Mystery Blogger Award

Ooooh tagovi, kako ste mi nedostajali!

Znam, znam, bila sam tagovana već nekoliko puta, a sve kao ajd sutra, evo sutra i onda prođe mesec dana i ode voz… Da ne pričam koliko neodrađenih tagova imam na Instagramu… Haos.

Trenutno aktuelan tag je stigao sa dve strane. Prvo me je spomenula Miljana, sa bloga Moji mali svetovi a onda je to učinila i Jovana sa bloga Između korica. Hvala vam što pratite moje žvrljotine!

I rekoh sebi zašto da ne, i tako nisam godinama. 😁 Ovaj tag je stigao u vidu Mystery Blogger Award-a, čiji je cilj, koliko vidim, stvaranje kreativne zajednice i spajanje ljudi koji dele slična interesovanja. MBA ima određena pravila, pa ajde da se bacimo na posao.

  1. Podeli logo Mystery nagrade (u naslovu posta) i pravila. ✔
  2. Budi ljubazna i zahvali onome ko te je nominovao. ✔
  3. Reci svojim čitateljima tri stvari o sebi.
  4. Odgovori na postavljena pitanja.
  5. Iznenadi i nominuj 10 do 20 drugih blogera i obavesti ih o tome.
  6. Postavi im pet pitanja. Nije nužno biti ozbiljan i ne postoje glupa pitanja.
  7. I za kraj malo samoreklame – podeli link do svog najboljeg posta/postova.

Prve dve stavke odradila sam u uvodu, tako da počinjemo od treće:

Tri stvari o mojoj personi:

1. Trenutno sam opsednuta podkastima. Počelo je sa podkastom Zadovoljstvo u tekstu, a onda sam, zahvaljujući svom tajnom životu u paklu zvanom tumblr, otkrila neke sjajne ljude koji govore o nekim sjajnim stvarima i sad sam junkie. Skinula sam neku aplikaciju CastBox i u roku od 15 minuta, moja lista imala je skoro 30 emisija. o.O Dobra stvar je što slušam emisije koje se uglavnom bave ozbiljnim temama pa to vreme nije baš bačeno. Tešim se.

2. Kraljica sam planiranja i boginja nepridržavanja planova. Otkrila sam čari pravljenja bullet journal-a, imam sve po redu: mesečni pregled, nedeljni pregled, dnevni pregled. Imam trakere i kao pratim gomilu svojih aktivnosti. A onda zakazujem tri stvari u isto vreme, prebacujem i pomeram i na kraju ništa ne postignem. #detedebil

3. Disciplina u kojoj takođe dominiram jeste prokrastinacija. Omiljeni način: gledanje youtube videa na temu kako prekinuti prokrastinaciju. ¯\_(ツ)_/¯

E dobro. Sad kad smo to odradili, možemo da pređemo na sledeći korak tj. odgovore na postavljena pitanja.

Idu prvo Miljanina:

  • Koje alkoholno piće ti budi najlepše uspomene?

G&T, jer je Minhen izuzetno zanimljiv kad ga vidiš duplo. Plus, ljudi u KFC se sažale na tebe i daju tu duplu porciju. Naročito je zabavno ako ujutru moraš da juriš na aerodrom. ❤

  • Rad kog slikara obožavaš?

U principu, svi impresionisti si mi baš dragi ali sam se u poslednjih nekoliko godina trudila da se upoznam i sa drugim pravcima i umetnicima pa ću sada da navedem Kuna, Šagala i Kandinskog.

  • Koju naviku nikako ne uspevaš da uvedeš u svoju rutinu?

Nikako, baš nikako ne uspevam da u rutinu ubacim brigu o svom licu. Kupim sve što mi treba, dnevnu kremu, noćnu kremu, maske i tonike ali se setim sve to da nanesem tek kada mi se koža lica užasno osuši. 😭

  • Ime koje pesme bi bilo sjajan naslov za film o tvom životu?

Hmmmm… 🤔 Ni majka ni žena by Vesna Zmijanac. Nemam pojma kako mi je ovo palo na pamet jer se ne sećam kada sam poslednji put čula tu pesmu ali savršeno je!

  • Šta najviše voliš da kuvaš? (recept je poželjan!)

Do prošlog leta me kuhinja nešto specijalno nije ni zanimala. Onda sam sticajem okolnosti bila uglavnom sama u kući pa mi je palo na pamet da malo proširim svoje kulinarsko umeće jer, budimo iskreni, koliko god ja volela špagete i rezance sa sirom, ne mogu baš svaki dan da ih jedem. I tako sam na yt tražila razne recepte, malo ih prilagođavala sebi i svom ukusu i ispostavilo se da je kuvanje jedna fina aktivnost ako nema nikoga da ti stoji nad glavom. Ono što najviše volim da spremam jesu zapečene njoke, ubijaju koliko su kalorične, al sad šta da se radi. 😉 Ide recept:

Pola kg zamrznutih njoka poređati po dnu vatrostalne tepsije. U posebnoj činiji umutiti 250 ml pavlake za kuvanje, do 100 gr šunke ili suvog mesa, 100 gr rendanog kačkavalja, do 100 gr svežeg kravljeg sira i 2 jajeta. Smesu preliti preko njoka i peći u zagrejanoj rerni, oko 45 min na 200 stepeni.

Super je što je ukusno i kad se skroz ohladi, pa može da posluži kao deo predjela. Mi smo jedne godine pravili za slavu, mada vam to ne preporučujem jer mi imamo malo gostiju a otišla su tri pleha. Haos. 😀

A sad se bacamo na Jovanina pitanja!

  • Imate li vi kućne ljubimce? Ukoliko ne, da li biste i koga voleli da čuvate?

Imam kućnog ljubimca, sotonića po imenu Stinky, poznatijem po imenu Đura. To je jedna opaka zver koja beži od kesa i vrabaca, atakuje na nožne palce ako se pomerim u toku noći i ima poremećaj identiteta u zavisnosti od godišnjeg doba. Njemu sam posvetila čitav jedan post, kad sam onomad radila mesečni tag. Koga zanimaju informacije o Đuri, može ih naći ovde x.

  • Postoji li neka knjiga, film, serija, neko muzičko ili uopšte umetničko delo kome se stalno vraćate?

A joj, đe me nađe?! 😁 Ima, kako nema! Mislim da se češće vraćam piscima nego samim knjigama. U januaru obavezno čitam Virdžiniju Vulf i Džulijana Barnsa, s tim što Barnsa ponovim i u julu. Oktobar je nekako uvek vezan za Frenzena, jesen je uvek nekako savršena za Ostera i Kanigema. Leti se nekako uvek vratim Poteru i ekipi i takooo.

Filmovi, filmovi… Prljavi ples jer sa sobom nosi divne uspomene, Funny girl i The way we were kad mi treba da se isplačem.

Dosije X je jedina serija kojoj se iznova vraćam. Gledam prvih sedam sezona, onda nekoliko epizoda pred kraj osme i taman kad se Skali porodi, serija se završava. Mislim, ne završava se zvanično, ali se završava. :smajlikojipsujeiproklinjetvorcaserije:

Kada je muzika u pitanju, tu stvarno svaštarim. Imam razne faze, svaka faza ima svoju listu ali generalno gledano, najčešće se vrećam muzici svog detinjstva, odnosno Fosilima i Magazinu. I nikad nije kao sad sam ustala i baš bih da slušam Sve bi seke ljubile mornare. Najčešće mi yt sam predloži neki hitić i onda bude jaaaaao, vidi Neveni žuti, koje nosiiiioooo siii meeeeniiiiii… A gde su Neveni, tu je i Košulja plava pa Najdraže moje i eto… 😁

  • Koji biste savet dali sebi u bilo kom trenutku u prošlosti?

Kad Zorana dođe sa idejom da vozite bicikl po Dunavskoj, nemoj, veruj mi kad ti kažem da ćete nadrljati. Ok je da kažeš ljudima da nešto ne želiš ili ne možeš. Prestani toliko da brineš kome ćeš se svideti, jedno je važno da se sebi svidiš. Uči, Slavice. Uči i ne idi na Pravni. Idi na filfak al nemoj na 06.

  • Šta vam pomaže da se fokusirate/koncentrišete/priberete?

Ugašen telefon koji mora biti u drugoj sobi i blokiran internet. To je jedino što pomaže.

  • Jedno banalno pitanje – koja vam se pesma trenutno vrti u glavi?

Stavila sam Queen B kao ton za budilnik i onda mi se ta pesma vrzma po glavi dok ne čujem neku zarazniju.

E sad, što se nominacija tiče, ljudi koje pratim su uglavnom već nominovani ili su odradili tag. Zato sam ja odlučila da iskuliram ovo sa određenim brojem nominovanih. Samo ću da nabrojim blogerke koje uglavnom redovno pratim, gledam i čitam, a koje nisam primetila na listama. Sve su to divne žene, inspirativne svaka na svoj način pa budite tako fini i bacite pogled na njihove internet kutke, ako to do sada već niste. ❤

Pepeljuga s’ juga

Wandering Polka Dot

BITCHY DUST

Zubin blog

Mudrilica

Prvi red fotelja

Nevena’s diary

Sedmi dan meseca marta

Ninine (filmske) recenzije

Moja biblioteka

Drage spomenute koleginice blogerke, u slučaju da vam je stalo da odgovorite na ovaj tag, ja sam vam spremila 4 izuzetno tupava pitanja iz edicije Volimo da mrzimo, dok me ovo poslednje baš onako zanima. Znam da pažnja treba da nam bude usmerena ka pozitivnom, ali ljudi uvek pitaju za stvari koje volimo. A priče o onome što ne volimo su uvek zanimljivije. Bar meni. Ok, pazite sad:

  • Koja je najgora knjiga koju si ikad pročitala i zašto?
  • Koji junak (strip, knjiga, film – svejedno) ti je posebno iritantan i zašto?
  • Koje je najgore jelo koje si ikada probala?
  • U moru društvenih mreža koje postoje, za koju smatraš da je najapsurdnija?
  • Koliko mogu da zaključim, ljudi se uglavnom dele na one koji se tuširaju uveče i one koji se tuširaju ujutru. Niko do sada nije rekao i ujutru i uveče. U koju kategoriju ti spadaš?

