Polaris, poslednji grad

Zapanji me, iskreno vam kažem, svaki put kada mi WordPress aplikacija pošalje informaciju da mi statistike luduju. Onda uvek bacim pogled na iste, gledam šta se pretraživalo, šta je najčitanije. I ok, onda uzmem i čitam sopstvene tekstove. Nekad su mi dobri, nekad doživljavam transfer blama, valjda je tako sa svima koji posete ovaj mali kutak. Ono što mi sve češće zapada za oko jeste žanrovska ujednačenost i koliko sam u tom pogledu predvidiva. Baš kada sam pomislila da bih mogla malo da eksperimentišem tj. da potražim neki naslov koji ne potpada u ono čime se inače bavim, u moj inbox sletela je ponuda mlade autorke Snežane Kanački čiji je prvenac Polaris, poslednji grad doživeo svoju premijeru na poslednjem Sajmu knjiga.

Kao kratko objašnjenje o tome kakav je roman i o čemu se radi, Snežana mi je poslala trejler urađen za potrebe promocije romana a koji vi možete pogledati ovde (x). I meni se učinilo da bi to taman moglo da bude ono što mi treba, da malo izađem iz zone komfora i otvorim se prema drugačijim pričama i žanrovima, ali sam se ipak dvoumila pošto o naučnoj fantastici zapravo i ne znam mnogo. Zato sam najpre rekla Snežani da pregleda tekstove na blogu, jer svi znamo da ja baš i ne znam za umerenost ako mi se roman ne svidi a s obzirom na to da mi manjka iskustva sa ovakvim knjigama, postojala je velika opasnost da mi promakne poenta i onda ode mast u propast. Snežana je, međutim, bila dovoljno hrabra i poverila mi je svoje literarno prvenče na iskrenu recenziju i sada slede moji utisci.

Radnja ovog romana smeštena je u XXVIII vek. Svet koji poznajemo je odavno pod vodom i jedini preostali kontinet je Antarktik. Na njemu je, saznaćemo to tokom romana, stvorena nova zajednica ljudi, stvoren je Polaris, poslednji grad. Tu je odmah i prva stvar koja mi je super jer pazite sad: možda ja ne čitam scifi romane, ali čitam fanfiction i premda mi postapokaliptične priče nisu među najomiljenijima, ono što sam do sada pročitala uvek predstavlja svet posle kraja sveta na isti način: jedina mogućnost opstanka nalazi se pod zemljom. Jedina razlika je u tome gde se Molder i Skali junaci tih priča nalaze: ili su već u bunkerima ili hrle ka njima. Ovde toga nema, valjda zato što ne pratimo priču odmah nakon apokalipse, ali svakako je dobra stvar što se život i dalje odvija gore. Sam Polaris i njegova struktura su odlično zamišljeni: grad je pre svega podređen svojim stanovnicima, u skladu sa surovim životnim uslovima, ali takođe funkcioniše kao neka vrsta spomen centra i veliki deo gradske strukture je osmišljen da podseti na stara vremena pa tako imamo trgove posvećene nekadašnjim kontinentima, biblioteka ima poseban deo u kojem se nalaze digitalizovani primerci knjiga starog sveta i o starom svetu, muzejska postavka je dobrim delo zasnovana na umetnosti nastaloj za vreme kada je svet bio onakav kakvim ga mi poznajemo.

