Velika očekivanja

Pojavila se nova mamipara za knjigoljupce.

Reč je o KZM Kutiji, projektu koji su, za sve nas koji se ložimo na knjige i knjiške stvari, osmislili dragi ljudi iz Knjižare za mlade. Kakav je to projekat, pitate se vi? Princip je u suštini isti kao i kad je u pitanju Infinity Book Box: paket se naručujete na slepo, jedino što znate da se u njemu nalazi knjiga i nešto vezano za čitanje. Cena KZM Kutije je 600 dinara, sa poštanskim troškovima je izašla 890 dinara. Formular za naručivanje i ostale informacije vezane za kutiju iznenađenja, možete pronaći na sajtu Knjižare za mlade, kao i na njihovoj Facebook stranici.

Sad kada smo ove tehničke stvari naveli, možemo da se pozabavimo sadržajem. KZM Kutija obilikom podseća na OwlCrate pakete, koji su, čvrsto verujem, inspirisale obe domaće kutije.

20160413_110256

Kako već izvesno vreme pratim recenzije na sajtu Knjižare za mlade, a jedared sam čak osvojila i knjigu Ja sam Malala u jednoj od njihovih nagradnih igara, moram da kažem da su moja očekivanja bila, a to vidite i iz naslova, baš velika. Imajuću u vidu izdavačke kuće sa kojima su kontaktu, kada sam sinoć konačno otvorila svoj paketić, prvo sam iz njega izvukla knjigu, nadajući se da će me naslov baciti na kolena i da ću konačno moći da objavim svetu, a najviše roditeljici koja je zabrinuta zbog mog rasipničkog života, da se uloženi novac isplatio.

20160413_112634

Pa nisam baš bačena na kolena…

Knjiga koja se našla u prvoj KZM Kutiji jeste Miris nasleđa, autorke Drine Steinberg. Reč je o prvom delu triologije Purpur Arkone. Autorka je rodom iz naših krajeva, rođena je u Nemačkoj, a živi i radi na relaciji Srbija – Oman. Na Goodreads-u još vidimo da voli i Dilana Doga (jeeej!) i da je svom romanu dala svih pet zvezdica. Uvek sam nalazila da je ocenjivanje sopstvenog dela malo čudnjikavo, naravno da ćeš sam sebi da daš najviše ocene, al to je već neka druga tema.

Elem, Miris nasleđa, a i cela triologija, bi trebalo da budu spoj fantastike i slovenske mitologije, na sajtu knjižare Delfi iz komentara čitalaca vidim da je tu i ljubavna priča. To samo po sebi nije my cup of tea, ali evo na Goodreads-u stoji da je četvoro mojih prijatelja označilo ovaj naslov kao potencijalno štivo. I kako je reč o ljudima u čiji ukus ne sumnjam, pružićemo šansu ovoj storiji. Plus, međ komentarima na sajtu pomenute knjižare se muškim čitocima savetuje da imaju strpljenja, što mi je posebno zagolicalo maštu. 😀

Kanda mi je malo bez veze to što je reč o prvom delu triologije. Jer šta ćeš posle sa tom knjigom: ako ti se svidi, moraš ili da kupiš preostala dva nastavka ili da svoju sreću oprobaš u biblioteci, nadajući se pritom da naslov nije popularan u narodu. Ako ti se ne svidi, ne možeš da je proslediš nikome, jer je reč samo o prvom delu…

Ah, da! Primerak koji smo dobili je potpisan, što je onako baš fini znak pažnje. 🙂

No, pređimo na ostale stvari u kutiji.

Sledeće što mi je privuklo pažnju jeste narukvica. Imala sam sreće sa bojama, ali avaj! ne i sa veličinom. 😀 Tako da, Ljubinka sestro, znam da čitaš ovo: pokloniću ti nju za rođendan. 🙂

20160413_140450

Narukvičica je baš sipatična, ali odakle se u paketu stvorila, to ne znam da vam kažem jer o njoj nema nikakvih podatka. Što nije baš pohvalno, jer sve i da je kod Kineza kupljena, red je da nam se to i predoči.

Očekivano, deo ovog paketa su i bookmarkeri. Komada: tri: dva prate knjigu i pružaju nam uvid u prisustvo autorke na društvenim mrežama, treći je sa sajta BookDepository.

20160413_113100_001

 

I na kraju dolazimo do dela koji možemo nazvati Misterija bele koverte. U njoj su se, prijatelji moji, našla četiri papira sa citatima: dva malešna i dva u formatu A4. Da, četiri obična papira sa odštampanim citatima. Kao što već neki od vas znaju, ja volim citate do iznemoglosti i nemam problem sa njima. Naprotiv. I ne znam da li se ovi koje smo dobili razlikuju od paketa do paketa, meni su zapali stvarno fini.

20160413_141056

Ono što mi u ovom slučaju smeta jeste sledeće: ovo mogu i sama da uradim i to za mnogooo manje novca. Citati su ok, samo napravite od njih bookmarkere. Nalepnice. Magnete. Priveske za ključeve. Čisto sumnjam da bi ulaganje u npr. bookmarkere sa citatima bilo toliko da ne se ne bi nadoknadilo kroz prodaju paketa. Mislim, žao mi je ako se neko nađe uvređen ili ako ispada da ne cenim nečiji trud. Stvar je u tome da novac izdvojen za ovu kutiju nije mali, naročito ako ste još uvek finansijski zavisni od roditelja (a negde stičem utisak da je najveći broj onih koji kupuju ove pakete upravo u toj kategoriji) i svako ko se odlučio za kupovinu zaslužuje više od četiri papira sa citatima. Ah, da! I slike koju nikako ne mogu da povežem sa ostatkom paketa.

