Knjiški maraton, 8 dana kasnije

(zvuci fanfara)

Preživela sam!

Knjiški maraton se pokazao kao jedno vrlo zanimljivo iskustvo. U slučaju da ne znate o kakvom maratonu je reč, ovde leži objašnjenje: klik. Ili bar pokušaj objašnjenja. ¯\_(ツ)_/¯

Elem, kao što sam i očekivala, nisam ispunila sve zadatke, ali jesam prekinula slump što je i bio glavni cilj. Završila sam tri knjige, kod dva naslova sam stala na polovini a dva su ostala netaknuta, mada moram da kažem da bih verovatno završila barem još jednu knjigu, da mi se nije desio susret sa Anom Olifant i njenim društvom. Najbolja stvar ovog događaja jeste što je uradio ono čemu je bio namenjen, to jest da me izvuče iz sušnog perioda u koji sam upala. Pogrešila sam u izboru knjiga. Činjenica je da nisam dobro promislila o knjigama koje ću da čitam, bukvalno sam samo nabacala prve naslove koji su mi se uklopili u zadatke. Sledeći put ću se bolje pripremiti, to je sigurno. 🙂 U kratkim crtama, slede utisci o pročitanom, započetom i avaj, netaknutom.

  • Dan prvi: knjiga poezije.

Milk and honey, Rupi Kaur. Imala sam jako velika očekivanja kada je ova zbirka u pitanju. Onako baš, baš velika. I kako to obično biva, ta očekivanja nisu ispunjena. Koncept je jako zanimljiv: zbirka je podeljena na četiri dela i svaki je korak do oporavka. Dopada mi se ideja o poeziji kao leku za dušu, samim tim i telo. Neki tekstovi su me zaista dotakli, neki su toliko brutalni da sam imala osećaj kao da je neko udario po sred grudi, a opet, neki su zaista delovali kao rečenice idealne za statuse na društvenim mrežama, prožvakane već bezbroj puta. No, moram i ovo da kažem: moja je greška što sam je čitala u cugu. Mislim da bi bolje bilo da sam posle svakog dela, a naročito nakon prvog, napravila malu pauzu i pustila da se utisci slegnu. Iz tog razloga, vratiću se ovoj knjižici još jednom. ❤

  • Dan drugi: ljubavni roman/izvikana knjiga

Ana i francuski poljubac, Stefani Perkins. Isuse i Majko! Napisala sam čitav tekst ovom romanu, to mi je ubilo i izazov. Već posle prve rečenice sam bila u wtf?! fazonu, ali sam terala do kraja jer treš i ja imamo tu neraskidivu vezu. Uskoro opširnije.

  • Dan treći: završi knjigu u jednom danu

Penelopijada, Margaret Atvud. Ovo je bio baš lagan zadatak: trebalo mi je dva sata i to jer sam napravila pauzu da odem po sladoled. 🙂 Knjiga je dobra, trojka na GR, mada mi se čini da ću joj možda dići ocenu na četiri. U suštini, ovo je novo čitanje Odiseje. Margaret Atvud nam daje nov pogled na događaje opisane kod Homera; sada gledamo iz ženske perspektive. U prvom planu je, naravno, Penelopa, Odisejeva žena i Telemahova majka, a osim njenog, vidimo još i stav hora sastavljenog od njenih dvanaest sluškinja. Kanda mi se čini da Margaret Atvud u Penelopi pre svega vidi ženu čiji je glas pristuan, ali nečujan, čime se lik Penelope podiže na jedan novi nivo, a samim tim se baca novo svetlo na čitanje originalnog teksta.

31b75d35cd12016269b32e1c60298c24_zpso5tfknmh
Fotku mi je poslala drugarica, još u martu kad sam kupila knjigu, a posle je videh i na GR. Izvor: klik.

E sad dolazimo do naslova koje sam započela:

  • Dan četvrti: knjiga koja u naslovu sadrži jednu reč/junak koji je potpuno drugačiji od tebe

Osama, Vladimira Kecmanovića. Dubok uzdah. Nešto meni ovde ne štima. Da li je tema, da li je jezik, da li je ritam, ne znam da vam kažem. Znam samo da nismo kliknuli. Osama je, koliko mogu da primetim nakon ovih stotinak stranica, monolog starijeg muslimana iz Bosne. Roman je pisan narodnim jezikom, ima i humora, mada je on poprilično mračan. Čini mi se da je ovo možda konzervativije štivo od onoga što sam očekivala, što samo po sebi ne mora da bude loša stvar, samo meni ne paše u ovom trenutku. I naravno, moguće je da tu konzervativnost učitavam kao posledicu autorovog druženja sa Kusturicom (i Bećkovićem). Ljude koje lično poznajem a koji se sećaju moje rasprave sa sveštenikom u Andrićgradu, ovo prilikom molim da ne kolutaju očima. Svi znamo da sam bila u pravu. Trenutni status: snooze.

