Gde sam putovala
Do šeste godine svog života, putovala sam više nego moji vršnjaci. Bila sam bolešnjivo dete pa su lekari preporučili da što više vremena provodim na moru. Celo leto bih provela na Jadranu, malo sa mamom i tatom, malo sa babom i dedom, iz mesta u mesto pa sam tako proputovala veći deo Jadranske obale.
Išla sam u Pariz barem dva puta godišnje, na nedelju, dve, najviše tri. Čisto da obiđemo rodbinu.
A onda su se vremena promenila.
Do 2003. nisam se pomerila iz Beograda – ja sam jedna od onih koju su deca čudno gledala jer nemam selo. Te 2003. sam otišla u Crnu Goru, pa onda u Grčku: maturska ekskurzija.
Onda opet ništa do 2012. E onda sam opet otišla u Crnu Goru.
Pa 2013. u Nemačku. Pravo u Minhen i to avionom. Što je bilo potpuno čudno iskustvo jer sam se kao dete potpuno navikla na avion i letenje i kao što su se deca čudila što ja nemam selo, ja sam se čudila što niko nije leteo avionom. A onda dođem tog oktobarskog jutra na aerodrom, sedim i mislim se: jbt, umreću od straha.
U aprilu 2014. sam išla na ekskurziju u Višegrad.
I sad opet u Crnu Goru. 🙂
I to je to. Za sada. 😉
Nemam ime, imam komentar 
Pa dosta si ti svijeta vidjela, a kao što kažeš ima vremena 😉
LikeLike
Pa ono, da znaš i da jesam. Nekako mi se činilo malo, spram nekih mojih prijatelja, al opet, kad neko gleda sa strane, da, nije baš da nigde nisam bila. 🙂
LikeLike
Ne sekiraj se dusice niko u Beogradu nema selo i svi su sa Dorcola. Ako ti je za utehu Beograd je jedna od najvecif svetskih selendri, a Beogradjani, narocito oni stari, najvece seljacine na svetu. To znam jer sam nekoliko puta oputovala svet.
LikeLike