U Polarisu živi četvoro tinejdžera koji će postati glavni junaci ove priče, čime žanrovskom definisanju ovog romana dodajemo još jednu odrednicu a to je roman o odrastanju. Imamo najpre mladića Lea, onda je tu njegov najbolji prijatelj Viktor i imamo bliznankinje Mirelu i Anhelu. Ovde ćemo da zastanemo na trenutak i da se malčice pozabavimo ovim mladim ljudima i ja ću se svim silama potruditi da ne spojlujem previše. Dakle, početak romana zatiče naše junake na kraju školovanja i prema pravilima Polarisa, oni se za dalje obrazovanje i usavršavanje usmeravaju zahvaljujući zanimljivom procesu kroz koji naučnici prate psihofizičke reakcije ispitanika nakon kojih se izrađuje određeni profil i ispitanik se priprema za svoje zanimanje. Leov tretman ne prolazi glatko i to nam je prvi signal da će se baš on izdvojiti kao bitna ličnost u daljem razvoju priče. Leo se inače jako zanima za istoriju sveta pre apokalipse i u toj oblasti vidi svoju budućnost, što će se pokazati kao bitna činjenica. Sa druge strane imamo Viktora, Leovog najboljeg prijatelja. Na početku mi je delovalo kao da je uvođenje njegovog lika nepotrebno, ali onda se ispostavilo da je on ključna ličnost u jednom narativnom toku, tako da sam brzo promenila mišljenje. U odnosu na Lea, Viktor deluje nekako opuštenije, rekla bih da je svesniji svoje mladosti i ponaša se u skladu sa tim. Reaguje plahovito, čini mi se bez mnogo razmišljanja i jedan njegov nestrpljiv ispad dovešće do toga da se stvori napetost među prijateljima a u koju će biti uvučene i bliznakinje Mirela i Anhela. E sad nailazimo na prvu malo veću zamerku, mada sam zaista sklona da je tumačim kao danak neiskustvu. Za moj ukus, njih dve, iako imaju dovoljno prostora da se izgrade, ostaju u senci Lea i Viktora. Romani ovog tipa sami po sebi su višeslojni i gotovo da nema priče bez ljubavnog zapleta. Što je ok, naravno, nemam ništa protiv toga. Ali ono što bih volela jeste da junakinje koje postaju deo tog zapleta ne budu definisane njime. Kao što sam već rekla, i Mirela i Anhela imaju dovoljno prostora, Anhela možda i više od svoje sestre, i za sam zaplet bi mnogo bolje bilo da im je dozvoljeno da budu aktivnije u okviru njega. Ovako, nekoliko sati nakon čitanja, ja jedino mogu da mislim o njima kao zaljubljenim tinejdžerkama. Što opet za neke ne bi bila loša stvar, ali ako već ima potencijala za nešto više – zašto taj potencijal i ne iskoristiti, zar ne?

Zanimljivo, tek lik koji je meni najinteresantniji zapravo se i ne poljavljuje mnogo. Reč je o profesoru Martinu, koji je uspeo da zarazi Lea svojim interesovanjem za istoriju a mene je svojim pismom načisto uvukao u priču. Profesor Martin je, po meni, i signal da nije sve tako sjajno u organizaciji Polarisa i njegova smrt (nije spojler, saznaje se vrlo brzo) jeste kratki skliz u stereotip o buntovniku koji mora biti uklonjen, ali je takođe i neophodna za pokretanje ključnih trenutaka u romanu. Inače, dok sam čitala, profesoru Martinu sam dala lik Džeremija Ajronsa, ne znam zašto, ali eto… Rekoh da njegov nestanak sa scene jeste taj mali bljesak stereotipizacije, ali sam spremna da zažmurim i pređem preko toga jer imam osećaj da će u drugom delu ovog serijala biti mnogo više reči o njemu, tako da verujem da će ova nepravdica biti ispravljena.

A kakvi su to ključni događaji koji će zauvek poremetiti sklad u Polarisu? Pa recimo da stanovnici poslednjeg grada na Zemlji nisu jedina živa bića koja egzistiraju. I sad, ja sam se baš borila da vam te ključne događaje predstavim bez spojlera, ali nije mi baš uspelo pa hajde da probamo ovako: izvan Polarisa su aktivne i druge zajednice, čiji članovi se zovu Varguni i koje ne mogu tačno da definišem, osim što su, na prvi pogled, nosioci negativnih osobina. Imaju osobine zveri, ali imaju i svest. Njihova zajednica je surova, smene generacija vrše se na najkrvavije moguće načine i nalikuje gladijatorskim borbama. Tom zajednicom vlada neka vrsta entiteta i ona je za nas još uvek nedokučiva. Umirući junak je zove Majkom, očito je vladarka koju žele da impresioniraju, ali njeno poreklo ostaje misterija. Simbolički, mogli bismo ovo da povežemo sa konceptom religije, jer vidimo da se Majka, nazovimo je tako, pojavljuje kao verovanje u neko biće koje je moćnije od nas i odlučuje o sudbini svih nas. Tome u prilog ide i postojanje Lendona, ali ako bih se bacila na objašnjavanje njihovih veza sa Vargunima, previše bih otkrila.