  • Dan peti: zbirka kratkih priča

Evo jedne zanimljive informacije: ja sam odabrala Magičnu prodavnicu igračaka, Anđele Karter A TO NIJE ZBIRKA PRIČA! Jeste ono što sam čitala u čekaonici Studentske poliklinike pre deset godina, ali definitivno nije zbirka priča. Magična prodavnica igračaka je zapravo vrlo slojevit roman čija je glavna junakinja Melani, devojčica čiji se život preko noći drastično promenio. I kad kažem slojevit roman, tu pre svega mislim na slojevitost tipa gotski roman sreće feminizam i onda njih dvoje zajedno sreću magični realizam i roman o odrastanju. Melani prelazi da živi kod tetke Margaret i njene porodice, koja je, kako bi rekli mladi u anglosaksonskom svetu rekli, creepy af i sada cenim da će desiti gomila jezivih stvari. Možda sam tek na polovini, ali ako mene pitate, ja bih rekla da je ovo je jedna hororčina, drugarice i drugovi, i to jeziva taman toliko da mi nije bilo svejedno kad sam u tri ujutru ustala da pijem vode a nisam upalila svetlo u kuhinji. Definitivno ću ostatak knjige da čitam po danu. :najež:

  • Dan šesti: knjiga u formatu koji još niste čitali

Audio knjiga, Bucky fucking Dent, David Duchovny. Nije da nisam ni počela. Jesam, pustila sam je u nedelju uveče, kad sam se vratila sa proslave Tanjinog rođendana. Aliiiiiii, pošto sam bila pripita, zaspala sam pre kraja prvog poglavlja. Dejvid jako lepo čita, i lep mu je glas. Onako baš prijatan… Nemam pojma o čemu se radi u knjizi, mislim da je glavni junak završio književnost i možda su ga neka deca zezala kod nekog stadiona, mada nije isključeno da sam to sanjala. U svakom slučaju, umesto utisaka o knjizi, evo fotke Dejvida i njegovog psa jer slatki su obojica.

wp-image-454494070
Pojma nemam sa koje društvene mreže sam skinula fotku, možda je tviter, možda je tumblr. Nije ni bitno, pogledajte Brikove nožice. 😍
  • Dan sedmi: chick lit

Gde si nestala, Bernadeta – nigde nije nestala, evo i dalje džudži na tbr polici. Kme. Mnogo sam tužna što nisam stigla do nje, prokleta da je Ana sa svojim Francuzima. Nemam ništa drugo da kažem. 😦

Eto tako, to bi bio izveštaj ovogodišnjeg maratona. Nadam se je Bojana bila uspešnija, odoh da proverim.

XOXO

Advertisements

Knjiški maraton

Uhvatio me je reading slump. Krive su vrućine, stvarno. Bile su toliko prokleto iscrpljujuće da sam skoro nedelju dana mučila roman Nore Roberts. Mučili smo se međusobno, on mene svojom sporom radnjom i bljak dijalozima, ja njega tako što sam ga cimala iz prostorije u prostoriju. Na kraju je ostao nepročitan. Ostala je nepročitana i Sluškinjina priča, jedva da sam jednu trećinu prošla, samo što njoj planiram da se vratim. Jednog dana, kad se ustali hladnije vreme. Ili kad ugradimo klimu, šta se pre desi. -.-

878fab7fac981fedc43c85b8c191befc

Pomislila sam da će se stvar popraviti kad dođe zahlađenje, ali ne lezi vraže. Kada je temperatura konačno pala, ja sam te dane provela spavajući jer osim što su mi vrućine uništile želju za čitanjem, takođe su mi poremetile san. A onda je Bojana sa bloga Knjiška dama objavila da započinje knjiški maraton i pozvala raju da se priključi. Mislila sam se tako da li da započinjem nešto što sigurno neću dovršiti, ali rekoh why the hell not, možda me izvuče iz ovog sušnog čitalačkog perioda. A očajnički mi je potrebno da me nešto izvuče iz ovoga jer sam dobila super zabavnu ideju, koja je sada na čekanju jer mi je koncetracija nula.

14652986715_a27146ff16_o

Šta je knjiški maraton i šta učešće u njemu podrazumeva? Što bi nadžak dete reklo: ja sam sprovela jedno malo istraživanje i koliko vidim, ideja je potekla sa Youtube-a. Tačnije, booktube-a, tako da se maraton zapravo zove booktube-a-thon. Maraton traje nedelju dana i poenta je da se čitalačka zajednica okupi, čita i zabavlja. Postoje određeni zadaci, svaki dan nosi novu temu, a čitalački dan počinje u ponoć. Što je prvo pravilo koje sam prekršila, hah! 😀 Elem, ove godine, booktube-a-thon je održan u poslednjoj nedelji jula i bio je podeljen na sledeće zadatke:

Pročitati knjigu na čijim se koricama nalazi osoba (ili deo tela neke osobe)

Pročitati izvikan naslov (može li hyped da se prevede kao izvikan?)