Samoreklama… Ne mogu da kažem koji svoj tekst smatram najboljim, svi su mi kao deca. 🙂 Mislim da sam se najviše pomučila oko Vegetarijanke, pa eto prvo biram nju. Arzamas me je baš razočarao, a ljudi se uvek čude kako i zašto pa ajd onda nek ide i to. Ako vam vam se bega od svega, evo dva teksta o junacima koji tu ideju sproveli u delo: Brdo i Godina zeca. I na kraju, kad sam već ovako skromna, prisetimo se i najveće tuge u mom blogerskom veku, Vanilla Sky. Godina je prošla i svaki put kad neko lajkuje moj komentar na goodreadsu, ja se setim koliko je užasna i ponovo se iznerviram. 😁

To bi, što se kaže, bilo sve za danas, a mi se vidimo uskoro sa novim tekstovima. Majke mi. ❤

Advertisements

Izazovi i planovi za 2018.

Ništa kao kad na vreme odrediš planove za narednu godinu… Iako bih u ovom trenutku trebala da se bavim gomilom drugih stvari, reših da ovo vreme, dok se na komšijskoj žurci po 20. put vrti DES-PA-CI-TO, iskoristim da vam predstavim svoje čitalačke planove za godinu koja nam predstoji.

Prvi izazov i plan za narednu godinu jeste da nema kupovine knjiga. Čak ni preko Kupinda. Čak ni ako su brutalno jeftine. Nema kupovine knjiga! Može biti da se sećate da sam pred kraj prošle godine sam se sebi zadala isti zadatak, ali sam, avaj, izdržala svega nekoliko nedelja. Ove godine cilj mi je da izguram barem 6 meseci. Prošao je već januar, malo kriziram, ali se trudim da ne ulazim u knjižare pa je iskušenje gotovo svedeno na minimum.

Druga stvar koju sam rešila da isteram ove godine jeste Reading Women Challenge. Reading Women je jedan od mojih omiljenih podkasta i blog im je super pa kada su objavile izazov rekoh sebi zašto da ne.

rw-readingchallenge201828129
Izvor: x

Još uvek nisam odabrala naslove za sve zadatke (TBA), ali većina je tu i evo kako moj izazov izgleda u ovom trenutku:

  1. Prevedena knjiga (bonus ako je prevod uradila žena): Frajer sa susednog groba, Katarina Mazeti. Prevod je uradila Suzana Živković, tako da hello bonusu. ❤
  2. Fantasy (fantazijski? fantastični?) roman koji napisala žena: ovde nisam znala šta da uzmem a onda je umrla Ursula Le Gvin i dala mi je ideju. Dakle, biće neki Ursulin roman.
  3. Knjiga čija je radnja smeštena na američki Jug: The Pecan Man, Cassie Dandridge Selleck
  4. Zbirka priča: Moj muž, Rumena Bužarovska.
  5. Grafička novela ili memoar: na sajtu TRW sam spazila grafički memoar pod naziovom The best we could do, autorke Thi Bui, pa eto stavljam to kao mogućnost. Mislim da su šanse male da se nađe na netu, tako da cenim da ću ovaj zadatak preskočiti.
  6. Knjiga koju je objavila nezavisna izdavačka kuća: TBA
  7. Knjiga čija je radnja smeštena u Rusiju ili koju je napisala Ruskinja: TBA.
  8. Knjiga ispirčana iz perspektive izbeglice/emigranta: TBA
  9. Knjiga koju je napisala spisateljica iz Australije ili Kanade: nekako baš želim da to bude neka spisateljica iz Australije, ali mislim da će na kraju biti nešto što je napisala Alis Monro.
  10. Zbirka eseja: Men Explain Things to Me, Rebecca Solnit
  11. Knjiga o nekome ko boluje od hronične bolesti: Brain on Fire: My Month of Madness, Susannah Cahalan. Ljudi na GR su u fazonu da mentalne bolesti ne mogu biti uključene na ovu listu, ja kažem srednji prst za vas rođaci, hronična bolest je hronična bolest, sad da l puca žučnu kesu ili mozak sasvim je svejedno.
  12. A true crime book – kontam da se ovde misli na knjigu inspirisanu nekim krivičnim delom koje se zaista dogodilo: TBA
  13. Knjiga o ljudskim pravima koju je napisala Afroamerikanka: kod ovog zadatka zapravo ne znam kako da se ograničim samo na jedan naslov. TBA
  14. Klasik koji je napisala žena (bonus ako nije u pitanju Džejn Ostin ili neka od sestara Bronte): Frankeštajn, Meri Šeli. Pozdrav za bonus.
  15. Zbirka poezije: Ljubavna pisma Guglu, Ognjenka Lakićević. Stefane, pozajmiš mi primerak? Hvala. 🙂 ❤
  16. Knjiga u kojoj junaci putuju: Pisma iz Norveške, Isidora Sekulić. Je l’ putovala po Norveškoj? – Jeste. Je l’ zapisala šta je videla i doživela? – Jeste. Meni je dosta.
  17. Knjiga u čijem se naslovu spominje hrana: moj prvi izbor je Goodbye, Vitamin, ali nisam baš sigurna da vitamin mogu da proguram kao hranu pa kao rezervu uzimam Pomorandže nisu jedino voće, Dženet Vinterson.
  18. Knjiga koju je napisala dobitnica Nobelove nagrade: neka se spreme Svetlana Aleksijevič i Vislava Šimborska.
  19. Knjiga sa uže liste za Reading Women Award 2017: ovde mi je izbor pao na naslov koji prvi pronađem na netu. Listu možete videti ovde x
  20. Memoari nekoga ko ne živi u mojoj zemlji: imam onu novu knjigu Hilari Klinton, kontam da je to ok. Mada sumnjam da ću pročitati, jer 512 strana. Hilari, stvarno? 512 strana?
  21. Knjiga inspirisana bajkom: TBA
  22. Knjiga domaće spisateljice ili preporuka iz lokalne knjižare: e ovde imam roman koji obuhvata obe stavke: Psi i ostali, Biljana Jovanović. Prisetimo se dana kada sam otišla da uzmem Pada Avala, pa mi je Jelena iz BOOKASTORE-a rekla da je bolje da uzmem Psi i ostali jer sam Pada Avala već čitala. Uzela sam obe. #karakternula Takođe, ako do sada niste, obavezno OBAVEZNO OBAVEZNO!!! pročitajte neku Biljaninu knjigu, meni je ona najbolja stvar koju sam otkrila prošle godine. Plaki, hvala na preporuci. ❤
  23. Knjiga koje je najduže na tvojoj tbr listi: GR kaže da je to Brain on Fire: My Month of Madness, tako da eto, 2u1.
  24. Žanr koji nikad nisam čitala: života mi, nemam pojma. TBA.

BONUS:

  • Knjiga koju je napisala Virdžinija Vulf: mislim da će ovo biti prvi zadatak koji ću obaviti jer sam baš juče prokomentarisala kako mi se čita Gospođa Dalovej. ❤
  • Knjiga koju je napisala Flaneri O’Konor: kod nas je objavljena samo jedna knjiga: Teško je naći dobrog čoveka i druge priče, pa ako je iskopam u biblioteci, biće ta. Ako ne, tu je libgen, pa ćemo već nešto naći.

Treća bitna stavka u mojim planovima za ovu čitalačku godinu jesu meseci posvećeni određenim žanrovima, autorkama i autorima i slično. Ono što sa sigurnošću znam da ću raditi jesu Femmeuary i Non-Fiction November. NFN je daleko, tako da ćemo o njemu kada bude vreme. A Femmeuary je, takoreći, tu iza ćoška pa hajde da o njemu popričamo malo. Poenta cele stvari je da februar bude mesec kada slavimo stvaralaštvo žena. Što naravno treba da se dešava svakog dana u svakom mesecu u svakoj godini, ali kako to nije slučaj, red je da skrenemo pažnju na taj problem i zašto onda ne bismo počeli sa akcijom koja se zove Femmeuary. Jeste, termin je uplivao iz engleskog jezika i istina je, nije u duhu srpskog jezika, ali ženbruar baš i nije tako milozvučan niti smislen izraz pa ćemo se držati ovog britanskog termina. Femmeuary je ideja britanske booktjuberke Loren, sa kanala Lauren and the books, video o tome možete pogledati ovde x. Loren je bukvalno ja na youtubu, mnogo je glasna, opsuje ponekad i ima sjajan ukus kad su u pitanju knjige. A i skromna je kao ja. 😀

No vratimo se na Femmeuary. Moj fokus će biti na uglavnom na knjigama i, što je više moguće, na dokumentarcima. Zašto na knjigama, to valjda ne moram da objašnjavam a dokumentarce mnogo volim pa što ne bih malo vršljala po netu i gledala te sjajne filmove koje prave sjajne žene! TBR lista je u velikoj meri zasnovana na ovom izazovu, tako da se nadam da ću tokom narednog meseca pročitati zbirku kratkih priča, zbirku eseja, knjigu koju je o ljudskim pravima napisala Afroamerikanka, knjigu o nekome ko boluje od hronične bolesti i Gospođu Dalovej. Na listi mi je još i knjiga Furam feminizam (x), koju su zajedničkim snagama napisale Lamija Begagić, Marina Veličković i Ana Pejović, a od tempa čitanja će zavisiti da li ću pročitati još nešto. 🙂

I to bi bilo to, što se tiče prvog posta u ovoj godini. Imate li vi kakve planove za ovu godinu? 🙂

Do sledećeg susreta, za koji se nadam da neće biti na proleće, šaljem vam jedan muzički pozdrav.

