Najgore knjige u 2018. godini…

… jer zašto da ne?

Svi pišu o najboljim knjigama iz prošle godine i ja beskrajno uživam u tim postovima, pa mi je palo na pamet da možda obuhvatim onu drugu, tamnu stranu i kažem vam na šta sam sve kolutala očima tokom prošle godine. Generalno gledano, 2018. nije bila loša čitalačka godina. Uhvatila sam bonus na goodreads-u, mada još nisam ubacila sve knjige koje sam pročitala u decembru, ali međ njima nije bilo ovih fejlova. A knjige koje stavljam na ovu listu mi se baš nisu dopale, zbog nekih sam imala potrebu da se izvinim drveću koje je stradalo da bi ove gluposti bile štampane. I pre nego što kažem koje su mi knjige u #eyeroll kategoriji, ogradiću se i reći da je ovo samo moje mišljenje i da mogu da razumem ako se ne slažete sa mnom. Štaviše (čak naprotiv) volela bih da čujem šta mislite o naslovima koje sam izdvojila. I mala napomena pred početak: naslovi su poređani po tome kad sam ih čitala, ne po intenzitetu kolutanja. 😀

  • Lutka od marcipana – Muharem Bazdulj

Jao, na ovo sam i zaboravila. Knjigu mogu da sumiram u dve reči: naci ljubić. Ali bukvalno. To je priča o ljubavi moćnika i glumice, s tim što je moćnik Gebels a glumica je Lida Barova. Gebels je, kao što znamo, jedan porodični gospodin čovek, ministar nacionalnog prosvećenja i propagande nacističke Nemačke pa se onda tu Hitler umeša i natera ga da prekine sa tim vanbračnim izletima. Ali avaj, ovaj je postao opsednut, ali sad se on predstavlja kao jedan nesrećno zaljubljeni čovek pa se postavlja pitanje da li je samo on opsednut ili je i ona malo fanatična i taaaako. I sad kolutam očima. Jedini kvalitet ove knjige je što se brzo čita, pa možete da je pročitate za veče. A i ne morate jer ništa specijalno nećete da propustite.

  • Darker Fifty Shades as Told by Christian #2

Naiđe tako period kada mi se čita treš, šta ću živa sam duša. I baš kad sam upala u taj period, pojavio se ovaj, čini mi se, peti deo. Naravno, žene na internetima su se pomamile i onda i mene zahvatio hajp i rekoh ajd nek ide život, kad sam mogla one prethodne mogu i ovu… Pročitala sam prvu trećinu i to mi je bilo dosta. Šesti deo neću ni da počinjem. Lekcija naučena. ✔

  • Mi, izbrisani – Slobodan Vladušić

Image result for mi izbrisani instagram

E ovo je najgora knjiga u 2018. godini. Sasvim sigurno bi bila i u top pet najgorih knjiga koje sam ikada pročitala. Roman je bio deo čitalačkog kluba Brane Antović i majko mila, toliko sam se kolutala očima da su negde na sredini i moje oči dobile oči koje su kolutale očima. Ovaj veliki književni mislilac, kako ga je jedna devojka nazvala, skrojio je sajber roman u kojem kao pokušava da prikaže društvo u (post)tranziciji, što mi se kao ideja dopali, ali je onda cela konstrukcija počela da se raspada jer očito u tranziciji postoje samo dve vrste žena: plastične sponzoruše i pokojnice. Ove prve misle samo na pare i estetsku hirurgiju, ove druge su same krive što su ubijene, dakle bljuc na kub. Citirala bih vam neke idiotarije, ali sam prosledila knjigu dalje. Posvetu sam zadržala. ❤ Ako vas zanima kako je tekla konverzacija o ovom romanu, evo linka do Braninog instagrama pa bacite pogled (klik).

  • Srećni ljudi čitaju i piju kafu

Bogumi, ja nisam bila srećna dok sam čitala i pila kafu a evo i zašto: klik.