Pročitati knjigu u jednom danu

Pročitati knjigu čiji je junak (na bilo koji način) drugačiji od tebe

(Pro)čitaj knjigu napolju

Pročitaj knjigu odabranu isključivo na osnovu korica

Pročitaj sedam knjga – kontam da je to sumiranje celog događaja.

Booktube-a-thon sam ove godine pratila prvi put, samo na jednom i to na domaćem kanalu Žitna Venera, link je ovde: klik.

E sad kad smo to, delimično, razjasnili, vreme je da se vratimo na mene, odnosno vratimo se na ideju koju je predstavila Knjiška dama. Ako bacite pogled na Bojanin blog (klik), videćete da su njeni zadaci potpuno drugačiji. Što je ok, jer nismo zvanično deo događaja pošto je sad sredina avgusta a i reč je drugom mediju, pa su promene ponekad i neophodne. Opet, ja ne bih bila ja kad ne bih stvari izvrnula onako kako meni odgovara. Nije mi bio plan da se ne pridržavam pravila, ali pošto je meni prvenstveno cilj da se pomaknem i nadoknadim propušteno, odlučila sam da kombinujem ponuđene zadatke. I evo kako moja lista izgleda:

  • Dan prvi: zbirka pesama/knjiga sa osobom na koricama

Milk and honey, Rupi Kaur – odlučila sam da počnem sa Bojaninim zadatkom jer poezija uvek prija, a Milk and honey ima zanimljiv koncept plus ima i slike, tako da eto.

  • Dan drugi: ljubavni roman/izvikana knjiga

Ana i francuski poljubac, Stefani Perkins. Jasno je da ovaj naslov obuhvata obe stvari, em je ljubić, em su jedno vreme svi pričali o ovom romanu. A da ne pričam što stoji na polici već više od dva meseca, kontam da je komšinica od koje sam je uzela i zaboravila kome je knjigu pozajmila.

  • Dan treći: bajka/završi knjigu u jednom danu

Kod ovog zadatka mislim da ću prednost dati drugoj opciji iz prostog razloga: nisam nešto u elemntu za bajke. Ove popularne sam već pročitala toliko puta da mi više nisu zabavne a baš mi se ne istražuje preterano. Odabrala sam Penelopijadu, Margaret Atvud i to iz dva razloga. Prvi je taj što je kratka i velike su šanse da je zaista i završim. Drugi razlog je leži u mojoj nadi da će mi približiti stil Margaret Atvud, pa ću se onda možda konačno vratiti Sluškinjinoj priči.

  • Dan četvrti: knjiga koja u naslovu sadrži jednu reč/junak koji je potpuno drugačiji od tebe

Osama, Vladimira Kecmanovića. Ova knjiga mi je na listi od momenta kada je izašla. Kecmanović me uvek iznenadi, bar kada je književnost u pitanju. Ostalim segmentima njegovog bivstvovanja se ne bavim. Jedno mi nije jasno šta mu je trebala ona saradnja sa Stojiljkovićem, ali dobro, ukusi se razlikuju. Elem, na osnovu svega što sam o knjizi čula, mislim da će i ovo biti slučaj kada ću jednim naslovom obuhvatiti oba zadatka.

  • Dan peti: zbirka kratkih priča/(pro)čitaj knjigu napolju

Biće zbirka kratkih priča, uglavnom zato što, ako se ne računaju odlasci do prodavnice i šetanje psa, praktično ne izbijam iz kuće. Izbor je pao na Magičnu prodavnicu igračaka, Anđele Karter. Već sam jednom čitala ovu knjigu, ali davno, dok sam još gajila iluzije da će od mene biti pravnica. Sećam se da sam prvu priču završila u Studentskoj poliklinici, mada se ne sećam zašto sam tamo bila.

  • Dan šesti: knjiga u formatu koji još niste čitali/knjiga koju ste odabrali zbog korica

Uh, ovaj zadatak me silno namučio. Prvo: ne znam da li postoji format koji mi nije prošao kroz ruke. Majke mi. Onda, knjige nikad ne kupujem zbog korica jer uvek strepim da ću da se ispalim pa kad već moram da dajem pare, onda bar da uzmem nešto za šta znam da su šanse velike da štivo valja. Zato sam odlučila da varam, pa da format tumačim kao oblik u kome posedujem knjigu, znate ono tipa pdf, epub, mobi. E ja sam se odlučila za audio knjigu. Preslušaću roman Bucky fucking Dent. Pa kad me već drma kasni pubertet (ili rani klimaks) te se ponovo otkrila moja ljubav prema Dejvidu Duhovniju/Duhovnom, onda daj da pročitam/preslušam i drugi roman, dok čovek ne izbaci treći. Ako nekoga zanima, moje utiske o njegovom prvom romanu možete naći ovde klik. Tvitnula sam mu pitanje o onoj šali iz post skriptuma, još mi nije odgovorio. 😦