20160413_112930

I na kraju, šta reći?

Poprilično sam razočarana. 😦 Kao što rekoh, znam i pratim rad Knjižare za mlade i sve mi ovo deluje dalekooo ispod njihovog nivoa. I tu ne mislim na izbor knjige, već na sve ostale prateće elemente. Kao da je sve rađeno bez nekog plana, ajd da potrpamo neke stvari u kutiju i teraj. 😦

No, hajde da kažemo da se prvi mačići u vodu bacaju (mačići koji su sa sobom odneli i naše hiljadarke). Nadajmo se da će sledeći paket biti mnogo bolje isplaniran i odrađen, ako ništa onda zbog činjenice da se mora voditi računa i o konkurenciji, kako je to primetila i koleginica Sandra. (klik)

Infinity Book Box, epizoda: Mart

Jeste, propustila sam da vam pokažem šta je bilo u februarskom paketiću, sad se već ni ne sećam zašto. 😦 Ali svideo mi se, svideo mi se veoma. Marsovac je bio deo moje biblioteke, uspela sam da iskukam roditeljici negde početkom decembra i moram da kažem da mi skoro nešto nije držalo pažnju kao ta knjiga, a nikad nisam bila neko ko se zanima za fiziku & hemiju. Primerak koji je stigao u paketu dobiće novi dom, ali svakako moram da kažem da mi je srce baš bilo puno radosti dok sam vadila sve one fine stvarčice iz paketa. 🙂

A sad da se vratimo na mart.

Biće da Goxy iz Post Express-a i ja već postajemo ortaci jer je jutros bio u fazonu: evo mene, koji ono beše broj stana. 😀 Ne bukvalno, ali shvatate već.

Dakle, da vidimo šta nam je Ema pripremila. 🙂

20160311_114920 (2)

Prva stvar koja je ispala iz paketa bilo je nešto što je u prvom trenutku ličilo na kutijicu sa nekom sličicom. Ja sam inače od one fele što ne gleda pažljivo, nego tripuje da oko nikad ne izda. 🙂 E pa izdalo je, pošto nije u pitanju bila nikakva kutijica sa sličicom već divan sapunčić. 🙂

20160311_114708_001
Na sapunčiću piše: We read to know that we are not alone.

Generalno volim prirodnu kozmetiku, samo mislim da ovaj sapunčić neću dirati. Žao mi je da ga kvarim, mnogo mi je cakan. 🙂

E onda je ispala i knjiga. 🙂 Reč je o romanu Bunar, makedonskog pisca Dimitra Baševskog. U pitanju je izdanje Arhipelaga i roman je deo edicije 100 slovenskih romana.

Funny thing: ja sam ovaj roman već dobila u nekoj nagradnoj igri, pročitala i prosledila dalje na prošlogodišenjem festivalu Čitam/Čitaš. Ne znam, da li to Svemir pokušava da mi poruči nešto? 🙂  Uzgred budi rečeno, roman je skroz ok, očito napisan pod uticajem Andrićeve poetike, ima malo i Selimovićevog nasleđa, ali priča je zanimljiva i lepo napisana. 🙂

20160311_133008 (2)

Iiiiiii, Minions!!! 🙂 Nisam školovala crtaće sa tim malim čudima (jesu li oni slijalice?) ali je Iva (sećate se Ive, nadžak deteta?) opsednuta njima, pa sam se tako i ja zarazih…

U paketiću je ovaj put i bio jedan list sa četiri pesme i jednim proznim tekstom. Cenim da je reč o preporukama, a u pitanju su pesme Marka Žanetića, Teodore Babić i Marka Panića, dok je prozni tekst napisala Maja Đurica sa bloga Život u snovima. Interesantna ideja, ta promocija mladih autora, samo bi možda bolje bilo da je nekako stilizovanije, možda bi interesantno bilo da su se pesme pojavile na bookmarkerima.

(jao, da li je realno da uvek nađem neku manu?! o.O)

A sad, biser ovomesečnog paketa: njegovo veličanstvo ceger! 🙂

20160311_114219 (2)
Ceger je izrađen u Print Shop-u Kolibri

Obožavam ove cegere, majke mi! 🙂 Jedva čekam da dođe proleće i da se vratim cegerima. ❤ Ovo mi je prvi knjiški u kolekciji, nadam se da neće biti i poslednji. 🙂

I to bi bilo to za mesec mart. 🙂 Ceger je apsolutno izvadio stvar, to je jasno, ali ok, sve u svemu, ja sam zadovoljna. Pohvalila bih izbor knjiga, i u prošlom i ovom paketu. Drago mi je što su izdavačke kuće poput Arhipelaga i Evro Booka prepoznale potencijal ovog projekta. 🙂 Kao i obično, reći ću da mesta za napredak i dalje ima, ali ću se ograditi time što ću ponoviti da je potpuno neočekivano da, kada su ovakvi paketi u pitanju, sadržaj bude zadovoljavajući za svakog kupca. Za slučaj da vas je koncept IBB privukao i ako ste poželeli da sebi ili nekom koga volite poručite jedan, obavezno posetite Eminu FB stranicu, na njoj ćete naći link za porudžbine. Cena IBB paketa je 650 din, sa poštanskim troškovima oko 890 din, 900 ako volite da zaokružite.