♥ Bonus:

Čovek po imenu Uve i Ubistvo u Kapetan Mišinoj

E sad, ove dve knjige stavljam na listu ne zato što su suštinski loše, jer nisu toliko, ali jesu deo eyeroll kategorije pa nije red da ih izostavim. Uve je u jednom trenutku bio jedina knjiga o kojoj su ljudi pričali. Nije mogao da prođe dan u Delfi kutku a da se bar troje ne javi sa oduševljenjem. I onda su se pojavili i ljudi koji u Uveu nisu videli novog Mesiju, međ kojima sam i ja, dabome. I čim su ljudi počeli da kolutaju očima na pojavu ovog nadažk deke, koji bi bio mnogo simpatičniji da nije tolikog hajpa, odmah su krenule prepirke i poneki blok. Moj problem sa tom knjigom je sledeći: to jeste jedan univerzalna priča o životu, prijateljima, usamljenosti i nerazumevanju ali je toliiiiiiiiko loše napisana da to na momente mučno. Većinu scena koje je Bakman ubacio u svoje delo smo već videli kod Pasiline i Lua (ko je čitao Mulej, prepoznaće između ostalog scenu sa kanapom) i gomile drugih autora, ali ok, neka su već viđene, one služe svrsi i to je najmanji problem. Ono što već ne može da se zanemari što lik uopšte nije potrudio oko realizacije. Meni je delovalo kao da je lik samo pokupio te scene sa strane, naređao ih, malo namunjio Uveovu prošlost i pustio u etar. -.- Eto. I onda ti dođe neki lik i napiše najimbecilniji komentar ikada: ove žene kojima se Uve nije dopao bi sve dale da ih muškarac voli kao Uve svoju ženu.

Image result for gillian anderson middle finger gif

Sa druge strane, roman Ubistvo u Kapetan Mišinoj mi je privukao pažnju čim se pojavio jer sam odrasla u komšiluku i u toj ulici sam provela dobar deo svojih letnjih raspusta. Nađoh je na aplikaciji bookmate i baš sam se obradovala. Naravno, imala velika očekivanja (pozz za Delfi kutak) a onda sam na pola čitanja zaspala. Sedeći, u po bela dana a čak nisam ni bila umorna. A Ubistvo inače treba da bude neki detektivski roman, nešto tog tipa. Kme. 😦 Nikako nisam mogla da se povežem sa radnjom, likovi mi nisu baš bili zanimljivi… Dobra stvar su opisi predratnog Beograda, to mi je bilo super i zbog toga sam terala do kraja. Baš uspeo da dočara atmosderu grada i zbog toga ću verovatno jednog dana, mada ne u skroije vreme, pokupiti i ostale romane, koliko vidim u Delfi kutku, ima još jedan ,,detektivski” i neki Ljubavni vodič kroz Beograd.

Eto tako. Javite koji su vaši eye-roll izbori i šta mislite o mojoj listi. Ako vam se svideo Uve, bloknuću vas! 😀 Šalim se, neću. Nije ovo Delfi kutak. ❤

Advertisements

20 thoughts on “Najgore knjige u 2018. godini…

  1. Sunce ti!, sećam se tog komentara ❤ Ništa od ovoga nisam planirala da čitam, ali maaalkice želim Srećne ljude, ubij me ako razumem. A kako je moja duboka opčinjenost Pasilinom i poznatija nego što treba da bude, Uvea mogu da preskočim.

