Daću ti sunce

Bio je 25. april i bila sam poprilično nadrkana. Ne znam ni da li u blogovima može da se koristi taj izraz, ali eto, tako sam se osećala. Nardrkano. Zbog izbora, opštinskih, parlamentarnih i zbog izbora, onih koji nemaju veze sa opštinom i parlamentom. I iz Maksija nazvah Milicu kako bih joj iznela svoj plan: kupiću bar pola kg slatkiša, zatvoriću se u svoja (tačnije: sestrina) četiri zida i dok mi Nil Jang bude objašnjavao koliko smo Helpless, ja ću povratiti 5 kg koji su ostali u prva četiri meseca ove godine.

Milica mi je rekla da sam budala.

Na kraju sam izašla iz Maksija sa kesicom gumenih bombona, i odlučila da se ipak malo prošetam po Novom Beogradu. Kišni fini dan, baš kako volim.

Šetala sam do Novog Merkatora gde sam srećno provela 45 minuta u Vulkanovoj knjižari, tražeći nešto što bi zamenilo pola kg slatkiša.

DAĆU TI SUNCE!

Zapravo, htela sam da kupim neku ozbiljnu knjigu, neku ne previše obimnu. Zašto sam baš taj roman uzela, evo ne znam da vam kažem. Možda jer mi je trebalo sunce? Na kraju krajeva, nije ni bitno. Bitno je da sam napravila pravi izbor. ❤

tumblr_m82ouevjlf1qa98hpo1_500

Zašto je ova knjiga vredna vaše pažnje?

Meni se, pre svega, dopala dinamika priče iznedrena načinom pripovedanja. Glavni junaci romana su blizanci Noa i Džud. I Džud je devojčica, čisto da ne bude zabune, mada mene to nije sprečilo da pevušim Hey Jude dok sam pravila beleške o njenom liku. 🙂 Oboje su umetnički nastrojeni tinejdžeri koje roman prikazuje u trenucima kada njihovi odnosi počinju da se menjaju i dobijaju ozbiljinije i trajnije obrise.

Priču nam pričaju oboje, svako iz svoje perspektive i svako na svoj način. Noa se javlja kako bi nas upoznao sa njihovim svetom iz pozicije trinaestogodišnjaka. Njegovo pripovedanje je porpraćeno slikama koje pravi u svojim mislima a koji reflektuju njegova osećanja koja najčešće potiskuje. Džud nam, sa druge strane, nudi pogled na njihov svet u trenutku kada imaju šesnaest godina i kada su njihovi životi, iako fizički bliski, zapravo užasno udaljeni. Njena naracija propraćena je nečim što bismo mogli da podvedemo pod elemente onostranog. Džud, naime, može da komunicira sa duhovima. Najpre je tu duh bake Svitvajn a zatim i duh jedne, za odnos Džud i Noe, mnogo bitniije osobe koju ne bih sada da imenujem jer bi se to računalo kao spojler. 🙂 Elem, Džud se ne odvaja od bakine Biblije, knjige ispunjene porodičnom magijom i savetima tipa: ako želiš da prizoveš hrabrost, triput izgovori svoje ime u zatvorenu ruku. Šašavo ali ako je suditi po mojoj uspešnosti u sinoćnjem dvadesetominutnom razgovoru o odnosu Hane Arent i Martina Hejdegera sa potpuno nepoznatim osobama, provereno pali. 😉 Pojava duhova i Džudina komunikacija sa njima, veliko je pitanje romana: na koje sve načine duša pokušava da se izbori sa svim emocijama koje poseduje?

Kako napredujemo kroz priču, tako vidimo da se naši junaci bore za iste stvari: pažnju majke i još bitnije, njenu potvrdu njihovog talenta, zatim za mesto u prestižnoj umetničkoj školi. Predmet njihove borbe na kratko će postati i dečak iz kraja. Ono što naizgled deluje kao obično rivalstvo između brata i sestre, poprimiće mnogo veće razmere u te tri godine koje dele njihove tačke gledišta. I meni čini njihova borba od samog starta zapravo borba za sebe te da se i Noa i Džud bore za individualnost. Oboje pokušavaju da pronađu sebe, da postanu kompletna osoba a ne samo jedna polovina dueta. Shodno tome i njihov odnos se menja. Najpre predstavljen kao sigurno utočište, on zapravo postaje kaustrofobična zamka i za Nou i za Džud.

I tako dobijamo komadiće slagalice, jedan po jedan, i gradimo jednu veću sliku. Sa svakim komadićem naša se predstava o onom drugom junaku menja. Kada Noa pripoveda, bez obzira koliko ste generacijski udaljeni od njega, osećate njegove nedoumice i poželite da odete do Džud i dozovete je pameti. Onda vam Džud ispriča svoj deo priče i vama dođe da je zagrlite i isplačete se sa njom i da bacite Nou sa Đavolje stene. Možda ne baš tim redom.

Daću ti sunce je vrlo slojevita knjiga i ja sam se odlučila da ne idem dalje od ovoga. Zato nema ni reči o Brajanu, Giljermu Garsiji i ostalim bitnim i manje bitnim likovima. Kako su oni značajni za razvoj priče, ostavljam vama da otkrijete. Ono što ću vam još reći je ste da je ovo divna priča o odrastanju, o ljubavi, o bolu, tugovanju. O krivici i načinima da se ona prevaziđe. O otkrivanju sopstvenog ja i hrabrosti da se ono prihvati. Daću ti sunce je roman  za koji možemo reći je na neki način i oda umetnosti, odnosno njenoj mogućnosti da poveže ljude i, još bitnije, da iz isceli i osnaži.

Ako to nije dovoljno da vam zagolica maštu… 🙂

 

P.S. Sve navedeno plod je mog čitanja i tumačenja. Stručna javnost može, ali ne mora da se složi sa napisanim. Imajte to na umu vi koji ste na blog zalutali u potrazi za analizom dela.

* PopSugar Reading Challenge: YA bestseller

Advertisements

4 thoughts on “Daću ti sunce

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s