Dolazimo sada do najvećeg problema koji imam sa ovom knjigom, mada taj problem možda i nije loša stvar. Meni se čita još. Autorka je u potpunosti uspela da me zainteresuje za svoju ideju. Polaris je izuzetno dobro osmišljen (specijalna ljubav za mehaničkog bibliotekara i generalno scenu u biblioteci, creepy do bola i savršeno dozirani elementi horora). Toliko pažnje je uneto u sve detalje, od toga kako nastaje hrana preko načina na koji funkcioniše garderoba koju nose do načina izgradnje prostorija i tehnike koju stanovnici koriste. To je možda i najbolja stvar u romanu, jer uliva poverenje u autorku i daje kredibilitet za dalje čitanje. Jedino što bih zamerila i što je dodatno naglasilo osećaj nedovršenosti jeste činjenica da je zaista previše pitanja otvoreno u ovom prvom, pripremnom delu. Povučena iskustvom čitanja nekih drugih serijala, mogu već da vidim da će svi ti otvoreni putevi zahtevati dosta pažnje prilikom obrade i tu leži potencijalna opasnost da se nešto propusti što pažljivi čitaoci ne praštaju.

Moram da kažem da sam poprilično iznenađena koliko mi je ova priča legla. Iako se nisam baš povezala sa likovima, to nije mi smetalo da se uživim u radnju, što je meni uvek bitna stavka. Svesno ili ne, tek kroz priču se promalja i kritika čovečanstva zbog preteranog korišćenja reusrsa na planeti. Čovek našeg doba predstavljen je kao biće koje je mnogo uložilo u razvoj nauke i tehnike i sva znanja koja su iz toga proizišla ne samo da nisu bila dovoljna za opstanak, već su dodatno ubrzala kraj nama poznatog sveta. I to nije nikakva naučna fantastika, već realnost u kojoj živimo. Iskreno se nadam se da će autorka taj kritički ton zadržati i u nastavnicima. Zapravo, kad malo bolje razmislim, sve zamerke koje imam mogu da se pripišu mom ukusu, ali i činjenici da je ovo autorkin prvi roman. Mislim da je to izuzetno važno istaći jer se neke stvari u pisanju, kao i u bilo kom drugom zanatu, stiču iskustvom. Druga stvar zbog koje mislim da je izuzetno važno oslušnuti i glas publike kada je roman prvenac ovog žanra u pitanju jeste i činjenica da nema mnogo žena koje pišu naučnu fantastiku u našoj zemlji i to valja promeniti. Pa kad smo već tu, zašto ne bismo podržale jedna drugu na putu do izuzetnosti?

P. S. Sve napisano je plod mog tumačenja. Stručna javnost može, ali i ne mora da se složi sa napisanim. Imajte to u vidu vi koji ste na blog zalutali u potrazi za analizom dela.

Advertisements

One thought on “Polaris, poslednji grad

  1. Poštovanje.
    Pročitala sam vašu recenziju djela. Kako volim naučnu fantastiku,( te istu pratim u ekranizacijama što kroz serije,što kroz filmove)zaintrigiralo me jer mi je posebno drago da neko sa ovih podnevlja piše SCI-FI.
    Kako je sve više distopijskih i postapokaliptičnih romana, negdje treba biti veoma domišljat za osmisliti jedan takav svijet. Čitajući vašu analizu zamislila sam kako bi izgledalo da se knjige ekranizuju? To govori o talentu autorke, veoma dobro je osmislila svijet, a vjerujem da će se likovi nadograditi u sljedećoj knjizi. Naravno, to je moje amatersko viđenje Želim mnogo uspjeha autorki knjige, a Vama čestitam na recenzija koje me iznova oduševe. Srdačan pozdrav!

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s