    *Rekla sam da neću da pišem tekst o svojoj tamnoj strani, ali možda bi trebalo da napišem bar nekoliko naslova ovde, da se neko ne pređe… Najgora pročitana: Završnica 1 — Okupljanje. Najgora nepročitana: Dragojl ratnici 1 — Duhovi rata (stigla do 53. strane i priznala poraz). Između su Ulica dobre sreće, Praznik zveri 2, i još 3 rukopisa (ti neće poseći nijedno drvo za mog vakta), i verovatno ima još neka blaženo potisnuta. 😀

    Liked by 1 person

    • Hahhah taj car me je posle bloknuo. ❤ Elem, znam da tu želju za Srećnim ljudima, ja želim da pročitam drugi deo i ne znam koliko ću dugo moći da odolevam. 😀 Moj savet je da ne daješ novce, a ako je nađeš ovako… Što da ne, možda vidiš nešto što je meni promaklo. 🙂 Jao, Praznik zveri… Ceo taj koncept, taj lik što ide po instagramu i skuplja pratioce, pa onda blokira ljude kojima se ne sviđa njegova knjiga… Sve me to toliko zabavlja da ću morati da nađem ta čuda i bacim pogled. 😀

      Like

  2. E, što ti je stručnost!
    Meni se Uve baš dopao i to što si ti uočila, mi laici ne primećujemo. Ubistvo u Kapetan Mišinoj je i meni bilo dosadno.
    A šta kažeš na Odustajanje?
    Vredi li za poklon nekom ko je stručan kao ti?

    Liked by 1 person

    • Ma nije to do stručnosti, rekla bih. Mislim da je više stvar trenutka. Da sam počela da je čitam pre nego što se podigla sva buka oko knjige, mislim da bi i meni bila sasvim ok. Mnogo mi je krivo što nisam bila na tom knjiškom sastanku, mada možemo 31. da porazgovaramo i o Uveu, pre ili posle Virdžinije. 🙂 A što se tiče Odustajanja, ja nisam čitala i rado bih je pozajmila. 😀 Moje koleginice su objavile kritiku, s obzirom na to da je ušla u uži izbor za NINa, ostaviću link u slučaju da Vas zanima: http://bookvica.net/odustajanje-od-cekanja/

      Hvala Vam na čitanju i komentaru. ❤

      Liked by 1 person

  3. Blokni me, blokni, ali meni je Uve na kraju skoro pa naterao suzicu na oči ❤

    Evo baš listam Goodreads da se podsetim ovogodišnjih fejlova i izdvojila bih par: Novi Učenik (Ševalije), Meda peva bluz (Kovačević), Devojka s pomorandžama (Gorder), Seksualni život ružne žene (Tažes). Ove godine sam stvarno pročitala mnogo prosek knjiga koje zaboraviš čim ih zatvoriš, tako da tu čak nije bilo ni toliko kolutanja koliko ubrzanog, zbunjenog treptanja. A o jednoj od koje mi oči umalo ispadoše ću ti pričati jednom uz kafu, pošto je znano da sam fina i kulturna onlajn. 🙂

    Liked by 1 person

    • Mislila sam da te bloknem, ali dala si mi srce u Delfi kutku, pa sam se predomislila. 😀 Novi učenik je i meni onomad srce slomio, samo zbog forme sam dala trojčicu. Ok možda malo i zbog toga što sam slaba na Trejsi, ali više zbog forme. Mada mislim da ju je ona i zeznula na kraju, mnogo htela, mnogo započela… 🙂 Mislim da znam na koju knjigu misliš, ali bolje o tome uz kafu, čim prođu praznici (i malo otopli). 😀

      Like

  4. Jao, ”Lutka od marcipana”! Čitala sam je pre jedno dve godine i zažalila sam bačene pare i vreme. Kakvo je ono smeće, mila majko… Nakon toga sam gledala da izbegavam domaće i komšijske pisce, a onda me đavo zove i bude još neuspelih pokušaja (pr. ”Da sam otišla na tu sahranu sve bi bilo drugačije” – najbolja stvar je taj prokleti naslov koji mami, iš sotono!).
    I da, spadam u Uveov hejt klub, ta knjiga je toliko osrednja, trojka iz sažaljenja jer bi Bakman da bude malo pisac a malo manje bloger. #noup