Nešto kao izazov…

U beogradskim osnovnim školama aktivan je projekat koji se zove Čitalačka značka. Rezervisan je za mlađe razrede, njegov cilj je popularizacija čitanja mada učešće u njemu u većini škola nije obavezno. Sa projektom sam se upoznala prošle godine, dok sam čuvala Ivu. Kod njih je, recimo, učešće bilo samo preporučeno, ali kako je odaziv bio slab a broj pročitanih knjiga kod dece u odeljenju vrlo nizak, njihova učiteljica je Čitalačku značku proglasila obaveznom. Učenici su dobili četiri knjige i rok do kraja školske godine da ih pročitaju i srede svoje utiske tako što će voditi čitalački dnevnik. Na kraju školske godine, najbolji dnevnici su bili nagrađeni i da, naš dnevnik je bio među njima. 😀

Moja kumica je krenula u prvi razred i pre neki dan sam išla na roditeljski sastanak. Učitelj je bio vrlo uplašen, kontam da mu je ovo prvi samostalni roditeljski sastanak. I kada smo završili sa informacijama opšteg tipa i zaključili koja je uloga članova Saveta roditelja, učitelj je izneo svoje ideje i planove za rad, među kojima je svoje mesto našla i Čitalačka značka. Roditelji su burno reagovali jer pobogu, deca još uvek nisu funkcionalno pismena a on im već daje gomilu knjiga za čitanje. Onda je on, siroma, objasnio da je to ostavio za sredinu drugog polugodišta kada će, nada se, deca već biti opismenjena. I ne, kaže on, ne planira da im zada gomilu knjiga, već dve do tri bajke, čisto da ih uvede u celu stvar i ne, neće morati da ih prepričavaju detaljno, već samo u nekoliko rečenica. Kaže, planirao je da im učešće predstavi kao izazov jer je iskustvo pokazalo da decu izuzetno motiviše mogućnost da budu najbolji u nečemu. Naravno, obezbediće nagrade za svakoga ko okonča izazov tj. preda čitalački dnevnik u predviđenom roku, samo oni to neće znati, naravno. To je smirilo roditelje dovoljno da se vratimo na uobičajne teme, poput sadržaja pernica i pitanja poput da li majica za fizičko mora da bude čisto bela ili može da ima neki print na sebi.

Detalji sa roditeljskog na stranu, evo gde se uvod susreće sa temom današnjeg posta: čitalački izazov. Jedva da sam se okrenula i evo, već je septembar, skoro pa kraj godine i pade mi sinoć na pamet da su svi čitalački izazovi prošli pored mene a ja im nisam čak ni mahnula. Popsugar sam odbacila u startu jer prošle godine nisam pročitala ni trećinu knjiga sa spiska a taj spisak je bio mnogo zanimljiviji od ovogodišnjeg. Onda sam pronašla neki mini izazov na Instagramu, ali sam iz nekog razloga i njega iskulirala. Htela sam da pratim Godinu žena koju sam videla na sajtu Kultur!Kokoška: klik ali ni to se nije desilo.

Google je kriv, ja sam samo htela oh well gif i kad je već tu…

I onda mi padne na pamet da bih mogla da spojim lepo i korisno i sama koncipiram neku vrstu izazova koji bi, nadam se, začinio moj čitalački ćivot. Vremenski okvir sam odredila odmah: rok je do kraja godine. Malo veći problem su bili zadaci, odnosno način na koji bih odabrala knjige koje ću čitati. Okrenula sam se prošlogodišnjem Popsugar zadacima u potrazi za inspiracijom ali sam je zapravo pronašla u komentarima na prošli post, kada je Kriminal Koka spomenula listu naslova za nas matore. Tada je moja prva ideja bila da napravim neku listu favorita, ali kraj avgusta je već odmakao a do kraja godine svašta može da se desi pa sam brzo od toga odustala. Onda mi je palo na pamet da preuzmem koncept koji je predstavila Mercedes sa kanala Mercy’s Bookish Musings. Mercedes je u aprilu napravila prvi video (link) u kome je pokušala da predvidi naslove kojima će dati pet zvezdica, što je naišlo na dobar odziv, pa se, koliko sam uspela da vidim, ideja polako širi buktjubom. Tu sam pronašla okvir. Sela sam da pregledam TBR listu i prvo su mi upali u oči naslovi koje nemam, dakle koje bih morala da kupim. A ove godine sam nakupovala knjiga možda kao nikada do sada. Samo gomilam i gomilam i svakog meseca kažem da neću više, ali karakter mi je nikakav i pokleknem čim mi Book Depository pošalje kupon sa popustom. E sad, imam taj neki stvarno idiotski razlog zbog kog moram baš, baš, baš da zavrnem slavinu i ne mogu da vam kažem jer ćete mi se smejati, ali glavno: knjige se ne kupuju do daljnjeg. Osim ako nisu baš na debelom popustu kao one u Službenom glasniku. 😀 I tako sam izazovu dodala NE KUPUJ, ČITAJ ONO ŠTO VEĆ IMAŠ stavku.

Dakle, moram da odaberem pet knjiga i to pet knjiga koje već posedujem. Ok.

Skuvala sam kafu i sela da sklopim beleške i napravim listu naslova za ovo čudo od teksta. Društvo su mi pravile novosti sa buktjuba koje su se smenjivale u pozadini a jedan od novijih videa bio je i septembarski book haul, koji je izbacila Loren sa kanala Lauren and the books. I dok je nabrajala novitete u svojoj biblioteci, Loren je napomenula da razmišlja o tome da novembar proglasi mesecom non ficition knjiga i pomislih što da ne, taman da smanjim i gomilicu knjiga koje se vode kao stručne. Još jedna stavka? Može, hvala. 🙂

*zvuci fanfara*

I nakon tri dana, konačno sam uobličila svoj mini izazov, mada i dalje nisam sigurna da mogu tako da ga nazovem. Pravila su sledeća:

  1. do 29. decembra ne smem da kupujem knjige
  2. moram da čitam samo ono što već posedujem
  3. novembar je mesec posvećen non fiction literaturi
  4. od svih knjiga koje planiram da pročitam, ovo su naslovi za koje mislim da će me oduševiti toliko da ih ocenim sa pet zvezdica 👇

 

  • Oliv Kiteridž, Elizabet Straut

Ja ❤ Elizabet Straut. Od momenta kada sam pročitala Zovem se Lusi Barton, Elizabet je predsednica malog kluba nazvanog Moji omiljeni savremeni pisci, koji sam zbog nje morala da preimenujem u Moja omiljena spisateljica and co. 🙂 Elem, godine 2009. Elizabet je za delo Oliv Kiteridž dobila Pulicera, ali, kako mi je prenela prijateljica sa tumblr-a, knjiga je postala popularna tek nakon što ju je Opra uvrstila u listu za svoj čitalački klub. Sad, meni se čini da je reč o zbirci priča, ali neki tvrde da je ipak reč o romanu, pa ću se ja držati svoje teorije dok se ne dokaže suprotno. Oliv je, koliko vidim iz opisa, penzionisana profesorka matematike koja živi u malom gradu, u državi Mejn i koja se ne libi da svima kaže šta ima. Prelepo.

Zašto mislim da će čitanje ove knjige biti iskustvo za pet zvezdica? Karakterizacija i stil pisanja. Elizabet Straut gradi svoje likove sa velikom pažnjom. Čitajući Lusi Barton, došla sam zaključka da su autorki ljudi uvek na prvom mestu, što je sjajno, a iz kratke prepiske sa tumblr prijateljicom, deluje mi kao da je Oliv vrlo složena junakinja, živopisna a prizemna, tako da jedva čekam da se upoznamo. Stil kojim piše Elizabet Straut u velikoj meri prija mom čitalačkom biću. Topao je kad treba da bude, oštar u prvim trenucima, prijatno me ušuška pa me onda naglo gurne iz zone komfora, ne verujem da će ovo delo mnogo da se razlikuje.

(Plus, postoji i serija, prvi kišni vikend nakon čitanja i binge je zagarantovan)

  • Tin Man, Sarah Winman

Tin Man je ušao na TBR listu kada mu je već pomenuta Mercedes dala pet zvezdica. Nekoliko dana kasnije, Book Depository je bio tako fin pa je spustio cenu sa 15 na 8 evra i naravno, kupila sam knjigu. Mnogo sam srećna što je posedujem, prvo jer su korice stvarno lepe (znaaaaam, ali jesu) a već sam gvirnula i prešla prvih dvadesetak stranica i Isuse i Marijo, ne mogu da dočekam da svane dan bez ikakvih obaveza koji ću posvetiti samo čitanju! Tin Man je priča o odnosu dvojici dečaka, koji se sreću na početku adolescencije. Postaju drugari, zajedno otkrivaju život, sve njegove lepote i, najvežnije, postaju podrška jedan drugom u onim situacijama koje život nosi a koje ostavljaju trajne posledice na duši – obojica imaju nasilne očeve.