  • Dan sedmi: chick lit/pročitaj 7 knjiga

Ovaj pročitaj 7 knjiga momenat ja tumačim kao sumiranje celog maratona, i u svetlu tog tumačenja, odmah mogu da vam kažem da se to neće destiti. 😀 Mislim, ajd baš da ne kažemo da neće, ali šanse su minimalne. Tako da za poslednji dan biram chick lit. Naslov za koji sam se odlučila jeste Gde si nestala, Bernadeta. Izbor je bio vrlo lak jer je to jedini chick lit naslov koji se trenutno može naći pod mojim krovom. Zapravo, lažem! Imam još i Božanstvene tajne, Rebeke Vels. To je moj apsolutno najomiljeniji trešić ikada, ali sam ga čitala relativno skoro pa bih onda da dam šansu nekom drugom naslovu.

Eto. Ovim naslovima ću se baviti bar naredna tri dana jer računam da nisam baš toliko optimistična da kažem da ću izgurati celu nedelju. Ali ko zna, možda samu sebe iznenadiim, možda me i neki naslov iznenadi pa tekst o njemu osvane na blogu. Čudni su putevi reading slump-a. ¯\_(ツ)_/¯

Do sledećeg čitanja, držimo se mudrih reči sa ovog gifa:

books2blove2breaders
Izvor: klik

Kasnim, kasnim…

Trebalo je ranije da pripremim poslednja dva posta u izazovu i da tempiram vreme objave, ali ko je mogao da predpostavi da ću poslednja tri dana 2015. godine provesti daleko od interneta… Nisam baš bila daleko, sve vreme sam bila na Novom Beogradu, ali k vragu, kod Fontane je internet katastrofa, čak ni Mek nije pokriven kako treba.

No da ne dužim, evo i odgovora na poslednja dva zahteva u ovom izazovu! Trudiću se da budem sažeta. 😀

Pet omiljenih stvari 

  • Platneni cegeri

Obožavam ih. Nosim ih u svakoj prilici, od aprila dok ne obučem kaput, nekako mi ne idu uz kaput. Imam ih nekoliko, pa ih menjam u zavisnosti od prilike. Odlični su za pazar, super pogodni za biblioteke, nisu se baš pokazali u ulozi torbe za plažu, ali za bazanje po primorskim gradovima su apsolutni must have.

  • Bookmarkeri

Moja mala opsesija. 🙂

  • Ukras za jelku u obliku anđela koji je kao baka koja čita

Nije groteskno koliko zvuči. 🙂 Obožavam taj ukras od najranijeg detinjstva. Dok smo kupovali prirodne jelke, već trećeg dana bih je skinula, jer su nam mnogi ukrasi stradali kad iglice krenu da opadaju, pa nisam htela da i ona završi u kontišu. Sada je držimo u vitrini. ❤

  • Živko the flower

Živko je najveći car i suvereni vladar moje pokretne imovine.

  • Srebrni art deco novčanik 

Možda ste ga videli na mom instaću. 🙂 Stigao je pravo sa buvljaka u Barseloni. Bio je uvijen u salvetu i majke mi moje, umalo da zaplačem od sreće. 🙂

Zašto blogujem? 

Mislila sam da će odgovor na ovo pitanje biti vrlo kratak: pojma nemam. Ipak nije. Kompleksno pitanje, jbg. 🙂 

Ovaj blog je trebao da bude mali i anoniniman. Njegova funkcija je trebalo da bude čisto terapeutska, da imam to neko mesto na kome bih mogla (kvalitetno) da iskazujem svoj skenj. Sećam se da smo Vesna i ja htele da pravimo neku parodiju, čega pojma nemam, ali onda je Vesna odustala od našeg čeda. Glavno, blog nije trebalo da poživi duže od godinu dana.

Ali dopalo mi se. Prvo, dopala mi se ideja da sa nekim nepoznatim mogu da razmenim ideje o knjigama, filmovima, predstavama… Bilo čemu, zapravo. Fino je kad ja sednem sa svojim najbližima pa mi pričamo o ovome ili onome, ali izneti svoj stav potpuno nepoznatim ljudima i dobijati od njih povratne informacije… To je skroz druga priča. 🙂

Dopali ste mi se i vi, divni ljudi koji već više od dve godine redovno dolazite na ovu adresu. 🙂 Dopala mi se ideja o virtuelnim drugarima, dopalo mi se koliko učim od svih vas, koliko me inspirišu vaši tekstovi, fotografije i komentari. I možda zvuči kao najgori kliše, ali vi ste zaista jedna moćna družina koja me motiviše da se trudim i da ne dignem ruke od svega. 🙂

Sa ovom patetikom iznad završavamo blog izazov. Sada idem da odgovorim na sve vaše komentare i da pročitam sve vaše tekstove koje sam u poslednje dve nedelje zanemarila.

