marojevićevo nisam čitala, tako da sam ugrabila priliku kad mi se ukazala. Našla sam još i Izgubljene dnevnike Adrijana Mola, jeeej! ❤

4

Za Draškovićevu Noć đenerala, dramsku verziju Oca na službenom putu i ilustrovanu enciklopediju o Titu, menjala sam se Kaćom koju možda prepoznajete kao Kokuza, najdražeg bekriju tj. Samostalnu umetnicu  čija je budućnost neizvesna.. 🙂 I menjale smo smo se pošteno, 3 za 3. Otac je bio u fazonu: gde Tito i Draškovič idu zajedno, majke ti mile?! 😀 Al ono, do sada je već trebalo da naviknu da sam ja hodajuća kontradiktornost tako da sorry, roditelji. 🙂

PicMonkey Collage

I na kraju, moram da priznam da sam varala.

Za jednu svoju knjigu uzela sam četiri Sunđer Bob slikovnice. U svoju odbrannu reći ću sledeće: nisam imala više knjiga, nisam uzela sve Sunđer Bob slikovnice i moje kumče marmunče stvarno, ali stvarno obožava Sunđera koji živi u ananasu na dnu mora (sva je na mene). Ko prizna pola mu se prašta, je l’ da? 🙂

Jeste li vi bili na trempi? Kakav je vaš ulov? 🙂

 

 

 

 

Šta sam sve iskopala na ruševinama biblioteke?

Da li zbog godina, da li zbog šoka koji moj organizam pretrpeo prošlog meseca, tek leto nije zvanično ni počelo, a ja već kukam koliko je vruće i prizivam bele zimske vragove. Noću ne mogu da spavam, što dovodi do toga da sam preko dana iscrpljena toliko da sam sve svoje aktivnosti svela na minimum. Zapravo, jedino što želim da se zavučem pod sto zajedno sa svojim psom i da nas dvoje tako kuliramo svet dok ne dođe jesen.

No jedan me događaj ipak izvukao iz kuće. Radi se o trećem festivalu knjige ČitamČitaš, održanom proteklog vikenda na Kosančićevom vencu.

Reč, dve, tri o festivalu:

Festival je nastao kao studentski projekat. Studentkinje Katedre za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta, Tanja Đorđević, Tijana Zebić, Kristina Grebenar i Mirjana Jemović stvorile su ČitamČitaš kao zadatak iz predmeta Heritološke tehnologije, kada su dobile ideju da ožive, po meni jedan od najlepših delova Beograda, Kosančićev venac. Iz onoga što je na početku bila dobra ideja postepeno su se rađale nove, još bolje  i ubrzo je projekat, zahvaljujući saradnji NVO Evropa Nostra Srbija i Filozofskog fakulteta, dospeo na Konkurs Banke Intesa „Mesto koje volim“, gde je osvojio prvu nagradu i mogućnost da se realizuje.

Njihova je ideja uspela ne samo da oživi divno i tužno mesto bombardovane biblioteke, već i da popularizuje knjigu u digitalnom dobu.

Kako, pitate se vi?

Vrlo lako: razmenom knjiga. Trampa je centralna aktivnost ovog festivala. Vi imate knjigu koju više ne želite, sačekate da počne festival, odnesete je lepo na Kosančić, ostavite je na zidine srušene biblioteke i  među ostalim knjigama nađete nešto za sebe. A bude tamo svega i svačega pošto se uvek nađe neko ko u festivalu vidi sjajnu priliku da se reši đubreta. Mada ima nas koji i u tom đubretu nađemo zanimljive stvari.

Razmena je dakle najveći razlog okupljanja ljudi, ali to nije jedina aktivnost festivala.  Organizuju se tribine, radionice za najmlađe, a od prošle godine i poznate ličnosti čitaju delove iz svojih omiljenih knjiga.

ČitamČitaš i ja

Kada me je Kokuz, najdraži bekrija , pre ti godine pitala hoću li da volontiram na nekom događaju koji organizuju studenti, bila sam u fazonu: jok, ne verujem događajima koje organizuju studenti, plus vruće je. Ona je otišla. I slala mi je poruke kako je dobro, kako ljudi dolaze i menjaju knjige, kako je ona našla neke baš super naslove. Ceo dan sam razmišljala hoću li da odem ili ne, na kraju je radoznalost pobedila, spakovala sam nekoliko knjiga Agate Kristi i još par knjiga koje sam uglavnom podobijala uz novine i časopise i otišla da vidim šta mogu da iskopam. Vratila sam se sa punim džakom knjiga, ali ne mogu da se setim niti jednog naslova, osim monografije o umetnosti koju je inspirisala bitka na Sutjesci. Treba li reći da ta monografija zauzima počasno mesto među mojim knjigama?

Sledeće godine, tj. prošle, otišla sam pripremljenija a bogme i drugi su. Našla sam divne stvari, poput knjiga Vedrane Rudan i Čarlsa Bukovskog, knjiga pesama Vladimira Majakovskog i Laze Kostića, ali i nekih trešića bez kojih ne mogu da zamislim besane leltnje noći i krajnje dosadna jesenja popodneva.