Zašto mislim da će čitanje ove knjige biti iskustvo za pet zvezdica? Zato što sam videla ovu rečenicu: this is almost a love story. Priča je ispričana iz dve vremenske perspektive. Jedna opisuje njihovo dečaštvo dok je druga smeštena skoro dve decenije kasnije. Jedan je oženjen, ali šta je sa drugim junakom? Isplakaću boga oca, već vidim. Jedva čekam! ❤

  • Once We Were Sisters: A Memoir, Sheila Kohler

Još jedna nemoj da propadne popust kupovina. Once We Were Sisters je jedan od non fiction naslova rezervisanih za novembar mesec. Kao što se iz naslova vidi, reč je o memoarima čija je autorka južnoafrička spisateljica Šila Koler. Za koju ja nikad nisam čula dok me youtube jednog lepog dana nije preusmerio na ovaj video: klik. Taj isečak me je naterao da se malo informišem i već nakon nekoliko otvorenih recenzija na Goodreadsu, jasno mi je bilo da moram da pročitam. 🙂

Zašto mislim da će čitanje ove knjige biti iskustvo za pet zvezdica? Isključivo zbog teme. Šila saznaje da je njena sestra poginula u saobraćajnoj nesreći. Kolima je upravljao sestrin muž i iz nepoznatih razloga sleteo je sa puta. Šila se vraća u Johanezburg, grad u kojem je odrasla, što je, naravno, okidač za sećanja na sestru, detinjstvo, majku…

  • Kako biti oboje, Ali Smit

Toliko sam želela ovu knjigu i kada sam je na kraju kupila, stavila sam je na policu i nikad je više nisam uzela u ruke. Tugaljivo je pogledam i odaberem nešto drugo, toliko želim da mi se svidi da me je strah da započnem čitanje jer ne želim da se razočaram. Ali došlo je vreme da se suočim sa svojim strahom od neispunjenih očekivanja i zato je stavljam na ovu listu.

Za Ali Smit kažu da je Virdžinija Vulf našeg vremena a, koliko sam ukačila iz sadržaja, roman Kako biti oboje bazira se dve priče. Jedna je smeštena u današnje vreme i priča je šesnaestogodišnjakinja Džordž, koja živi u današnje vreme u Kembridžu čija je majka nedavno preminula. Drugi narativni tok posvećen je italijanskom renesansnom umetniku, koji je oslikao seriju fresaka u crkvi koju su jednom prilikom posetile Džordž i njena majka. Umetnost, smrt, ljubav, vremenska distanca… Tu je još i začkoljica po pitanju forme, navodno ne postoji pravilo čiju ćete priču pročitati prvu.

Zašto mislim da će čitanje ove knjige biti iskustvo za pet zvezdica? Zato što ne očekujem ništa manje od žene koju zovu Virdžinijom Vulf našeg vremena. ¯\_(ツ)_/¯

P.S. Ali Smit je održala predavanje o Virdžiniji, možete ga poslušati ovde: klik.

  • Suđaje i furije, Loren Grof

Ovaj roman je jedan od mojih rođendanskih poklona. Znam, imam najkul ljude. ❤

Suđaje i furije je roman koji govori o braku dvoje kreativnih ljudi, Lota i Matilde. Roman prati njihovu vezu, spolja i iznutra, dakle osim onoga što vide Loto i Matilda, imamo uvid i u ono što vide njihovi poznanici, bliski prijatelji, članovi porodice. Reakcije koje sam videla na Goodreads-u su podeljene, što, po meni, uvek obećava. Vidim da je popriličan broj ljudi odustalo od čitanja, u velikoj meri žaleći se na likove; neko ih je čak nazvao mean ass characters, neko je ceo roman sumirao u dve reči: pretentious garbage. Ja volim i mean ass characters i komplikovane ljubavne odnose, volim kad je perspektiva podeljena, tako da mislim da je stil pisanja ono što će odlučiti hoće li se moje predviđanje ostvariti ili ću i ja biti jedna od onih koji su knjigu stavili na did not finish policu. U svakom slučaju, najveće razočaranje će biti ako knjiga bude njaaaah.

Zašto mislim da će čitanje ove knjige biti iskustvo za pet zvezdica? Prvi signal da bi ovo moglo da se desi jesu bili ljudi koji su mi knjigu i kupili. Iako većinu njih ne poznajem vremenski dugo, mislim da smo se vrlo dobro upoznali, toliko da bi oni mogli da predvide priču koja ima dobre šanse da mi se svidi. Druga stvar jeste način na koji su na Bookinom sajtu sumirali priču: briljantna vivisekcija braka. A ako nešto volim, onda su to vivisekcije odnosa i veza među ljudima.

I to je to. 🙂 Istina je, dragi ljudi koji čitate ovo, da mi je bilo užasno dosadno i svakako jesam imala pametnija posla, ali… Ovo i jeste izazov i nije izazov, ali ako vam se bilo koji segment ideje dopao, slobodni ste da preuzmete i preoblikujete prema sopstvenim potrebama. 🙂 Koncept 5 naslova za 5 zvezdica svakako nije loš, možda ga usvojim kao neki kvartalni izazov. Videćemo. Očekivanja su seldeća: nadam se da ću uštedeti neki dinar, da će bar dva naslova zaista dobiti pet zvezdica i da će bar tri biti takva da im se posveti tekst. Što se kaže: fingers crossed. 🙂

Knjiški maraton, 8 dana kasnije

(zvuci fanfara)

Preživela sam!

Knjiški maraton se pokazao kao jedno vrlo zanimljivo iskustvo. U slučaju da ne znate o kakvom maratonu je reč, ovde leži objašnjenje: klik. Ili bar pokušaj objašnjenja. ¯\_(ツ)_/¯

Elem, kao što sam i očekivala, nisam ispunila sve zadatke, ali jesam prekinula slump što je i bio glavni cilj. Završila sam tri knjige, kod dva naslova sam stala na polovini a dva su ostala netaknuta, mada moram da kažem da bih verovatno završila barem još jednu knjigu, da mi se nije desio susret sa Anom Olifant i njenim društvom. Najbolja stvar ovog događaja jeste što je uradio ono čemu je bio namenjen, to jest da me izvuče iz sušnog perioda u koji sam upala. Pogrešila sam u izboru knjiga. Činjenica je da nisam dobro promislila o knjigama koje ću da čitam, bukvalno sam samo nabacala prve naslove koji su mi se uklopili u zadatke. Sledeći put ću se bolje pripremiti, to je sigurno. 🙂 U kratkim crtama, slede utisci o pročitanom, započetom i avaj, netaknutom.

  • Dan prvi: knjiga poezije.

Milk and honey, Rupi Kaur. Imala sam jako velika očekivanja kada je ova zbirka u pitanju. Onako baš, baš velika. I kako to obično biva, ta očekivanja nisu ispunjena. Koncept je jako zanimljiv: zbirka je podeljena na četiri dela i svaki je korak do oporavka. Dopada mi se ideja o poeziji kao leku za dušu, samim tim i telo. Neki tekstovi su me zaista dotakli, neki su toliko brutalni da sam imala osećaj kao da je neko udario po sred grudi, a opet, neki su zaista delovali kao rečenice idealne za statuse na društvenim mrežama, prožvakane već bezbroj puta. No, moram i ovo da kažem: moja je greška što sam je čitala u cugu. Mislim da bi bolje bilo da sam posle svakog dela, a naročito nakon prvog, napravila malu pauzu i pustila da se utisci slegnu. Iz tog razloga, vratiću se ovoj knjižici još jednom. ❤

  • Dan drugi: ljubavni roman/izvikana knjiga

Ana i francuski poljubac, Stefani Perkins. Isuse i Majko! Napisala sam čitav tekst ovom romanu, to mi je ubilo i izazov. Već posle prve rečenice sam bila u wtf?! fazonu, ali sam terala do kraja jer treš i ja imamo tu neraskidivu vezu. Uskoro opširnije.

  • Dan treći: završi knjigu u jednom danu

Penelopijada, Margaret Atvud. Ovo je bio baš lagan zadatak: trebalo mi je dva sata i to jer sam napravila pauzu da odem po sladoled. 🙂 Knjiga je dobra, trojka na GR, mada mi se čini da ću joj možda dići ocenu na četiri. U suštini, ovo je novo čitanje Odiseje. Margaret Atvud nam daje nov pogled na događaje opisane kod Homera; sada gledamo iz ženske perspektive. U prvom planu je, naravno, Penelopa, Odisejeva žena i Telemahova majka, a osim njenog, vidimo još i stav hora sastavljenog od njenih dvanaest sluškinja. Kanda mi se čini da Margaret Atvud u Penelopi pre svega vidi ženu čiji je glas pristuan, ali nečujan, čime se lik Penelope podiže na jedan novi nivo, a samim tim se baca novo svetlo na čitanje originalnog teksta.

31b75d35cd12016269b32e1c60298c24_zpso5tfknmh
Fotku mi je poslala drugarica, još u martu kad sam kupila knjigu, a posle je videh i na GR. Izvor: klik.

E sad dolazimo do naslova koje sam započela:

  • Dan četvrti: knjiga koja u naslovu sadrži jednu reč/junak koji je potpuno drugačiji od tebe

Osama, Vladimira Kecmanovića. Dubok uzdah. Nešto meni ovde ne štima. Da li je tema, da li je jezik, da li je ritam, ne znam da vam kažem. Znam samo da nismo kliknuli. Osama je, koliko mogu da primetim nakon ovih stotinak stranica, monolog starijeg muslimana iz Bosne. Roman je pisan narodnim jezikom, ima i humora, mada je on poprilično mračan. Čini mi se da je ovo možda konzervativije štivo od onoga što sam očekivala, što samo po sebi ne mora da bude loša stvar, samo meni ne paše u ovom trenutku. I naravno, moguće je da tu konzervativnost učitavam kao posledicu autorovog druženja sa Kusturicom (i Bećkovićem). Ljude koje lično poznajem a koji se sećaju moje rasprave sa sveštenikom u Andrićgradu, ovo prilikom molim da ne kolutaju očima. Svi znamo da sam bila u pravu. Trenutni status: snooze.