Nadam se da ste se lepo proveli u novogodišnjoj noći i da vam je januar počeo još lepše. 🙂 Sa malim zakašnjenjem vam želim sve najlepše u 2016. godini! 🙂 ❤

yoda
Izvor je neđe na netu.

 

Blog izazov, dan dvadeset deveti

Gde sam putovala

Do šeste godine svog života, putovala sam više nego moji vršnjaci. Bila sam bolešnjivo dete pa su lekari preporučili da što više vremena provodim na moru. Celo leto bih provela na Jadranu, malo sa mamom i tatom, malo sa babom i dedom, iz mesta u mesto pa sam tako proputovala veći deo Jadranske obale.

Išla sam u Pariz barem dva puta godišnje, na nedelju, dve, najviše tri. Čisto da obiđemo rodbinu.

A onda su se vremena promenila.

Do 2003. nisam se pomerila iz Beograda – ja sam jedna od onih koju su deca čudno gledala jer nemam selo. Te 2003. sam otišla u Crnu Goru, pa onda u Grčku: maturska ekskurzija.

Onda opet ništa do 2012. E onda sam opet otišla u Crnu Goru.

Pa 2013. u Nemačku. Pravo u Minhen i to avionom. Što je bilo potpuno čudno iskustvo jer sam se kao dete potpuno navikla na avion i letenje i kao što su se deca čudila što ja nemam selo, ja sam se čudila što niko nije leteo avionom. A onda dođem tog oktobarskog jutra na aerodrom, sedim i mislim se: jbt, umreću od straha.

U aprilu 2014. sam išla na ekskurziju u Višegrad.

I sad opet u Crnu Goru. 🙂

         I to je to. Za sada. 😉

tumblr_n19946jmxr1to5xfco1_500

Blog izazov, dan dvadeset osmi

Epizoda: Šta je u mojoj torbi

Prvo, obožavam videe i postove na ovu temu. 🙂 Mada me je uvek zanimalo šta sve žene nose sa sobom, nikad nisam bila ono dosadno dete što pretura po torbama. Ni maminu nisam otvarala, kad mi ona kaže da joj dam nešto iz torbe, ja joj odnesem celu pa nek vadi sama. 😀

Torbe koje nisu školske, počela sam da vucaram negde na raspustu između druge i treće godine, kada me je Redža oborila na popravni iz fizike a ja nikome nisam rekla pa sam morala da učim u prirodi. Sednem na bicikl pa na Dunav, i cepaj. I počelo je sa običnim ruksakom u koji bih ubacila sveske, pernicu i vodu, a onda sam počela da dodajem i poneku knjigu, dnevnik, pa kremu, pa nešto za grickanje…

Danas vučem i šta mi treba i šta bi moglo da mi zatreba i šta mi uopšte ne treba al neka ga tu, možda zatreba nekom drugom. Trenutno koristim ovaj ruksak, đzak, ne znam kako da ga definišem.

DSC_0293~2

 To čudo sam dobila od drugarice, dala mi Roksi kad joj je dosadilo da sluša moje lamente o nemogućnosti pronalaženja odgovarajuće torbe koja nema šljokice i bodlje, nije drečava, može da preživi godinu na filfaku i čija cena ne izosi 3l krvi plus prvorođenče. Inače, moja drugarica Tamara kaže da ja nikad naću naći ni dečka ni torbu jer jurim savršenstvo. Ne, ja jurim praktičnost. Bar kad su torbe u pitanju.

Elem, čudo se pokazalo kao vrlo funkcionalno sa svoja 3 džepa sa spoljne strane (na slici se ne vidi treći i najbolji) i dve velike pregrade unutra, plus džepče za mobilni, u kome mi inače stoji punjač, al njega neće biti na slikama jer sam ga negde posejala, a gde to sam Bog zna.

Počećemo sa tim nevidljivim džepom, tj. džepom sa zadnje strane torbe. Pošto on ide uz mene, u njemu, jasno, držim novčanik. Tu su još i knjiga koju trenutno čitam, mobitel i sluške. Telefon takođe nećete videti jer njime fotografišem. 😀

 DSC_0294~2

I u novčaniku uglavnom držim sve i svašta: kartice za biblioteke, kartice za popuste u Vulkanu i Pet centru, lična je tu, BUSPLUS, ima i nekih citata, al se ne vide, onda ključ od biblioteke koji je takođe stidljiv i jedan USB, za slučaj da me FBI pozove i zatraži podatke o članovima ove biblioteke iz koje vam se trenturno javljam.