Infinity Book Box, epizoda: Januar

Stigao je novi Infinity Book Box. Stigao je juče, ali sam se ja mimoišla sa Goksijem iz Post Express-a (tako se čovek predstavio). Zapravo, mimoišli smo se dva put: prvi put u ranu zoru, negde oko pola 10, a drugi put oko 15h kada sam otišla do pošte da proverim da li je bebica stigla. Bebica je paket, ne Goxy, da ne bude zabune. Nije mi ostalo ništa drugo no da se pomirim sa sudbom i evo nas sada, 24h kasnije. 🙂

Ovogodišnji Infinity book box sam baš željno iščekivala, naročito od trenutka kada je Ema, idejni tvorac ove kutije, objavila da su u sastavljanju ove kutije učestvovali i Tašnarija i Grnčarija o kojoj se priča.  I onda sam kod Stsh i Milice videla sadržaj što mi je u velikoj meri pomoglo jer sam znala da šta da (ne)očekujem.

DSC_0301~2

 

Kao što možete da vidite, osim knjige, svoje mesto u paketiću našli su ovaj divni neseser, dva bookmarkera, od kojih je jedan sa sličnim motivom kao i korice knjige, zatim jedan magnetić, simpatičan privezak za ključeve i jedna Najepše želje čokoladica. Koja je upravo završila svoj život na ovoj planeti. 🙂

Knjiga nosi naslov Sledbenik morskih zvezda, a potpisuje je Boris Vukov. Autor mi nije poznat, biografija kaže da je reč o rođenom Beograđaninu koji je svoju sreću potažio u Americi, u Kaliforniji gde radi kao redovni profesor psihologije na Long Beach City koledžu. Naravno, konsultovala sam se sa svojim drugom Google-om i nije mi baš bliska tematika ovog štiva. Svakako ću joj dati šansu, ali sve mi se čini da imam svoj prvi roman za Čitam/Čitaš razmenu na Kosančićevom vencu. 🙂

 

DSC_0307~2

Kao što fotka kaže, na knjizi stoji magnetić. 🙂 Dražestan je, moja mama je oduševljena i odmah ga je stavila na počasno mesto u frižiderskoj galeriji. 🙂

I sad stižemo do zvezde ovog paketića, a to je ovaj neseserčić.

DSC_0304~2

Dok sam gledala fotke po Instagramu, pomislila sam da bih mogla da ga prosledim drugarici čiji se rođendan bliži, ali kada sam ga videla uživo, odustala sam od te ideje.Boje mi skroz odgovaraju, a i print se slaže uz moju personu. Savršen je za gomilu mojih gluposti koje nosam po džepovima a o kojima ste mogli da čitate o onom Šta je u mojoj torbi postu. Možda ga pretvorim i u pernicu, videćemo. 🙂

Da li sam zadovoljna dobijenim? I jesam i nisam. Jasno da paketi ovakvog tipa, bilo kozmetički, bilo ovi knjiški, ne mogu da ispune svačija očekivanja, ali ja nekako i dalje očekujem više. Naročito kad je izbor knjiga u pitanju. Ok, jasno mi je da je ideja tek u začetku i da ne mogu očekujem Lagunine bestselere, ali ipak… Toliko je izdavačkih kuća koje objavljuju fine i zanimljive pisce i pesnike mlađe generacije, tu je i sajt Makart.rs na kome sam sinoć, za samo 10 minuta potrage pronašla 4 romana čija je cena 200 din i koji bi, potpisujem, bili mnogo srećniji izbor od knjige gospodina Vukova. Dakle, napredak je svakako moguć, nadam se da ima volje da se on i ostvari. 🙂 Videćemo kakav će biti februarski paketič, negde naslućujem da će biti vezan za Dan zaljubljenih i to me već malo i plaši ali ipak… Jedva čekam. 🙂

Nova godina, novi izazovi

I dođe tako 2016. i sa njom dođoše neki novi izazovi. Neki su mi nametnuti, neke sama sebi namećem, ali to sad nije preterano bitno. Razlog našeg okupljanja danas jeste Popsugar reading challenge. Videh ga prvi put kod Stsh, u njenom knjiškom kutku. Ona je prošli uspešno privela kraju, verovatno je krenula sa novim (note to myself: PROČITAJ SVE ZAOSTALE TEKSTOVE VEĆ JEDNOM!) i meni se dopalo pa sam se odlučila da ove godine i ja oprobam. Generalno sumnjam da ću uspeti jer ove godine imam dosta lektire koju valja pročitati i kad kažem dosta mislim na pojma-nemam-kada-ću-da-živim količinu literature, al dobro… Proba se ne naplaćuje. 🙂

Ovo je moja trenutna lista. Vrlo je moguće da će se naslovi menjati, neke stavke još nisam ni popunila. Tipa: romansa koja se dešava u budućnosti. Ili knjiga iz biblioteke: ako ćemo iskreno, a hoćemo jer je ovo jedan fini i kulturni blog, skoro sve pročitane knjige biće iz biblioteke. 😀 Evo naslova koje sam odabrala:

  • Knjiga zasnovana na bajci

Uspavana i vreteno, Nil Gejman. Bogume, ništa drugo nisam našla, ali nisam baš ni pažljivo tražila, tako da može biti da ću ovaj naslov promeniti.