  • Dan peti: zbirka kratkih priča

Evo jedne zanimljive informacije: ja sam odabrala Magičnu prodavnicu igračaka, Anđele Karter A TO NIJE ZBIRKA PRIČA! Jeste ono što sam čitala u čekaonici Studentske poliklinike pre deset godina, ali definitivno nije zbirka priča. Magična prodavnica igračaka je zapravo vrlo slojevit roman čija je glavna junakinja Melani, devojčica čiji se život preko noći drastično promenio. I kad kažem slojevit roman, tu pre svega mislim na slojevitost tipa gotski roman sreće feminizam i onda njih dvoje zajedno sreću magični realizam i roman o odrastanju. Melani prelazi da živi kod tetke Margaret i njene porodice, koja je, kako bi rekli mladi u anglosaksonskom svetu rekli, creepy af i sada cenim da će desiti gomila jezivih stvari. Možda sam tek na polovini, ali ako mene pitate, ja bih rekla da je ovo je jedna hororčina, drugarice i drugovi, i to jeziva taman toliko da mi nije bilo svejedno kad sam u tri ujutru ustala da pijem vode a nisam upalila svetlo u kuhinji. Definitivno ću ostatak knjige da čitam po danu. :najež:

  • Dan šesti: knjiga u formatu koji još niste čitali

Audio knjiga, Bucky fucking Dent, David Duchovny. Nije da nisam ni počela. Jesam, pustila sam je u nedelju uveče, kad sam se vratila sa proslave Tanjinog rođendana. Aliiiiiii, pošto sam bila pripita, zaspala sam pre kraja prvog poglavlja. Dejvid jako lepo čita, i lep mu je glas. Onako baš prijatan… Nemam pojma o čemu se radi u knjizi, mislim da je glavni junak završio književnost i možda su ga neka deca zezala kod nekog stadiona, mada nije isključeno da sam to sanjala. U svakom slučaju, umesto utisaka o knjizi, evo fotke Dejvida i njegovog psa jer slatki su obojica.

wp-image-454494070
Pojma nemam sa koje društvene mreže sam skinula fotku, možda je tviter, možda je tumblr. Nije ni bitno, pogledajte Brikove nožice. 😍
  • Dan sedmi: chick lit

Gde si nestala, Bernadeta – nigde nije nestala, evo i dalje džudži na tbr polici. Kme. Mnogo sam tužna što nisam stigla do nje, prokleta da je Ana sa svojim Francuzima. Nemam ništa drugo da kažem. 😦

Eto tako, to bi bio izveštaj ovogodišnjeg maratona. Nadam se je Bojana bila uspešnija, odoh da proverim.

XOXO

Knjiški maraton

Uhvatio me je reading slump. Krive su vrućine, stvarno. Bile su toliko prokleto iscrpljujuće da sam skoro nedelju dana mučila roman Nore Roberts. Mučili smo se međusobno, on mene svojom sporom radnjom i bljak dijalozima, ja njega tako što sam ga cimala iz prostorije u prostoriju. Na kraju je ostao nepročitan. Ostala je nepročitana i Sluškinjina priča, jedva da sam jednu trećinu prošla, samo što njoj planiram da se vratim. Jednog dana, kad se ustali hladnije vreme. Ili kad ugradimo klimu, šta se pre desi. -.-

878fab7fac981fedc43c85b8c191befc

Pomislila sam da će se stvar popraviti kad dođe zahlađenje, ali ne lezi vraže. Kada je temperatura konačno pala, ja sam te dane provela spavajući jer osim što su mi vrućine uništile želju za čitanjem, takođe su mi poremetile san. A onda je Bojana sa bloga Knjiška dama objavila da započinje knjiški maraton i pozvala raju da se priključi. Mislila sam se tako da li da započinjem nešto što sigurno neću dovršiti, ali rekoh why the hell not, možda me izvuče iz ovog sušnog čitalačkog perioda. A očajnički mi je potrebno da me nešto izvuče iz ovoga jer sam dobila super zabavnu ideju, koja je sada na čekanju jer mi je koncetracija nula.

14652986715_a27146ff16_o

Šta je knjiški maraton i šta učešće u njemu podrazumeva? Što bi nadžak dete reklo: ja sam sprovela jedno malo istraživanje i koliko vidim, ideja je potekla sa Youtube-a. Tačnije, booktube-a, tako da se maraton zapravo zove booktube-a-thon. Maraton traje nedelju dana i poenta je da se čitalačka zajednica okupi, čita i zabavlja. Postoje određeni zadaci, svaki dan nosi novu temu, a čitalački dan počinje u ponoć. Što je prvo pravilo koje sam prekršila, hah! 😀 Elem, ove godine, booktube-a-thon je održan u poslednjoj nedelji jula i bio je podeljen na sledeće zadatke:

Pročitati knjigu na čijim se koricama nalazi osoba (ili deo tela neke osobe)

Pročitati izvikan naslov (može li hyped da se prevede kao izvikan?)

Pročitati knjigu u jednom danu

Pročitati knjigu čiji je junak (na bilo koji način) drugačiji od tebe

(Pro)čitaj knjigu napolju

Pročitaj knjigu odabranu isključivo na osnovu korica

Pročitaj sedam knjga – kontam da je to sumiranje celog događaja.

Booktube-a-thon sam ove godine pratila prvi put, samo na jednom i to na domaćem kanalu Žitna Venera, link je ovde: klik.

E sad kad smo to, delimično, razjasnili, vreme je da se vratimo na mene, odnosno vratimo se na ideju koju je predstavila Knjiška dama. Ako bacite pogled na Bojanin blog (klik), videćete da su njeni zadaci potpuno drugačiji. Što je ok, jer nismo zvanično deo događaja pošto je sad sredina avgusta a i reč je drugom mediju, pa su promene ponekad i neophodne. Opet, ja ne bih bila ja kad ne bih stvari izvrnula onako kako meni odgovara. Nije mi bio plan da se ne pridržavam pravila, ali pošto je meni prvenstveno cilj da se pomaknem i nadoknadim propušteno, odlučila sam da kombinujem ponuđene zadatke. I evo kako moja lista izgleda:

  • Dan prvi: zbirka pesama/knjiga sa osobom na koricama

Milk and honey, Rupi Kaur – odlučila sam da počnem sa Bojaninim zadatkom jer poezija uvek prija, a Milk and honey ima zanimljiv koncept plus ima i slike, tako da eto.

  • Dan drugi: ljubavni roman/izvikana knjiga

Ana i francuski poljubac, Stefani Perkins. Jasno je da ovaj naslov obuhvata obe stvari, em je ljubić, em su jedno vreme svi pričali o ovom romanu. A da ne pričam što stoji na polici već više od dva meseca, kontam da je komšinica od koje sam je uzela i zaboravila kome je knjigu pozajmila.

  • Dan treći: bajka/završi knjigu u jednom danu

Kod ovog zadatka mislim da ću prednost dati drugoj opciji iz prostog razloga: nisam nešto u elemntu za bajke. Ove popularne sam već pročitala toliko puta da mi više nisu zabavne a baš mi se ne istražuje preterano. Odabrala sam Penelopijadu, Margaret Atvud i to iz dva razloga. Prvi je taj što je kratka i velike su šanse da je zaista i završim. Drugi razlog je leži u mojoj nadi da će mi približiti stil Margaret Atvud, pa ću se onda možda konačno vratiti Sluškinjinoj priči.

  • Dan četvrti: knjiga koja u naslovu sadrži jednu reč/junak koji je potpuno drugačiji od tebe

Osama, Vladimira Kecmanovića. Ova knjiga mi je na listi od momenta kada je izašla. Kecmanović me uvek iznenadi, bar kada je književnost u pitanju. Ostalim segmentima njegovog bivstvovanja se ne bavim. Jedno mi nije jasno šta mu je trebala ona saradnja sa Stojiljkovićem, ali dobro, ukusi se razlikuju. Elem, na osnovu svega što sam o knjizi čula, mislim da će i ovo biti slučaj kada ću jednim naslovom obuhvatiti oba zadatka.

  • Dan peti: zbirka kratkih priča/(pro)čitaj knjigu napolju

Biće zbirka kratkih priča, uglavnom zato što, ako se ne računaju odlasci do prodavnice i šetanje psa, praktično ne izbijam iz kuće. Izbor je pao na Magičnu prodavnicu igračaka, Anđele Karter. Već sam jednom čitala ovu knjigu, ali davno, dok sam još gajila iluzije da će od mene biti pravnica. Sećam se da sam prvu priču završila u Studentskoj poliklinici, mada se ne sećam zašto sam tamo bila.

  • Dan šesti: knjiga u formatu koji još niste čitali/knjiga koju ste odabrali zbog korica

Uh, ovaj zadatak me silno namučio. Prvo: ne znam da li postoji format koji mi nije prošao kroz ruke. Majke mi. Onda, knjige nikad ne kupujem zbog korica jer uvek strepim da ću da se ispalim pa kad već moram da dajem pare, onda bar da uzmem nešto za šta znam da su šanse velike da štivo valja. Zato sam odlučila da varam, pa da format tumačim kao oblik u kome posedujem knjigu, znate ono tipa pdf, epub, mobi. E ja sam se odlučila za audio knjigu. Preslušaću roman Bucky fucking Dent. Pa kad me već drma kasni pubertet (ili rani klimaks) te se ponovo otkrila moja ljubav prema Dejvidu Duhovniju/Duhovnom, onda daj da pročitam/preslušam i drugi roman, dok čovek ne izbaci treći. Ako nekoga zanima, moje utiske o njegovom prvom romanu možete naći ovde klik. Tvitnula sam mu pitanje o onoj šali iz post skriptuma, još mi nije odgovorio. 😦

  • Dan sedmi: chick lit/pročitaj 7 knjiga

Ovaj pročitaj 7 knjiga momenat ja tumačim kao sumiranje celog maratona, i u svetlu tog tumačenja, odmah mogu da vam kažem da se to neće destiti. 😀 Mislim, ajd baš da ne kažemo da neće, ali šanse su minimalne. Tako da za poslednji dan biram chick lit. Naslov za koji sam se odlučila jeste Gde si nestala, Bernadeta. Izbor je bio vrlo lak jer je to jedini chick lit naslov koji se trenutno može naći pod mojim krovom. Zapravo, lažem! Imam još i Božanstvene tajne, Rebeke Vels. To je moj apsolutno najomiljeniji trešić ikada, ali sam ga čitala relativno skoro pa bih onda da dam šansu nekom drugom naslovu.