    Liked by 1 person

    • Jao, ja sam htela da kupim knjigu na sajmu, pa me drugarica sprečila i hvala joj. 😀 Teško smeće, teško. A ”Da sam otišla na tu sahranu sve bi bilo drugačije“ i mene vuče, džaba mi što ljudi govore da ne valja, samo čekam da je nađem u biblioteci. Prokleti catchy naslovi! Ja sam Uveu dala dvojku, nije srce više. 😀

      Liked by 2 people

  5. Joj komentar za Delfi Kutak mi natera suze na oči 😂 Šalu na stranu, nisam čitala još uvek famoznog Uvea jer je u jednom trenutku počeo da mi iskače iz frižidera, ali ću sigurno jednom probati, čisto da vidim čemu tolika pomama. 😊

    Liked by 2 people

  6. Ahah, eyeroll kategorije! 😊Uh, možda je Uve najgore što sam pročitala ove godine, ali nije mi bilo toliko strašno i shvatam što većini ljudi greje dušu. To je onaj osećaj kad gledaš onaj film s Helen Hant i Džekom Nikolsonom. Znaš, ja sam prestala da čitam do kraja knjige koje me razočaraju. Rešila sam da priuštim sebi taj luksuz. 😊Pre sam recimo jako volela Džejn Ostin, a kad je trebalo da čitam klub, nešto nisam mogla da se povežem sa atmosferom i likovima kao ranije i valjda je i to okej.

    Liked by 1 person

  7. …od mene nema lajk a ima komentar, …ono sto se meni svidja drugome mozda e bljuvotnik, …i obrnuto….to sto pisete e Vase misljenje izreceno na visoki nivo gde nikoga ne vredjate ali svejedno meni se ne svidja.

    Liked by 1 person

  8. Reći ću i po sto puta: CARICE!:)))) Želim ti da u novoj godini ostaneš ovako najpozitivnije blesava, otvorenog i budnog uma i pera, beskompromisna i svoja!:)
    Originalna zamisao, ja sam se na promašaje godine samo osvrnula jednim pasusom, pošto bi me, bojim se, iznova nervirali kao tokom čitanja. Imam, inače, tu opsesivno-kompulsivnu-mazohističku crtu da nijednu knjigu, koliki god treš ispala i koliko god me namučila, ne ostavim nepročitanu. Mnogo je tu vremena, moždanih ćelija i živaca otišlo bestraga….

    Od nabrojanih, pročitala sam: “Lutku od marcipana” – smor, ali izdržah samo zbog Bazdulja koga mnogo gotivim); “Srećne ljude” bez knjiga i sa lošom kafom – o kojoj smo već govorile; i “Ubistvo u kapetan Mišinoj” – koja mi je bila OK, ali slažem se da je moglo mnogo, mnogo bolje, likovi jesu bezlični i sve nekako dosadnjikavo, evo, kao kroz maglu pamtim detalje, pa mi se i ne žuri sa uzimanjem nastavka. Čim videh spominjanje patrijaršije kao, valjda, mesta zločina, “javilo” mi se da imamo Vanju Bulića u najavi…Ovaj ljubavni vodič kroz Beograd mi od početka deluje interesantno, mada sam negde naišla na komentar kako je autor zapravo samo pokupio i prepisao (prepričao) priče iz raznoraznih izvora.

    Drago mi je što si iskrena po pitanju Vladušića i “Uvea”. Ne mislim da to što neki roman “svi” uzdižu u nebesa, znači da samo klimamo glavom, kako ne bi ispali “hejteri”. Naprosto, mnoge stvari postanu i dugo ostanu popularne zato što se mnogi NE usuđuju da kažu:”Pa, ovo i nije baš nešto!”
    Greja i njegove doživljaje nisam izdržala ni 20 minuta u ekranizaciji, kamoli knjigu. To je baš, baš izbor za pusto ostrvo, na kome je jedina alternativa “Alo” ili “Kurir”. Radije ću razbijati kokose.:)

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s