  • Dobitnik nagrade National Book Award

The Color Purple, Alice Walker. Tehnički, ovo sam započela prošle godine, ali kad sam videla da je osvojila ono što je meni potrebno za izazov, stala sam i završiću je već koliko večeras. 🙂

  • YA bestseller

Daću ti sunce, Džendi Nelson ili Umiruća, Erl i ja, Džesi Endruz. Ili Obilje Katarina, Džon Grin. Ili bilo šta iz Urban Reads-a.

  • Knjiga koju nisi čitala od srednje škole

Ana Karenjina. ❤

  • Knjiga čija se radnja odigrava na tvojoj rodnoj grudi 

Brodolom, Vlada Arsić.

  • Knjiga prevedena na engleski

Biće to neko delce Fransoaz Sagan, nisam joj se dugo vraćala.

  • Romansa koja se dešava u budućnosti

Može neki predlog, molim vas? 🙂

  • Knjiga čija se radnja odvija u Evropi

Rat nema žensko lice, Svetlana Aleksijevič. Hvala Deda Mraze. ❤

  • Knjiga koja ima manje od 150 str strana

Babetina gozba, Karen Bliksen.

  • NY Times bestseller

Devojka iz voza, Pola Hokins. Ili Sva svetlost koju ne vidimo, Entoni Dor.

  • Knjiga koja će biti ekranizovana 2016.

Inferno, Den Braun. To bi trebalo da bude interesantno iskustvo, pošto ja uopšte nisam Braunov fan.

  • Preporuka od nekog koga sam tek upoznala

Zimski dvorac, Džon Bojn. Tehnički, nisam je dobila od osobe koju sam tek upoznala, prisluškivala sam razgovor dok sam čekala da platim knjige u Vulkanu, al neka ta informacija ostane među nama. 🙂

  • Self improvement 

Neki naslov Ekarta Tolea, ali sam otvorena za sve predloge.

  • Knjiga koju možeš pročitati u toku jednog dana

Oskar i gospođa u ružičastom mantilu, Eril Emanuel Šmit

  • Knjiga čiji je pisac poznata ličnost

Skupljanje vune, Peti Smit. Jedva čekam! 🙂 (cikne od sreće)

  • Politički memoari

The Romanov sisters, Helen Rappaport. Uopšte ne znam da li biografija sestara Romanov potpada pod političke memoare, ali kako je njihova sudbina bila uslovljena političkim zbivanjima, ja sam bila toliko slobodna da ovaj naslov uzmem u razmatranje.

Pored ove, još uvek sam u potrazi za knjigom When we were Kennedys, Monica Wood. Ako je nađem, života mi, ovo će biti kao Sofijin izbor. 😦

  • Knjiga koja je bar 100 godina starija od tebe

Braća Karamazovi. Tanja Popović likes this.

  • Knjiga koja ima više od 600 strana

Rat i mir. Tanja Popović likes this, again.

  • Knjiga iz Oprinog kluba

Jaoooo, nemam pojma. Poprilično sam sigurna da će to biti Paramparčad. Džejmsa Fraja, ali ne znam, ne znam. To je Oprin klub, želim da pročitam sve. 😀

  • SF roman

Solaris, Stanislav Lem. Ili Hakslijev Vrli novi svet. Videćemo.

  • Knjiga preporučena od člana porodice

Korenje, Ana Rodić

  • Grafička novela (?)

Neki predlog? Neko? Bilo ko? Može li Dilan Dog? 

  • Knjiga objavljena u 2016

Videćemo.

  • Knjiga čiji je glavni junak po zanimanju isto što i ja

Mmm, pa ja nisam baš najsigurnija šta sam po zanimanju, tako da razne stvari dolaze u obzir, od Online devojke preko Dadilje Mek Fi do nekog ljubća o nesrećnoj ljubavi studentkinje i književnosti i… Dalje dopunite sami, sve moje ljubavi su nesrećne. 😀

  • Knjiga čija se radnja odigrava u letnjim mesecima

Gospođica Julija. Trenutno mi ništa ne pada na pamet, a ovo mi treba za ispit…

  • Knjiga i njen prequel

Našla sam na Goodreads-u nešto što se zove Havisham, a napisao ga je izvesni Ronald Frame. I kako je to štivo o mojoj omiljenoj gospođici Havišam, ja to moram da pročitam. Kako je moja potraga za elektronskim izadanjem bila neuspešna, sve mi se čini da će storija životu pomenute gospođice biti moja prva kupovina sa sajta Book depository. Ako je neko ipak nađe na netu, javite mi da ne trošim novce koje moja sestra zarađuje po belom svetu (hvatam na patetiku, sažalite se 😀 )

  • Ubistvo i misterija

Nisam još odlučila. Neka Agatina, vrlo verovatno.