Eto. Ovim naslovima ću se baviti bar naredna tri dana jer računam da nisam baš toliko optimistična da kažem da ću izgurati celu nedelju. Ali ko zna, možda samu sebe iznenadiim, možda me i neki naslov iznenadi pa tekst o njemu osvane na blogu. Čudni su putevi reading slump-a. ¯\_(ツ)_/¯

Do sledećeg čitanja, držimo se mudrih reči sa ovog gifa:

books2blove2breaders
Izvor: klik

Proširi svet

Onima koji već neko vreme prate moj moj mali blog, poznata je činjenica da već neko vreme čuvam jedno derle. Sad je derle krenulo u drugi razred pa se naše druženje promenilo: umesto da dangubimo po ceo dan praveći umetnost ili lutajući po gradu, sada moramo da vežbamo sabiranje i oduzimanje brojeva prve stotine, delimo reči na slogove i prepričavamo tekstove iz Čitanke. Malo je reći da smo konstantno u ratu jer koja tranzicija je prošla mirno?! U retkim časovima primirja, omakne nam se koji razgovor o ozbiljnim stvarima. Jednom me je pitala kako se definiše ovulacija, zagrcnuh se kafom koju sam pila. No, o tome nekom drugom prilikom. Razgovor koji bih vam spomenula, a koji se desio prvih septembarskih dana, deo je prepričavanja bajke o slavuju, tačnije iz scene kada jedan car drugom pošalje mehaničkog slavuja.

  • Zašto je on poslao slavuja caru, Iva?
  • Da ga zadivi? Da ga obraduje? Da proširi njegov svet?
  • Kako misliš da proširi njegov svet, šta ti to znači?
  • Pa to mi, Slavka, znači da je on njemu poslao nešto što on nikad nije video i tako mu je pokazao nešto novo a to znači da je car drugom caru proširio svet.
  • Otkud ti ta ideja, Iva?
  • Nemam pojma, jel mogu sad da gledam Anđelku i Andriju?
  • Ne. Sedi i piši. (onda smo se posvađale)

Dakle, širenje sveta i šta ono podrazumeva? I kakve, k vragu, to veze ima sa ovim blogom? Pre tri dana i moj se svet malkice proširio i to zahvaljujući obitavanju u blogerskim vodama. 🙂

Sve je počelo još u aprilu mesecu kada sam na blogu Moji mali svetovi videla razmenu paketića. Miljana, srce i duša tog divnog i inspirativnog bloga (sećate se onog mesečnog izazova? Njena ideja.), osmislila je divan način kako da se ratosilja knjiga koje više ne želi u svojoj biblioteci. Osmislila je zamenu: knjiga za knjigu, mada su u paketićima svoje mesto našle i razne sitnice.

Naravno, odmah sam se prijavila. I odmah sam se bacila na osmišljavanje paketića za Miljanu. Knjige sam odmah odabrala, to mi je bio najmanji problem. No svaki paketić koji je na Miljaninu adresu stizao, samo je podizao lestvicu i ja sam tako sadržaj menjala gotovo na dnevnoj bazi, pokušavajući da dostignem savršenstvo. A onda me je, u ponedeljak u podne, na Instagramu sačekala Miljanina poruka i odlučile smo da se nađemo već koliko u sredu jer ona planira da akciju privede kraju a ja bih sadržaj svog paketa mogla da menjam do sudnjega dana (i opet ga ne bih dovela do ideala).

A u sredu… Znate kako izgledaju sastanci na slepo: evo me ovde, na sebi imam to i to. E tako je izgledala naša prepiska. 😀 I naravno, ja sam morala da odem na pogrešnu stranu pa da se vraćam… Jer ko nema u glavi…

Elem, na stanici autobusa 26 u smeru ka Dorćolu, moj svet se proširio. Miljana i ja smo razmenile svoje paketiće i ja sam je, onako sva uzbuđena, udavila nebulozama. Samo je ona dovoljno fina pa vam to verovatno neće reći. Iako sam to siiiiilno želela, svoj paketić sam otvorila tek uveče kada sam došla kući jer cenim da, zahvaljujući Ivi sa početka teksta, nešto sigurno ne bi preživelo. A sad da vam se pohvalim i pokažem vam šta sam dobila! 😀

prvo-ova
Obratite pažnju na Sunđer Boba. 🙂

Počnimo od najbitnijeg: knjiga koju mi je Miljana namenila jeste roman Voje Čolakovića, Oda manjem zlu. Što je super jer roman nisam čitala. Generalno nisam upoznata sa pisanjem gospodina Čolakovića pa se unapred radujem našem upoznavanju. 🙂 Moram da kažem da me je izbor domaćeg pisca pozitivno iznenadio, nekako uopšte nisam očekivala. Na sajtu knjižare Vulkan, sadržaj su sveli na ovo: Janko i Mina su proveli čudesne romantične i erotske trenutke u Salcburgu, njihovi brakovi su se poljuljali ili raspali, i sada je Mina, Finkinja, stigla u Beograd, ali samo na jedan dan. Čovek ne bi verovao šta se sve tog dana desilo. I to je dovoljno da meni zagolica maštu. Deluje da je vreme radnje svedeno na jedan dan, što je uvek izazov. Videćemo… 🙂

Osim knjige, tu je bila knjižica sa željama oplemenjena tokenima sa Sunđer Bobom! ❤ Onda jedna super sovica od terakote, rekla bih, koja je svoje mesto našla na štapićima iz kineskog restorana koji džudže na mom pisaćem stolu, zabodeni u konzervu sa bookmarkerima. Sovici su društvo pravile divne minđuše i kesica čaja sa kratkim uputstvom za upoznavanje čajeva. Da li ste znali da su crni, zeleni i beli čaj zapravo plodovi istog drveta, samo je bitno vreme branja? Ja nisam. Vidite na šta mislim kad kažem da se svet proširio?

ova

Divno, zar ne? 🙂 Ako biste i vi hteli da proširite svoj svet, javite se Miljani. Razmena će trajati do sredine oktobra, ako sam ja dobro razumela, zato požurite! Proširite svoj svet!

KZM kutija, epizoda: rođendan

Jun je jedan divan mesec jer u junu je moj divan dan, divan dan. Tradicija nalaže da se sa odbrojavanjem počinje mesec dana pre srećnog događaja, dakle 24. maja. Kulminacija odbrojavanja je 24. juna, uz poklone i (po mogućtsvu) čokoladnu tortu. Ove godine nisam pevala mesec dana unapred, a umesto čokoladne torte Kale i ja smo se počastile picom i pivom. Jer smo sutradan polagale ispit, pa kao čokolada bi nas držala budnima a pivo će nam omogućiti da lakše utonemo u san. Nije nam pomoglo, al kako smo obe položile (sad se malo hvalim) kontam da će pica i pivo pred ispit postati tradicija. #partylikeitsjulskispitnirok

Skrenula sam sa teme.

S obzirom da sam ukućane poštedela tridesetodnevne torture u vidu pevanja rođendanske pesmice, red je bio da se počastim. Kako? Tako što sam naručila junsku KZM kutiju. Odlučujući faktor za naručivanje ovog meseca, bila je činjenica da će određen broj kutija sadržati dve knjige. I rekoh ajd da probam i okušam sreću. Ja nemam baš puno sreće kad su nagradne u pitanju. Do prošle godine, to jest. Onda me poteralo pa sam uspela da osvojim i supersonični Samsung ali od tada… Nichts. Čak ne mogu da dobijem ni figuricu u onom Star wars sladoledu. Ali ajd da probamo jer, kako to narod kaže, ko igra – taj i dobija.

I krenem ja danas da vidim rezultate ispita i samo što sam izašla iz kuće, evo majke koja javlja da mi je stigao paket.  Kaže: nešto zvecka. Pitam da li je teško. Kaže: ništa specijalno. I srušiše se lepi snovi moji o paketu sa dve knjige.

Tri sata kasnije…

OPA ĐURĐO! DVE KNJIGE! 😀

1.jpg

Knjigu Vesne Aleksić Dođi na jedno čudno mesto, u izdanju Kreativnog centra, na svojoj TBR listi imam od momenta kada je knjiga izašla, dakle od oktobra 2015. Šta me je sprečavalo da je kupim, stvarno ne znam, ali evo je sada u mojim rukama i počinjem sa čitanjem čim post ode u etar. Neka čeka Ričard III! Vesna Aleksić je spisateljica za mlade, tako da je i ovaj roman namenjen tinejdž populaciji, što meni nikako ne smeta i već znam kod koga će da završi kada ga pročitam. Naccah, mislim nah tebeh. ❤

Radnja romana je smeštena u jednu varoš, 2014. godine, usred poplava, tako da cenim da je varoš zapravo Obrenovac. Prati dogodovštine trinaestogodišnje Nađe i njene neobične bake, a tu je i Nađin najbolji drug Tetoza. Očito i Dilan Dog ima važnu ulogu, što je uvek plus, kao i jedan bicikl. Jedva čekam, majke mi. ❤

Druga knjiga je, kako to fotografija kaže, roman Na ivici sećanja, američke spisateljice Dženifer Armentraut. Sudeći po Goodreads-u, reč je o savremenom YA trileru sa primesama romanse. Sve dok nema veze sa paralelnim univerzima, cool. I međ’ mojim GR prijateljima je visoko ocenjena, što uliva poverenje pa ćemo videti. Ona će ipak čekati da prođe ispitni rok. Priča je vezana za nestanak Samante Džo Franko i njene najbolje prijateljice Kesi. Samanta biva pronađenja, pati od amnezija ali Kesi još uvek nema. Naša junakinja će pokušati da otkrije ko je a čini se da će to najbolje uraditi tako što će osvetliti šta se desilo te kobne noći. Doima se ok, videćemo, videćemo. 🙂