E sad prelazimo na prednju stranu i počinjemo od malog džepa. Koji uopšte nije mali jer šta sve tu može da stane… Ne biste verovali. Trenutni sadržaj:

DSC_0297~2~2

I reći ću samo da to nije ništa, često tu još imam i neku čokoladicu i kesice kafe i čaja. Fali mi i gumica za brisanje, nju mi je uzela ova mala iz I/3.

E onda dolazi ovaj veći džep sa prednje strane. U njemu najčešće obitava smeće ili ga koristim za kišobran jer je najtransparentniji i ne bih da se kockam sa svojom imovinom i veštim rukama nekog lopova. Trenutno sam u taj džep smestila:

DSC_0300~2

Ovaj neseser je multifunkcionalan, trenutno je samo neseser za šminku, a po potrebi je i novčanik i pernica i čuvar telefona i fotoaparata od nemani zvane pesak. Lako se pere, brzo se suši… Donela nam komšinica iz Beča, hvala joj gde čula i ne čula. 🙂 Inače retko nosim šminku sa sobom, kad negde izađem, pa da mogu da popravim nešto ako se zamaže i razmaže. Danas je sa mnom jer možda večeras odem u bioskop, pa da ne idem baš kao neki zduhać. Rukavičke sam dobila iz Nemačke, ovo LMU je skraćenica za Ludwig-Maximilians-Universität, ili kako se u našoj kući čita: Luka Mi Uz’o. Pošto i jeste. 🙂

Najdosadnije za kraj: sadržaj unutrašnjosti torbe.

DSC_0295~2

Nosim neku skripticu, da imam čime da se zanimam u ta dva sata pauze između posla u biblioteci i odlaska po Ivu. U prvom planu vidite planer, tj. običnu svesku koja glumi planer: jeftinije je i zabavnije kad sami pravite, samo pazite: oni klipovi na yt o tome kako napraviti sopstveni planer su prava zaraza! 🙂 I da, nosim ove pufi čarape, popkice kako ih ja zovem. Nisam neki ljubitelj papuča a ovo fino greje, tako da eto… Nosim i čarapke sa sobom. 🙂

Kraaaaj! 🙂

Blog izazov, dan dvadeset sedmi

Kako vidim sebe za deset godina

Ne vidim sebe za deset godina. Prosto ne mogu da idem tako daleko, a negde ni ne želim. Kad mnogo zamišljam, onda mnogo očekujem, a kad mnogo očekujem, mnogo se i razočaram. Moja mama to naziva manjkom ambicije, ja bih više rekla da je to neka mera predostrožnosti. Potpuno kretenska, ali recimo da sam nekad davno zamišljala sebe za deset godina i preživljavala teške egzistencijalne krize jer stvarnost nije bila ni blizu moje zamisli. 😀

Zato ovaj put, ništa od maštanja. 🙂

Blog izazov, dan dvadeset šesti

Moja omiljena životinja 

I ja sam poliglota, volim životinje, reče jedared Zorica Marković i ostade živa. 🙂

I ja stvarno volim životinje, domaće, divlje, kopnene, vodene… Da imam prostora, imala bih bar 3 psa, ali ovako imam samo jednog a ove ostale hranim i branim od ludog komšiluka. Što je inače vrlo jedna zanimljiva stvar, jer kad treba da se zauzmem za sebe, ja ćutim, al ako mi neko dirne džumare iz kraja… Pa na sve sam spremna. 🙂

A sve se to dešava zahvaljujući mom Đuri. Đukici. Đurašinu. ,,Kršteno” ime ovog džukca je Stinky, jer je smrdeo neviđeno kad smo ga našli. I pod kršteno podrazumevam ono ime na čipu, nisam krenula stopama Vesne Rivas i krstila ga u crkvi. No, moja mama je odlučila da joj je Stinky bezvezno ime za psa i nazvala ga je Đura i evo ostade mu to ime do dana današnjeg.

A kako se Đurašin obreo u domu Vlalukina? Funny story… Moja mlađa sestra je oduvek htela psa. I pošto nikako nisu hteli da joj ispune želju, ona je postala najveća kučkara Dorćola. Ta vam je hranila i pazila na kerove u Krugu kao niko u tom kraju. Ona zvizne sa terase i dok strči sa četvrtog sprata, eto njih dole, čekaju je ispred zgrade postrojeni kao neka mala vojska.

I onda smo se odselili. Patnja je bila velika, i na Dorćolu i na Karaburmi. I nekako se potrefilo da su se pred kraj 2003. u našem komšiluku našla tri šteneta, dva dečaka i jedna curica. Dečake su, naravno, odmah uzeli, a Maza je ostala sama u raspalom žutom kecu na parkingu. Dok je moj otac nije doveo kući. Namestimo mi njoj krevet, kupimo činijice, krparice, odvedemo na vakcinu… Ali ljudi, mi mesec dana nismo spavali koliko je ona cvilela. Kako padne mrak, ona krene da civili i ne prestaje do zore. Mesec dana, svaku bogovetnu noć. I kako nismo mogli više tako da funkcionišemo, morali smo da se pozdravimo sa Mazom i nađemo joj nove roditelje, tečinog brata i ženu mu.