  • Knjiga koju je napisao komičar

Biće neka knjiga Stivena Fraja. 🙂

  • Dystopian novel

Izabrala sam Peti talas, na Goodreads-u kažu da može, tako da biće to.

  • Knjiga sa plavim koricama

Klub božićnih kolačića, Ann Pearlman

  • Knjiga poezije

Crni molitvenik, Marko Tomaš

  • Prva knjiga koju ugledaš u knjižari

Javiću vam kad uđem u knjižaru.

  • Klasik XX veka

Istočno od raja, Stajnbek

  • Knjiga iz biblioteke

Biće to stvar trenutnka. 🙂

  • Autobiografija

Od svih autobiografskih knjiga na ovom svetu, ja sam se odlučila za J..e li vas ego, Ingrid Divković. Kao nije skroz autobiografska, ali toliko me smaraju ljudi da je pročitam, pa sam je ugurala ovde.

  • Knjiga o putovanju

Gradovi na papiru, Džon Grin. Kao nije o putovanju, ali ima deo koji je o putovanju, pa sam ja eto odlučila da bude ta, jer baš baš baš želim da pročitam tu knjigu.

  • Knjiga o kulturi koju ne poznaješ

Memoari jedne gejše. Za sada, ali ako nađem nešto o Indijancima, menjam sigurno.

  • Satirična knjiga

Biće neki Kišon, verovatno Pomozi svetu na svoju štetu.

  • Knjiga čija se radnja događa na ostrvu

5 prijatelja na ostrvu Kirin. 🙂 Ili Ostrvo doktora Moroa, šta mi prvi dođe pod ruku.

  • Knjiga čija radnja garantuje zadovoljstvo

Harry Potter. ❤

 

*Eto tako. Valjda nisam preskočila neki zadatak, ako vidim da jesam, dopuniću. Slobodno mi dajte neke predloge, jer kao što već rekoh, ova lista nije konačna. 🙂

Hoće li se još neko upustiti u ovu avanturu? 🙂

Kasnim, kasnim…

Trebalo je ranije da pripremim poslednja dva posta u izazovu i da tempiram vreme objave, ali ko je mogao da predpostavi da ću poslednja tri dana 2015. godine provesti daleko od interneta… Nisam baš bila daleko, sve vreme sam bila na Novom Beogradu, ali k vragu, kod Fontane je internet katastrofa, čak ni Mek nije pokriven kako treba.

No da ne dužim, evo i odgovora na poslednja dva zahteva u ovom izazovu! Trudiću se da budem sažeta. 😀

Pet omiljenih stvari 

  • Platneni cegeri

Obožavam ih. Nosim ih u svakoj prilici, od aprila dok ne obučem kaput, nekako mi ne idu uz kaput. Imam ih nekoliko, pa ih menjam u zavisnosti od prilike. Odlični su za pazar, super pogodni za biblioteke, nisu se baš pokazali u ulozi torbe za plažu, ali za bazanje po primorskim gradovima su apsolutni must have.

  • Bookmarkeri

Moja mala opsesija. 🙂

  • Ukras za jelku u obliku anđela koji je kao baka koja čita

Nije groteskno koliko zvuči. 🙂 Obožavam taj ukras od najranijeg detinjstva. Dok smo kupovali prirodne jelke, već trećeg dana bih je skinula, jer su nam mnogi ukrasi stradali kad iglice krenu da opadaju, pa nisam htela da i ona završi u kontišu. Sada je držimo u vitrini. ❤

  • Živko the flower

Živko je najveći car i suvereni vladar moje pokretne imovine.

  • Srebrni art deco novčanik 

Možda ste ga videli na mom instaću. 🙂 Stigao je pravo sa buvljaka u Barseloni. Bio je uvijen u salvetu i majke mi moje, umalo da zaplačem od sreće. 🙂

Zašto blogujem? 

Mislila sam da će odgovor na ovo pitanje biti vrlo kratak: pojma nemam. Ipak nije. Kompleksno pitanje, jbg. 🙂 

Ovaj blog je trebao da bude mali i anoniniman. Njegova funkcija je trebalo da bude čisto terapeutska, da imam to neko mesto na kome bih mogla (kvalitetno) da iskazujem svoj skenj. Sećam se da smo Vesna i ja htele da pravimo neku parodiju, čega pojma nemam, ali onda je Vesna odustala od našeg čeda. Glavno, blog nije trebalo da poživi duže od godinu dana.

Ali dopalo mi se. Prvo, dopala mi se ideja da sa nekim nepoznatim mogu da razmenim ideje o knjigama, filmovima, predstavama… Bilo čemu, zapravo. Fino je kad ja sednem sa svojim najbližima pa mi pričamo o ovome ili onome, ali izneti svoj stav potpuno nepoznatim ljudima i dobijati od njih povratne informacije… To je skroz druga priča. 🙂

Dopali ste mi se i vi, divni ljudi koji već više od dve godine redovno dolazite na ovu adresu. 🙂 Dopala mi se ideja o virtuelnim drugarima, dopalo mi se koliko učim od svih vas, koliko me inspirišu vaši tekstovi, fotografije i komentari. I možda zvuči kao najgori kliše, ali vi ste zaista jedna moćna družina koja me motiviše da se trudim i da ne dignem ruke od svega. 🙂

Sa ovom patetikom iznad završavamo blog izazov. Sada idem da odgovorim na sve vaše komentare i da pročitam sve vaše tekstove koje sam u poslednje dve nedelje zanemarila.