Moj ovogodišnji ulov:

Sjajan je.

Ove godine smo sestra i ja odnele pun džak knjiga koje smo marljivo prikupljale godinu dana, od festivala do festivala. Nadam se da su našle dobre domove. Ja sam usvojila sledeće stvari:

  • Haruki Murakami: O čemu govorim kada govorim o trčanju, Nakon potresa i Lov na divlju ovcu.

Kao što sam već jednom rekla, nisam fan gospodina Murakamija ali uredno pročitam svaki njegov roman koji mi dopadne šaka. Naslovi koje sam pokupila na festivalu su oni koje imam samo u elektronskoj verziji pa sam ih zgrabila čim sam ih ugledala. Treba napomenuti da nisu u pitanju knjige, neki car se dosetio da odštampa elektronska izdanja i ukoriči ih, tako da sad liče na skripta. Već vidim situaciju: mati ulazi u sobu, ja čitam Murakamija, ona vidi ukoričeno nešto u mojim rukama i izađe iz sobe da me ne bi ometala u učenju… Ljubice, sestro moja, pošto znam da ćeš ovo pročitati: da, spremam romantizam, a Murakami mi treba za opštu 3, to ću posle mora. Trep trep.

  • Knut Hamsun, Pan

Ovaj roman mi je još pre nekoliko godina preporučila bibliotekarka, ali nakon što sam pročitala kratak sadržaj nisam baš bila sigurna koliko će mi se dopasti, pa sam batalila stvar. Sad ga videh kako stoji između knjige Vesne Radusinović i Grabljivice, pa sam odlučila da mu skratim muke i odvedem ga iz tog treš društva. Ova knjiga će ujedno biti prva iz ovogodišnjeg ulova koju ću pročitati, a ako je neko od vas čitao Hamsuna, nek podeli svoje impresije sa mnom.

  • Dragomir Gajević, Jugoslovenstvo između stvarnosti i iluzija

To bi trebala da bude studija o jugoslovenstvu među piscima sa početka XX veka. Videla sam Andrića i Krležu na naslovnoj strani i nisam mogla da odolim. Ne polažem velike nade, ali videćemo.

  • Mihail Bulgakov, Majstor i Margarita

Jedna od mojih omiljenih knjiga. Ne znam zašto je do sada nisam kupila, cenim da može da se nađe za vrlo sitne novce. Bilo kako bilo, sad smo konačno zajedno. Jeeeej. Plus, u njoj je bio bookmarker iz Firence, tako da je to onda duplo jeeeej.

  • Edgar Allan Poe, Selected tales

Divno Penguin Popular Classics izdanje. Smatram da je to najbolja stvar koju sam ulovila.

  • Marko Car, Petrov arhipelag

Nemam pojma zašto sam uzela ovu knjigu, biće da sam za autora pomislila da je neki avangardni pisac. Prva rečenica nije baš obećavajuća (Petar je voleo da peške odlazi na posao), ali pružićemo mu priliku jer, kako se navodi u belešci o autoru, pisca najviše zanima degradacija savremenog života u ,,civilizovanom društvu’’ što je samo po sebi zanimiljiva tema.

  • Lenka Danjhelova, Neuvršćeno

A sada jedan trenutak iskrenosti: uzela sam ovu knjigu jer ima baš lepe korice. Cvetne i nekako retro, nisam mogla da odolim. Lenka je, koliko vidim sa korica, češka pesnikinja, što znači da sam ipak uzela neku zbirku pesama i ove godine. Izdanje je dvojezično, što je meni uvek lepo da vidim.

  • Nagakure i Mišima

Zašto sam ja uzela ovu knjigu, evo ne znam bogumi. Pošto pojma nisam imala o čemu se radi, konsultovala sam Google i ispade da je Hagakure zbirka misli samuraja Joča Jamamota, a da je Mišima japanski pisac kome je ta knjiga postala duhovni vođa. Nisam skona filozofiji, naročito nisam upoznata sam filozofijom samurajskog življenja, ali Mišima deluje kao zanimljiv lik tako da ćemo videti.

A šta je Ljubica našla?

I moja je šveca našla nekoliko naslova za sebe:

  • Linda Fransisli, Poročno seksi

E tu sam ostala bez teksta.

  • Kolin Falkoner, Anastazija i Moja prelepa špijunka

Moram da kažem da sam se malo obradovala kad sam videla šta je iskopala,pošto su te knjige veoma tražene, što na netu, što po bibliotekama. Radost splasnula kad sam uzela da ih prelistam (ok, da pročitam kraj). Mislila sam da ću pročitati bar Anastaziju jer sam i ja jedna od onih što se lože na misteriju Romanovih, ali sam pročitala kraj i ne sviđa mi se.

  • Konjić Grbonjić

Bajku o grbavom konjiću koji pomaže mladom Ivanu uzele smo za moje kumče marmunče koje se oduševilo ilustracijama i bukvalno me nije pustila da krenem kući dok ne završimo čitanje. Sva je na mene.

Toliko od mene. Da li ste i vi deo svog vikenda odovojili za ČitamČitaš? Ako jeste, šta ste sve pronašli na ruševinama biblioteke? 🙂