A onda, skoro dve godine kasnije, lik u čijoj je prodavnici mama radila tada, donese sebi štene shih tzu-a. Pravo iz Makedonije, preko granice prenetog u kutiji ispod sedišta automobila. Kada ga je odneo kod veterinara, ovaj mu je rekao da pas ne samo da nije rasan, već da ne može ni da se odredi kojoj sorti pripada, jedino što može da se kaže je da neće biti veliki rastom. Razočaran i prevaren, lik vraća kutiju sa psom u radnju i kaže mojoj mami da ga ostavi napolju kad bude uveče zatvarala. Do kraja radnog vremena, mati se brinula od toj dlakavoj loptici, toliko je majušan bio da nije ni ceo dlan zauzimao. Kada se moja sestra vratila iz škole, mama joj je dala kutiju i rekla da ne otvara do kuće.

Deset godina kasnije:

9e744-haos1110
Ćao svima! 🙂

Starac Fočo od stotinu ljeta. 🙂 Živi kao beg. Razmažen je neviđeno. Jednom se zavukao iza ormana, jedva smo ga našli. Prvo seksualno iskustvo imao je sa čizmom moje drugarice. Od tada mu ženke nisu zanimljive, pa smo je jedan veliki plišani medved dobio naziv Prcka, jasno vam je zbog čega. 😀 Kad hoće da se mazi, bolje vam je da ostavite sve što radite. Kad hoće da se igra, takođe. Ako pokušate da ga iskulirate, sešće vam na glavu. Bukvalno. Ako ste odsutni više od tri dana, misliće da ste bandera i zapiškiće vas. Onda će vas kulirati dok sam ne proceni da ste bili dovoljno kaženjeni. Ovaj Gremlin reži na sve velike pse, ali beži od kesa koje lete po parku. Ovo je pas koji ne voli da hoda kada pada kiša, najbolje bi bilo ako je moguće da se nosi i da sve radnje posle obavlja pod kišobranom. Sa druge strane, kada je sneg… Recimo da pas zamišlja da je haski. To skače, juri grudve i laje kad se raspadnu pre nego što uspe da ih vrati, to se baca u sneg, ukopava se da ne bismo mogli da ga vratimo kući. Ipak, najviše na svetu voli da legne tako da ja ne mogu da se pomerim. Verujte, niko ne zna da zauzme krevet kao mali pas. 🙂 Ooo, a kako se svađamo… Pa to sve puca! Ja vičem dosta, on AV! Ja opet DOSTA! On AV AV! More, neće tvoja biti poslednja… Tišina. AV! AV! AV! 🙂

Imati psa je najbolja stvar na svetu. Nekad mi se ne izazi iz kreveta, ali znam da moram. Zbog njega. Nekad mi bukvalno nije do života, a onda se on zaleti u moje noge sa onim blentavim kezom ili mi gurne lopticu pod nogu i nema, moraš da odgovoriš na njegov zahtev. Dođem kući umorna, on je toliko srećan što me vidi da meni više nije ni važno da li sam umorna ili nisam.

I na kraju, zbog Đure, ali i svih pasa na ovom svetu, apelujte na ljude da ne bacaju petarde. Doći će 2016. i bez prangijanja, Isus će se roditi i ako se ne baci 4596837261 petarda. Životinje se boje, životinje bukvalno umiru od straha. Da li je ta sekunda ushićenja koju ljudi osete dok petarda leti vredna nečijeg života? Ne bih rekla.

Uživajte u vikendu i zapamtite: petarde su za retarde.

 Update: fanovi mog psa su tražili i Gremlin fotku, tako da izvol’te. 🙂

1472001_422665114528155_1754676030_n

Blog izazov, dan dvadeset peti

Pre nego što se zabavimo današnjom temom, iskoristiću ovu priliku da poželim srećan Božić svima koji ga proslavljate danas! 🙂

tumblr_inline_mx3vroffry1sohk3w
Izvor: verovatno tumblr  

Pet mojih omiljenih pića 

  • Vino, belo i crno

U zavisnosti od hrane, jelte. Ne pijem ga baš često, generalno ne pijem često, ali ima tako dana i noći kad je čaša vina sve što devojci treba. Dobro, nekad i dve čaše. Ok, tri.

  • Voda

Moja najbolja drugarica od maja meseca ove godine. 🙂

  • Čaj

Za razliku od mojih ukućana koji čaj cepaju samo kad su bolesni, ja volim da ga pijuckam u svim prilikama i situacijama. Nemam neki omiljeni, nana mi ne prija, a RTANJSKI!!! je otac svih čajeva.