Nadam se da ste se lepo proveli u novogodišnjoj noći i da vam je januar počeo još lepše. 🙂 Sa malim zakašnjenjem vam želim sve najlepše u 2016. godini! 🙂 ❤

yoda
Izvor je neđe na netu.

 

Blog izazov, dan dvadeset deveti

Gde sam putovala

Do šeste godine svog života, putovala sam više nego moji vršnjaci. Bila sam bolešnjivo dete pa su lekari preporučili da što više vremena provodim na moru. Celo leto bih provela na Jadranu, malo sa mamom i tatom, malo sa babom i dedom, iz mesta u mesto pa sam tako proputovala veći deo Jadranske obale.

Išla sam u Pariz barem dva puta godišnje, na nedelju, dve, najviše tri. Čisto da obiđemo rodbinu.

A onda su se vremena promenila.

Do 2003. nisam se pomerila iz Beograda – ja sam jedna od onih koju su deca čudno gledala jer nemam selo. Te 2003. sam otišla u Crnu Goru, pa onda u Grčku: maturska ekskurzija.

Onda opet ništa do 2012. E onda sam opet otišla u Crnu Goru.

Pa 2013. u Nemačku. Pravo u Minhen i to avionom. Što je bilo potpuno čudno iskustvo jer sam se kao dete potpuno navikla na avion i letenje i kao što su se deca čudila što ja nemam selo, ja sam se čudila što niko nije leteo avionom. A onda dođem tog oktobarskog jutra na aerodrom, sedim i mislim se: jbt, umreću od straha.

U aprilu 2014. sam išla na ekskurziju u Višegrad.

I sad opet u Crnu Goru. 🙂

         I to je to. Za sada. 😉

tumblr_n19946jmxr1to5xfco1_500

Blog izazov, dan dvadeset osmi

Epizoda: Šta je u mojoj torbi

Prvo, obožavam videe i postove na ovu temu. 🙂 Mada me je uvek zanimalo šta sve žene nose sa sobom, nikad nisam bila ono dosadno dete što pretura po torbama. Ni maminu nisam otvarala, kad mi ona kaže da joj dam nešto iz torbe, ja joj odnesem celu pa nek vadi sama. 😀

Torbe koje nisu školske, počela sam da vucaram negde na raspustu između druge i treće godine, kada me je Redža oborila na popravni iz fizike a ja nikome nisam rekla pa sam morala da učim u prirodi. Sednem na bicikl pa na Dunav, i cepaj. I počelo je sa običnim ruksakom u koji bih ubacila sveske, pernicu i vodu, a onda sam počela da dodajem i poneku knjigu, dnevnik, pa kremu, pa nešto za grickanje…

Danas vučem i šta mi treba i šta bi moglo da mi zatreba i šta mi uopšte ne treba al neka ga tu, možda zatreba nekom drugom. Trenutno koristim ovaj ruksak, đzak, ne znam kako da ga definišem.

DSC_0293~2

 To čudo sam dobila od drugarice, dala mi Roksi kad joj je dosadilo da sluša moje lamente o nemogućnosti pronalaženja odgovarajuće torbe koja nema šljokice i bodlje, nije drečava, može da preživi godinu na filfaku i čija cena ne izosi 3l krvi plus prvorođenče. Inače, moja drugarica Tamara kaže da ja nikad naću naći ni dečka ni torbu jer jurim savršenstvo. Ne, ja jurim praktičnost. Bar kad su torbe u pitanju.

Elem, čudo se pokazalo kao vrlo funkcionalno sa svoja 3 džepa sa spoljne strane (na slici se ne vidi treći i najbolji) i dve velike pregrade unutra, plus džepče za mobilni, u kome mi inače stoji punjač, al njega neće biti na slikama jer sam ga negde posejala, a gde to sam Bog zna.

Počećemo sa tim nevidljivim džepom, tj. džepom sa zadnje strane torbe. Pošto on ide uz mene, u njemu, jasno, držim novčanik. Tu su još i knjiga koju trenutno čitam, mobitel i sluške. Telefon takođe nećete videti jer njime fotografišem. 😀

 DSC_0294~2

I u novčaniku uglavnom držim sve i svašta: kartice za biblioteke, kartice za popuste u Vulkanu i Pet centru, lična je tu, BUSPLUS, ima i nekih citata, al se ne vide, onda ključ od biblioteke koji je takođe stidljiv i jedan USB, za slučaj da me FBI pozove i zatraži podatke o članovima ove biblioteke iz koje vam se trenturno javljam.

E sad prelazimo na prednju stranu i počinjemo od malog džepa. Koji uopšte nije mali jer šta sve tu može da stane… Ne biste verovali. Trenutni sadržaj:

DSC_0297~2~2

I reći ću samo da to nije ništa, često tu još imam i neku čokoladicu i kesice kafe i čaja. Fali mi i gumica za brisanje, nju mi je uzela ova mala iz I/3.