Od pratećih detalja tu su sveska i olovka: nikad ih dosta. 🙂 Na naslovnoj strani sveske je londonski Tower Bridge, što ja smatram još jednim znakom da treba da se preselim u taj divni grad. S tim u vezi: klik. 😀

Svoje mesto u kutiji našle su i super slatke soknice, dva bookmarkera i privezak za ključeve. Tu je i jedna kartica sa citatom iz romana Lažljivici, američke spisateljice E. Lokhart: Ne prihvataj zlo koje možeš da promeniš. Roman nisam čitala, citat me je naveo da pomislim kako je reč o nekoj društveno angažovanoj storiji ali me je Goodreads demantovao. 😀

Bookmarkeri su posvećeni Igrama prestola. Koje ja nisam školovala, pa mogu jedino da kažem da su mi lepi. 😀 Dobila sam kuće Lannister i Stark. Moj drugar Google kaže da nijedna nije kuća Majke Zmajeva, što je šteta jer Majka Zmajeva deluje baš kul. 😀 Mole se ljudi koji su čitali ili gledali (ja čekam da pročitam pa ću da pogledam) da mi kažu da li su te kuće pogane ili su na strani dobra jer ja ništa ne kontam čitajući ovo na Wikipediji… Da li je uopšte neko tamo na strani dobra?

Privezak za ključeve se nije dao lepo uslikati. Na njemu je porukica: stop being afraid of what could go wrong and think of what could go right. Mudro. 🙂

5

I tako dođosmo do kraja. Nisam našla manu ovaj put. Jeeej! ❤ Super mi je bio i izbor knjiga i prateće sitnice. Što dovodi do zaključka da sam ja poprilično laka za održavanje: sve dok je izbor knjiga dobar, ja sam srećna! 😀

E da! U slučaju da se do sada niste upoznati sa konceptom KZM kutije, reč je o kutiji iznenađenja u kojoj se, pored knjige, nalaze i još neke, manje ili više knjiške, sitnice. Kutija se naručuje na mesečnoj bazi a nakon naručivanja dobijate uputstva za uplatu. Junska kutija koštala je 950 din i u cenu su bili uračunati troškovi slanja. U slučaju da uplatu vršite u pošti, na tu cenu treba dodati još 45 dinara ali ako uplaćujete u Intezi bićete oslobođeni ovog troška. To sam otkrila slučajno, kada je poštanska službenica pored broja žiro računa napisala BANKA INTEZA, tako da znate za sledeći put. 🙂

Ovomesečna kutija jeste bila skuplja u odnosu na pretprošlu ali je, u mom slučaju, knjiga Na ivici sećanja, čija ja cena na Laguninom sajtu 899 dinara, isplatila ceo trošak.

0.jpg

Eto tako. Pravo da vam kažem, meni je današnji dan baš bio super: em sam se rešila bede zvane Metodička praksa, em sam dobila super kutiju. Sad odoh da pojedem koju princes krofnu i da vidim šta se to dešavalo za vreme poplava u Obrenovcu. 🙂

Kakva su vaša iskustva sa ovomesečnom KZM kutijom? 🙂

XOXO

KZM kutija, popravni

Stigla nam je i druga KZM kutija.

Moram da kažem da sam baš razmišljala da li da naručim ili da propustim; ona prva je baš ostavila gorak osećaj praznine u novčaniku. Ok, ne baš, ali shvatate već. U slučaju da niste upoznati sa sadržajem prethodne kutije, evo linka, pa izvolte.

Kako smo i navikli, prvo slede tehničke stvari. Velika poštarina od skoro 300 (a kod pojedinaca i više od 300) dinara i odjek u narodu koji je izazvala, uslovila je i neke promene prilikom plaćanja. Ovog meseca, poštarina je bila uključena u cenu kutije, te se iznos od 800 din uplaćivao u određenom roku nakon porudžbine. Na mejl bi vam stigla uplatnica, pa skok do pošte/banke i to je to. Ukoliko se uplata vrši u pošti, onda se na cenu dodaje i ona taksa od 45 dinara, tako da je ukupna cena druge kutije bila 845 dinara. I kako moja objašnjenja ponekad znaju da dovodu do zabune, ja vam ostavljam link na kome možete naći sve korake naručivanja i uplate: klik

A sada ono zbog čega smo se ovde i okupili: sadržaj KZM kutije broj 2.

20160505_133248
Mali deo mamine bašte je ušao u kadar, ne zamerite.

Kutija je došla upakovana u crni papir sa belim tufnicama i mnogo mi je žao što papir nije preživeo transport, tako da avaj! Nisam u prilici da vam isti i pokažem.

Elem, da vidimo šta su nam ovaj put poslali.

Knjiga koju smo ovaj put dobili jeste YA + sci fi + romance roman pod nazivom Multiverzum. Pisac je Leonardo Patrinjani (u daljem tekstu Leo) i sudeći po njegovoj biografiji na Goodreads-u, Leo je jedan multi-talentovani mladić. Glumac, vokalni solista u izvesnom hevi metal bendu, zatim zvanični komentator nekog najpoznatijeg okupljanja ljubitelja fudbalskih simulacije nemam pojma, glavno voli čovek i video igrice. E onda je Leo odlučio i da se oproba kao pisac, logično! Napisao je sagu Multiverzum, triologiju da budemo precizniji plus zbirku priča pod naslovom Multiversum stories. Mi smo, naravno, dobili prvi deo triologije…

blog 1

Tinejdžeri koji komuniciraju telepatski i (njihova) ljubav koja će spasiti svet stvarno nisu deo mojih trenutnih interesovanja. Možda bih knjizi i pružila šansu da je reč o gotovoj priči, ovako mi stvarno nije baš do potrage za ostalim delovima.

Leo, sorry, verujem u tvoj talenat ali zameniću te na Čitam/Čitaš. Osim ako neko od vas, dragi čitatelji, želi da se pozabavi Leovim delom. U tom slučaju ću, drage volje i o svom trošku, proslediti knjigu. 🙂

Sledeća stvarčica je ram za fotografiju. 🙂 Veoma fini, običan crni (ili minimalistički, može i tako da se kaže)  ram za fotografiju. Meni je baš bilo superiška što smo to dobili, volim da ređam fotke voljenih ljudi po radnom stolu. Šteta što ne učim za tim stolom, ali dobro sad, o tome ćemo nekom drugom prilikom.

20160505_134532
Jeste, slojevito sam se obukla, pozz za Nadu Macuru. ❤

Kao što vidite, zajedno sa ramom ide i citat. Eto fine ideje za citate, lepo su se dosetili. Reč je o (ako grešim, neka me neko ispravi) citatu iz priče Otimanje, domaćeg pisca Dušana Sikimića. Nisam čula za čoveka, priznajem, tako da ne mogu baš ništa da kažem osim da je citat fini, ali da ću ja u ram ipak da metnem fotku svojih drugarica sa Filfaka. 🙂

Dobili smo i dva bookmarkera, specijalno dizajnirana (od strane KZM ekipe). 

blog 2

Kao što se vidi iz priloženog, bookmarkeri su sa citatima i to iz romana Amor Delirija, američke spisateljice Loren Oliver. Roman nisam čitala,  ali thumbs up za citate na bookmarkerima. Dabome da je mnogo bolje ovako, nego kad ih nam serviraju na običnom papiru. 🙂

I za kraj, Pikac. 😀

20160505_134225

Pikac je ovaj mali plavi pužič. 🙂 On je kasicaaaa! 😀 Što je super, jer sam ja proglasila maj za mesec štednje! I to što sam kasicu nazvala Pikac, ne znači da ću da skupljam za drogu, čisto da napomenem! 😀

E sad, u ovom propratnom pismu što ga dobismo uz kutiju, stoji ovako: mala kasica (kažu, ručno obojena)… Ko je rekao da je Pikac ručno obojen? Onaj ko ga je napravio. A ko je to? Ne znamo. Nisu nam rekli, što je prava nepravda jer je red da znamo čijih je Pikac ruku delo.

I dođosmo do kraja današnjeg druženja.

Ok mi je bio ovaj paketić. Što se knjige tiče, moja jedina zamerka je što je opet reč o prvom delu triologije. Mislim da to baš i nije praktično, al’ dobro sad, znate da ja uvek moram neku manu nađem, takva mi je, valjda, priroda. 😀 Što se propratih sitnica tiče, meni su skroz ok. Pikac je biser paketa. ❤

Ipak, ne verujem da ću naručiti kutiju sledećeg meseca. Prljavo kazalište svira na Tašu 11. juna i ja bih radije da čujem kako Heroj ulice zvuči uživo! 🙂

Do sledećeg čitanja!

XOXO

Velika očekivanja

Pojavila se nova mamipara za knjigoljupce.

Reč je o KZM Kutiji, projektu koji su, za sve nas koji se ložimo na knjige i knjiške stvari, osmislili dragi ljudi iz Knjižare za mlade. Kakav je to projekat, pitate se vi? Princip je u suštini isti kao i kad je u pitanju Infinity Book Box: paket se naručujete na slepo, jedino što znate da se u njemu nalazi knjiga i nešto vezano za čitanje. Cena KZM Kutije je 600 dinara, sa poštanskim troškovima je izašla 890 dinara. Formular za naručivanje i ostale informacije vezane za kutiju iznenađenja, možete pronaći na sajtu Knjižare za mlade, kao i na njihovoj Facebook stranici.

Sad kada smo ove tehničke stvari naveli, možemo da se pozabavimo sadržajem. KZM Kutija obilikom podseća na OwlCrate pakete, koji su, čvrsto verujem, inspirisale obe domaće kutije.