  • Džin-tonik

Izašle mi tako jednom na koktele. Ja do tada nisam pila ništa osim sokića. Gledam tako one sastojke, pojma nemam šta je šta. Vidim ove moje ženske već iskusno biraju, te ovaj je jači, ovaj je ko voda, a meni nekako glupo da pitam šta je šta i kad je konobar došao, ja se setim da je mati stalno pričala o kombinaciji džina i tonika i reko’ daj de’r jedan ovamo. I dopalo mi se.

Otpadna voda kapitalizma će me ubiti. Svesna sam toga i opet je kupujem. To je droga, ja sam zavisnik. Mislim da sam jedina osoba koja se goji u toku ispitnih rokova jer meni jedino kokiška pomaže da ne zaspim. Ništa kafa, ništa energetska pića. Pola litre koka kole i ja mogu do jutra da sedim budna… Zlo.

I jedno piće gratis: kafa. Stvar sa kafom je što je ja do pre nekoliko godina uopšte nisam pila. I ne samo to, uopšte mi nisu bili jasni ljudi koji ustaju 45 minuta ranije samo da bi ispili kafu u miru. Ja i dalje ne mogu da ustanem ranije zbog nje, ali sve češće hvatam sebe da vičem METNI I MENI JEDNU kad mama pita ko će kafu. 🙂

cqxksfbusaalqvn

Blog izazov, dan dvadeset četvrti

Mesec u kom sam najsrećnija

Nemam odgovor na ovo pitanje. Stvarno nemam. Ceo dan dumam šta bih mogla da napišem. Smislila sam i iskucala i nikako da se očita, učita. Ako Meg Rajan i Tom Henks su besani u Sijetlu, ja sam poprilično besna u Beogradu.

Dakle, mesec u kom sam najsrećnija… Ne postoji, iskreno. Svaki ima svoje lepe i one manje lepe dane, i pravo da vam kažem, ne pamtim da se i za jedan mogu reći: ee, taj mesec je onaj u kom sam najmanje tužna.

Letnji meseci mi uvek  prijaju. Volim i maj. Februar je takođe fini, mart ništa manje. I oktobar… Aaaaw, divne stvari su se desile u oktobru. 🙂

Vidite? Ne znam šta da kažem. 🙂

E al znam da ne volim septembar. Trauma iz školskih dana, valjda. Plus, septembarski rok mi je uvek najgori.

Toliko. 🙂

Blog izazov, dan dvadeset treći

Omiljeni film 

Jao, imam gomilu omiljenih filmova. Ne znam imam li više omiljenih filmova ili pesama. Zato sam odlučila da ovaj zadatak malo izmenim: odlučila sam da napišem svoje omiljene praznične filmove. Oni nisu nužno tematikom vezani za praznike, neke od njih prosto volim da gledam u tom prazničnom periodu. Evo ko se sve našao na listi: 

  • Prohujalo s vihorom (Gone with the wind)

Prvi praznici na Karaburmi, kraj decembra 2003. godine i ja sam sama kod kuće. Mama je odvela sestru na sankanje na Kališ, tata upoznaje novi kraj a ja besomučno vrtim kanale. Dođem do HRT2, vidim sprema se neki film. Pojma nisam imala da traje tako dugo! Ali sam baš bila očarana. Sreća pa su podelili film pa sam na pauzi izemđu prvog i drugo dela stigla da odem do wc-a i obnovim zalihe grickalica. Od tada praznici ne mogu da proteknu bez tog filma, jedino sam grickalice izbacila. Zbog psa, razume se. 🙂

  • Diznijeva Božićna priča (Mickey’s Christmas Carol)

Christmas Carol mi je inače omiljena Božićna priča, i premada sam samo delo pročitala relativno skoro, kako starim sve je više volim (s obzirom da ove reči u mojoj glavi odzvanjaju uz izvesnu melodiju, biće da sam ih maznula iz neke pesme). No da se vratimo mi na Diznija: prvi put sam gledala ovaj crtani negde u obdaništu i sećam se da sam plakala kao kiša. Sakrila sam se između fotelje i ormana i plakala u svoju crveni pamučnu maramicu sa palvim sidrima. Šta ja pamtim, to nije normalno! Ali dopao mi se i uvek ga rado pogledam.

  • Zapravo ljubav (Love Actually)

Nema opravdanja, znam, ali ja taaaako volim ovaj film i Emu Tompson i Alena Rikmana i kad se čuje Džoni Mičel i kad ona devojka (kojoj ne pamtim ime) skoči na Hju Granta na aerodromu… ❤

  • Mamma Mia

Jer praznici nisu praznici bez hitova grupe Abba. Šta ću!?

  • Žikina dinastija i Hajde da se volimo

Žikina dinastija i Hajde da se volimo jesu televizijski ekvivalent ruskoj salati – nema praznika bez njih. 😀

Koji su vaši praznični favoriti? Oplemenite mi listu, molim vas, nije da su mi moji filmići dosadili, ali je uvek lepo pogledati nešto novo. 🙂