E onda dolazi ovaj veći džep sa prednje strane. U njemu najčešće obitava smeće ili ga koristim za kišobran jer je najtransparentniji i ne bih da se kockam sa svojom imovinom i veštim rukama nekog lopova. Trenutno sam u taj džep smestila:

DSC_0300~2

Ovaj neseser je multifunkcionalan, trenutno je samo neseser za šminku, a po potrebi je i novčanik i pernica i čuvar telefona i fotoaparata od nemani zvane pesak. Lako se pere, brzo se suši… Donela nam komšinica iz Beča, hvala joj gde čula i ne čula. 🙂 Inače retko nosim šminku sa sobom, kad negde izađem, pa da mogu da popravim nešto ako se zamaže i razmaže. Danas je sa mnom jer možda večeras odem u bioskop, pa da ne idem baš kao neki zduhać. Rukavičke sam dobila iz Nemačke, ovo LMU je skraćenica za Ludwig-Maximilians-Universität, ili kako se u našoj kući čita: Luka Mi Uz’o. Pošto i jeste. 🙂

Najdosadnije za kraj: sadržaj unutrašnjosti torbe.

DSC_0295~2

Nosim neku skripticu, da imam čime da se zanimam u ta dva sata pauze između posla u biblioteci i odlaska po Ivu. U prvom planu vidite planer, tj. običnu svesku koja glumi planer: jeftinije je i zabavnije kad sami pravite, samo pazite: oni klipovi na yt o tome kako napraviti sopstveni planer su prava zaraza! 🙂 I da, nosim ove pufi čarape, popkice kako ih ja zovem. Nisam neki ljubitelj papuča a ovo fino greje, tako da eto… Nosim i čarapke sa sobom. 🙂

Kraaaaj! 🙂

Blog izazov, dan dvadeset sedmi

Kako vidim sebe za deset godina

Ne vidim sebe za deset godina. Prosto ne mogu da idem tako daleko, a negde ni ne želim. Kad mnogo zamišljam, onda mnogo očekujem, a kad mnogo očekujem, mnogo se i razočaram. Moja mama to naziva manjkom ambicije, ja bih više rekla da je to neka mera predostrožnosti. Potpuno kretenska, ali recimo da sam nekad davno zamišljala sebe za deset godina i preživljavala teške egzistencijalne krize jer stvarnost nije bila ni blizu moje zamisli. 😀

Zato ovaj put, ništa od maštanja. 🙂

Blog izazov, dan dvadeset šesti

Moja omiljena životinja 

I ja sam poliglota, volim životinje, reče jedared Zorica Marković i ostade živa. 🙂

I ja stvarno volim životinje, domaće, divlje, kopnene, vodene… Da imam prostora, imala bih bar 3 psa, ali ovako imam samo jednog a ove ostale hranim i branim od ludog komšiluka. Što je inače vrlo jedna zanimljiva stvar, jer kad treba da se zauzmem za sebe, ja ćutim, al ako mi neko dirne džumare iz kraja… Pa na sve sam spremna. 🙂

A sve se to dešava zahvaljujući mom Đuri. Đukici. Đurašinu. ,,Kršteno” ime ovog džukca je Stinky, jer je smrdeo neviđeno kad smo ga našli. I pod kršteno podrazumevam ono ime na čipu, nisam krenula stopama Vesne Rivas i krstila ga u crkvi. No, moja mama je odlučila da joj je Stinky bezvezno ime za psa i nazvala ga je Đura i evo ostade mu to ime do dana današnjeg.

A kako se Đurašin obreo u domu Vlalukina? Funny story… Moja mlađa sestra je oduvek htela psa. I pošto nikako nisu hteli da joj ispune želju, ona je postala najveća kučkara Dorćola. Ta vam je hranila i pazila na kerove u Krugu kao niko u tom kraju. Ona zvizne sa terase i dok strči sa četvrtog sprata, eto njih dole, čekaju je ispred zgrade postrojeni kao neka mala vojska.

I onda smo se odselili. Patnja je bila velika, i na Dorćolu i na Karaburmi. I nekako se potrefilo da su se pred kraj 2003. u našem komšiluku našla tri šteneta, dva dečaka i jedna curica. Dečake su, naravno, odmah uzeli, a Maza je ostala sama u raspalom žutom kecu na parkingu. Dok je moj otac nije doveo kući. Namestimo mi njoj krevet, kupimo činijice, krparice, odvedemo na vakcinu… Ali ljudi, mi mesec dana nismo spavali koliko je ona cvilela. Kako padne mrak, ona krene da civili i ne prestaje do zore. Mesec dana, svaku bogovetnu noć. I kako nismo mogli više tako da funkcionišemo, morali smo da se pozdravimo sa Mazom i nađemo joj nove roditelje, tečinog brata i ženu mu.

A onda, skoro dve godine kasnije, lik u čijoj je prodavnici mama radila tada, donese sebi štene shih tzu-a. Pravo iz Makedonije, preko granice prenetog u kutiji ispod sedišta automobila. Kada ga je odneo kod veterinara, ovaj mu je rekao da pas ne samo da nije rasan, već da ne može ni da se odredi kojoj sorti pripada, jedino što može da se kaže je da neće biti veliki rastom. Razočaran i prevaren, lik vraća kutiju sa psom u radnju i kaže mojoj mami da ga ostavi napolju kad bude uveče zatvarala. Do kraja radnog vremena, mati se brinula od toj dlakavoj loptici, toliko je majušan bio da nije ni ceo dlan zauzimao. Kada se moja sestra vratila iz škole, mama joj je dala kutiju i rekla da ne otvara do kuće.