20160413_110256

Kako već izvesno vreme pratim recenzije na sajtu Knjižare za mlade, a jedared sam čak osvojila i knjigu Ja sam Malala u jednoj od njihovih nagradnih igara, moram da kažem da su moja očekivanja bila, a to vidite i iz naslova, baš velika. Imajuću u vidu izdavačke kuće sa kojima su kontaktu, kada sam sinoć konačno otvorila svoj paketić, prvo sam iz njega izvukla knjigu, nadajući se da će me naslov baciti na kolena i da ću konačno moći da objavim svetu, a najviše roditeljici koja je zabrinuta zbog mog rasipničkog života, da se uloženi novac isplatio.

20160413_112634

Pa nisam baš bačena na kolena…

Knjiga koja se našla u prvoj KZM Kutiji jeste Miris nasleđa, autorke Drine Steinberg. Reč je o prvom delu triologije Purpur Arkone. Autorka je rodom iz naših krajeva, rođena je u Nemačkoj, a živi i radi na relaciji Srbija – Oman. Na Goodreads-u još vidimo da voli i Dilana Doga (jeeej!) i da je svom romanu dala svih pet zvezdica. Uvek sam nalazila da je ocenjivanje sopstvenog dela malo čudnjikavo, naravno da ćeš sam sebi da daš najviše ocene, al to je već neka druga tema.

Elem, Miris nasleđa, a i cela triologija, bi trebalo da budu spoj fantastike i slovenske mitologije, na sajtu knjižare Delfi iz komentara čitalaca vidim da je tu i ljubavna priča. To samo po sebi nije my cup of tea, ali evo na Goodreads-u stoji da je četvoro mojih prijatelja označilo ovaj naslov kao potencijalno štivo. I kako je reč o ljudima u čiji ukus ne sumnjam, pružićemo šansu ovoj storiji. Plus, međ komentarima na sajtu pomenute knjižare se muškim čitocima savetuje da imaju strpljenja, što mi je posebno zagolicalo maštu. 😀

Kanda mi je malo bez veze to što je reč o prvom delu triologije. Jer šta ćeš posle sa tom knjigom: ako ti se svidi, moraš ili da kupiš preostala dva nastavka ili da svoju sreću oprobaš u biblioteci, nadajući se pritom da naslov nije popularan u narodu. Ako ti se ne svidi, ne možeš da je proslediš nikome, jer je reč samo o prvom delu…

Ah, da! Primerak koji smo dobili je potpisan, što je onako baš fini znak pažnje. 🙂

No, pređimo na ostale stvari u kutiji.

Sledeće što mi je privuklo pažnju jeste narukvica. Imala sam sreće sa bojama, ali avaj! ne i sa veličinom. 😀 Tako da, Ljubinka sestro, znam da čitaš ovo: pokloniću ti nju za rođendan. 🙂

20160413_140450

Narukvičica je baš sipatična, ali odakle se u paketu stvorila, to ne znam da vam kažem jer o njoj nema nikakvih podatka. Što nije baš pohvalno, jer sve i da je kod Kineza kupljena, red je da nam se to i predoči.

Očekivano, deo ovog paketa su i bookmarkeri. Komada: tri: dva prate knjigu i pružaju nam uvid u prisustvo autorke na društvenim mrežama, treći je sa sajta BookDepository.

20160413_113100_001

 

I na kraju dolazimo do dela koji možemo nazvati Misterija bele koverte. U njoj su se, prijatelji moji, našla četiri papira sa citatima: dva malešna i dva u formatu A4. Da, četiri obična papira sa odštampanim citatima. Kao što već neki od vas znaju, ja volim citate do iznemoglosti i nemam problem sa njima. Naprotiv. I ne znam da li se ovi koje smo dobili razlikuju od paketa do paketa, meni su zapali stvarno fini.

20160413_141056

Ono što mi u ovom slučaju smeta jeste sledeće: ovo mogu i sama da uradim i to za mnogooo manje novca. Citati su ok, samo napravite od njih bookmarkere. Nalepnice. Magnete. Priveske za ključeve. Čisto sumnjam da bi ulaganje u npr. bookmarkere sa citatima bilo toliko da ne se ne bi nadoknadilo kroz prodaju paketa. Mislim, žao mi je ako se neko nađe uvređen ili ako ispada da ne cenim nečiji trud. Stvar je u tome da novac izdvojen za ovu kutiju nije mali, naročito ako ste još uvek finansijski zavisni od roditelja (a negde stičem utisak da je najveći broj onih koji kupuju ove pakete upravo u toj kategoriji) i svako ko se odlučio za kupovinu zaslužuje više od četiri papira sa citatima. Ah, da! I slike koju nikako ne mogu da povežem sa ostatkom paketa.

20160413_112930

I na kraju, šta reći?

Poprilično sam razočarana. 😦 Kao što rekoh, znam i pratim rad Knjižare za mlade i sve mi ovo deluje dalekooo ispod njihovog nivoa. I tu ne mislim na izbor knjige, već na sve ostale prateće elemente. Kao da je sve rađeno bez nekog plana, ajd da potrpamo neke stvari u kutiju i teraj. 😦

No, hajde da kažemo da se prvi mačići u vodu bacaju (mačići koji su sa sobom odneli i naše hiljadarke). Nadajmo se da će sledeći paket biti mnogo bolje isplaniran i odrađen, ako ništa onda zbog činjenice da se mora voditi računa i o konkurenciji, kako je to primetila i koleginica Sandra. (klik)

Infinity Book Box, epizoda: Mart

Jeste, propustila sam da vam pokažem šta je bilo u februarskom paketiću, sad se već ni ne sećam zašto. 😦 Ali svideo mi se, svideo mi se veoma. Marsovac je bio deo moje biblioteke, uspela sam da iskukam roditeljici negde početkom decembra i moram da kažem da mi skoro nešto nije držalo pažnju kao ta knjiga, a nikad nisam bila neko ko se zanima za fiziku & hemiju. Primerak koji je stigao u paketu dobiće novi dom, ali svakako moram da kažem da mi je srce baš bilo puno radosti dok sam vadila sve one fine stvarčice iz paketa. 🙂

A sad da se vratimo na mart.

Biće da Goxy iz Post Express-a i ja već postajemo ortaci jer je jutros bio u fazonu: evo mene, koji ono beše broj stana. 😀 Ne bukvalno, ali shvatate već.

Dakle, da vidimo šta nam je Ema pripremila. 🙂

20160311_114920 (2)

Prva stvar koja je ispala iz paketa bilo je nešto što je u prvom trenutku ličilo na kutijicu sa nekom sličicom. Ja sam inače od one fele što ne gleda pažljivo, nego tripuje da oko nikad ne izda. 🙂 E pa izdalo je, pošto nije u pitanju bila nikakva kutijica sa sličicom već divan sapunčić. 🙂

20160311_114708_001
Na sapunčiću piše: We read to know that we are not alone.

Generalno volim prirodnu kozmetiku, samo mislim da ovaj sapunčić neću dirati. Žao mi je da ga kvarim, mnogo mi je cakan. 🙂

E onda je ispala i knjiga. 🙂 Reč je o romanu Bunar, makedonskog pisca Dimitra Baševskog. U pitanju je izdanje Arhipelaga i roman je deo edicije 100 slovenskih romana.

Funny thing: ja sam ovaj roman već dobila u nekoj nagradnoj igri, pročitala i prosledila dalje na prošlogodišenjem festivalu Čitam/Čitaš. Ne znam, da li to Svemir pokušava da mi poruči nešto? 🙂  Uzgred budi rečeno, roman je skroz ok, očito napisan pod uticajem Andrićeve poetike, ima malo i Selimovićevog nasleđa, ali priča je zanimljiva i lepo napisana. 🙂

20160311_133008 (2)

Iiiiiii, Minions!!! 🙂 Nisam školovala crtaće sa tim malim čudima (jesu li oni slijalice?) ali je Iva (sećate se Ive, nadžak deteta?) opsednuta njima, pa sam se tako i ja zarazih…

U paketiću je ovaj put i bio jedan list sa četiri pesme i jednim proznim tekstom. Cenim da je reč o preporukama, a u pitanju su pesme Marka Žanetića, Teodore Babić i Marka Panića, dok je prozni tekst napisala Maja Đurica sa bloga Život u snovima. Interesantna ideja, ta promocija mladih autora, samo bi možda bolje bilo da je nekako stilizovanije, možda bi interesantno bilo da su se pesme pojavile na bookmarkerima.

(jao, da li je realno da uvek nađem neku manu?! o.O)

A sad, biser ovomesečnog paketa: njegovo veličanstvo ceger! 🙂

20160311_114219 (2)
Ceger je izrađen u Print Shop-u Kolibri

Obožavam ove cegere, majke mi! 🙂 Jedva čekam da dođe proleće i da se vratim cegerima. ❤ Ovo mi je prvi knjiški u kolekciji, nadam se da neće biti i poslednji. 🙂

I to bi bilo to za mesec mart. 🙂 Ceger je apsolutno izvadio stvar, to je jasno, ali ok, sve u svemu, ja sam zadovoljna. Pohvalila bih izbor knjiga, i u prošlom i ovom paketu. Drago mi je što su izdavačke kuće poput Arhipelaga i Evro Booka prepoznale potencijal ovog projekta. 🙂 Kao i obično, reći ću da mesta za napredak i dalje ima, ali ću se ograditi time što ću ponoviti da je potpuno neočekivano da, kada su ovakvi paketi u pitanju, sadržaj bude zadovoljavajući za svakog kupca. Za slučaj da vas je koncept IBB privukao i ako ste poželeli da sebi ili nekom koga volite poručite jedan, obavezno posetite Eminu FB stranicu, na njoj ćete naći link za porudžbine. Cena IBB paketa je 650 din, sa poštanskim troškovima oko 890 din, 900 ako volite da zaokružite.