Deset godina kasnije:

9e744-haos1110
Ćao svima! 🙂

Starac Fočo od stotinu ljeta. 🙂 Živi kao beg. Razmažen je neviđeno. Jednom se zavukao iza ormana, jedva smo ga našli. Prvo seksualno iskustvo imao je sa čizmom moje drugarice. Od tada mu ženke nisu zanimljive, pa smo je jedan veliki plišani medved dobio naziv Prcka, jasno vam je zbog čega. 😀 Kad hoće da se mazi, bolje vam je da ostavite sve što radite. Kad hoće da se igra, takođe. Ako pokušate da ga iskulirate, sešće vam na glavu. Bukvalno. Ako ste odsutni više od tri dana, misliće da ste bandera i zapiškiće vas. Onda će vas kulirati dok sam ne proceni da ste bili dovoljno kaženjeni. Ovaj Gremlin reži na sve velike pse, ali beži od kesa koje lete po parku. Ovo je pas koji ne voli da hoda kada pada kiša, najbolje bi bilo ako je moguće da se nosi i da sve radnje posle obavlja pod kišobranom. Sa druge strane, kada je sneg… Recimo da pas zamišlja da je haski. To skače, juri grudve i laje kad se raspadnu pre nego što uspe da ih vrati, to se baca u sneg, ukopava se da ne bismo mogli da ga vratimo kući. Ipak, najviše na svetu voli da legne tako da ja ne mogu da se pomerim. Verujte, niko ne zna da zauzme krevet kao mali pas. 🙂 Ooo, a kako se svađamo… Pa to sve puca! Ja vičem dosta, on AV! Ja opet DOSTA! On AV AV! More, neće tvoja biti poslednja… Tišina. AV! AV! AV! 🙂

Imati psa je najbolja stvar na svetu. Nekad mi se ne izazi iz kreveta, ali znam da moram. Zbog njega. Nekad mi bukvalno nije do života, a onda se on zaleti u moje noge sa onim blentavim kezom ili mi gurne lopticu pod nogu i nema, moraš da odgovoriš na njegov zahtev. Dođem kući umorna, on je toliko srećan što me vidi da meni više nije ni važno da li sam umorna ili nisam.

I na kraju, zbog Đure, ali i svih pasa na ovom svetu, apelujte na ljude da ne bacaju petarde. Doći će 2016. i bez prangijanja, Isus će se roditi i ako se ne baci 4596837261 petarda. Životinje se boje, životinje bukvalno umiru od straha. Da li je ta sekunda ushićenja koju ljudi osete dok petarda leti vredna nečijeg života? Ne bih rekla.

Uživajte u vikendu i zapamtite: petarde su za retarde.

 Update: fanovi mog psa su tražili i Gremlin fotku, tako da izvol’te. 🙂

1472001_422665114528155_1754676030_n

Blog izazov, dan dvadeset peti

Pre nego što se zabavimo današnjom temom, iskoristiću ovu priliku da poželim srećan Božić svima koji ga proslavljate danas! 🙂

tumblr_inline_mx3vroffry1sohk3w
Izvor: verovatno tumblr  

Pet mojih omiljenih pića 

  • Vino, belo i crno

U zavisnosti od hrane, jelte. Ne pijem ga baš često, generalno ne pijem često, ali ima tako dana i noći kad je čaša vina sve što devojci treba. Dobro, nekad i dve čaše. Ok, tri.

  • Voda

Moja najbolja drugarica od maja meseca ove godine. 🙂

  • Čaj

Za razliku od mojih ukućana koji čaj cepaju samo kad su bolesni, ja volim da ga pijuckam u svim prilikama i situacijama. Nemam neki omiljeni, nana mi ne prija, a RTANJSKI!!! je otac svih čajeva.

  • Džin-tonik

Izašle mi tako jednom na koktele. Ja do tada nisam pila ništa osim sokića. Gledam tako one sastojke, pojma nemam šta je šta. Vidim ove moje ženske već iskusno biraju, te ovaj je jači, ovaj je ko voda, a meni nekako glupo da pitam šta je šta i kad je konobar došao, ja se setim da je mati stalno pričala o kombinaciji džina i tonika i reko’ daj de’r jedan ovamo. I dopalo mi se.

Otpadna voda kapitalizma će me ubiti. Svesna sam toga i opet je kupujem. To je droga, ja sam zavisnik. Mislim da sam jedina osoba koja se goji u toku ispitnih rokova jer meni jedino kokiška pomaže da ne zaspim. Ništa kafa, ništa energetska pića. Pola litre koka kole i ja mogu do jutra da sedim budna… Zlo.

I jedno piće gratis: kafa. Stvar sa kafom je što je ja do pre nekoliko godina uopšte nisam pila. I ne samo to, uopšte mi nisu bili jasni ljudi koji ustaju 45 minuta ranije samo da bi ispili kafu u miru. Ja i dalje ne mogu da ustanem ranije zbog nje, ali sve češće hvatam sebe da vičem METNI I MENI JEDNU kad mama pita ko će kafu. 🙂

cqxksfbusaalqvn