Blog izazov, dan trinaesti

Tetovaža 

Na Dunavu, kod Nebojšine kule, usidren je bio jedan Šlep. U neka srećnija vremena, Šlep je plovio Dunavom od Švarcvalda do Crnog mora, ali u vreme kada sam ja pojavila na dunavkoj obali, taj brod je bio restoran, kafana iliti Šlep. Čim otvori bašta, naše šetnje bi se obično završavala sa dva piva i koka kolom za damicu (mada sam ja u to vreme bila sve osim damice). Sa Šlepa smo kretali na Lido, Pera bi dovezao čamac i mi bismo se spuštali niz neke merdevine. To prelaženje sa Šlepa na Perin čamac uvek je bilo mešavina straha i uzbuđenja: prvo se izujem, bacim japanke u čamac, pa onda polako, korak po korak dole, dok me tata ili Vera ne prihvate i smeste na moje mesto. Onda sledi pozdravljanje sa rekom i avantura je počinjala. 

Na šlepu je uvek bilo alasa, stalno su dolazili i odlazili, donosili ribu, čistili je na Šlepu i neretko spremali riblju čorbu i ribu na roštilju. Šlep je inače imao dve kuhinje, zvaničnu i nezvaničnu, i svi su nekako više voleli tu spontanu, koja je zavisila samo i isključivo od volje alasa. Naravno, svako je svakoga znao, no ja sam najviše volela Deda Belog. U većini slučajeva, Deda Beli je hvatao somove i onda bismo seli kod česme i čistili ribu. Ja bih dobijala brkove kao suvenire i mehur da puknem. 😀 Nije uspeo da me natera da jedem riblju čorbu, ali mi je preneo ljubav prema tetovažama. O njima nikad nismo pričali, tetovaže su prosto bile deo svakog alasa. Ali Deda Beli je, osim onih standardnih sećanja na JNA, imao i Popaja, srca, cvetiće… Meni je to bilo nešto potpuno neverovatno i mogla sam kao omađijana da gledam kako se Popaj pomera sa svakim zamahom ruke.

Naravno, mojima se nije dopalo to što ja želim tetovažu. Terala sam drugarice da mi ih crtaju, pošto ja ne znam ni Čiča Glišu da nacrtam, a one iz žvaka bih uvek lepila na mesta gde se ne vide jer je moj tata pri stavu da to nikako nije za devojčice, nebitno što će se to oprati.

I tako je ta moja ideja o tetovaži čučala i čučala, sve dok na TV-u nismo počeli da pratimo emisije tipa Miami Ink i LA Ink. Čoveče, tek sam se tad zagrejala. I kad mi se ukazala prilika, zgrabila sam je.

Otišle smo sestra i ja. Istetoviraćemo identično slovo D na zglobu ruke. U jednom trenutku sam se premišljala ali kad sam čula zvuk mašinice… O sreće moje! ❤

Ipak, nisam zadovoljna kako izgleda, zato je nisam ni fotografisala. 😦 Boja je izbledela na jednom mestu, i generalno mislim da je prosto mogla lepše da izgleda. Zato će ovog leta to slovo D da postane jedna orhideja. I da ne bi bila usamljena, dodaćemo joj i neke drugare na prstima i to potpuno trendi i super popularne motive, koje sam ja, btw želela još u prvom gimnazije, al me svet pretekao. 🙂 Tako da obećavam update ovog posta, nadam se da će da krajem juna biti i neka propratna fotka. 🙂

I ne, uopšte ne razmišljam kako će to izgledati kad mi se koža nabora i kad budem babac. I briga me što crkva smatra da je greh kad se, kako moja komšika kaže, tako obeležavaš. I ok, možda se jednom i pokajem ali mogu da se kladim da bih se više kajala da se probudim jednog dana sa 75 godina i kažem sebi: eee budalo, mogla si ali nisi. 🙂

Kakav je vaš stav prema tetovažama? 🙂

Advertisements

9 thoughts on “Blog izazov, dan trinaesti

  1. Atmosfera, okruženje koje si opisala su mi tako poznati, samo što su moji dani na čamcu i uz alase kretali iz marine Dorćol. Od malena sam želela tetovažu, sa 14 sam znala tačno kakvu, a sa 17 sam je uradila. Odavno je zrela za prepravku, tj. čišćenje ivica i, možda, za neko društvo i sada skupljam parice za tu avanturu. Mislim da je lepo i veoma posebno što ste sestra i ti zajedno uradile tetovaže. Moja najbolja drugarica iz detinjstva i ja smo jedna drugoj “držale strah” tokom tetoviranja i to je jedini deo celog tog procesa koji sam podelila sa nekim.

    Liked by 1 person

    • Jaoo, pa mi smo se možda i viđale! 🙂 Nama je marina leti uvek bila deo vikenda, kao išli smo da pecamo, ali smo sve radili osim pecanja. 🙂 Tetoviranje je, bar meni, samo po sebi zanimljivo iskustvo, još ako se potrefi da možeš sa nekim da ga podeliš… 🙂 Nas dve smo u isto vreme bile u prostoriji, svaka na svom stolu: ja sam gledala kako se ona mršti a ona kako ja uživam. Istina je, dakle, da ko jednom čuje zvuk mašinice, ne može a da ga ne čuje ponovo. 🙂

      Like

  2. Volim tvoje uvodne priče u temu blog postova, bilo da pišeš o knjizi ili tetovažama, mogla bi da se napravi predivna antologija samo uvodnih priča koje bi potpuno mogle da žive za sebe, nekako su čarobne. 🙂 Takva je i ova o alasima, tako si dočarala atmosferu, kao da sam bila tamo s tobom. 🙂
    Moj stav o tetovažama? Jedna sam od retkih ljudi koji ga jednostavno nemaju. Potpuno sam ravnodušna. Možda nešto nije u redu sa mnom? Možda me trebalo u adolescenciji odvesti nekom stručnjaku jer omg ovo čudno dete ne želi da se tetovira ko sav normalan buntovan svet u tim godinama? 😀 Volim da vidim lepu tetovažu na nekome, ima predivnih, a i onih drugih, koje doduše nemam pravo da komentarišem, svako nek stavlja na svoje telo šta želi. I tvoja mi je lepa baš kakva jeste, ali ako se tebi ne dopada drago mi je da ćeš je malo doterati. ❤

    Liked by 1 person

  3. Ja za sad imam dve tetovazice i obozavam ih obe. Jedna je toliko retardirana, mala i ni malo savrsena, ali nju najvise i volim, jer je prva i radila mi je moja najbolja drugarica, dok se vezbala. I znam da je nikda necu prekrivati, mozda je samo prepravim kad krene da bledi, ali ostace takva kakva je. Moj stav o tetovazama je takav, ako vam se sara, sarajte se. Imala sam gomilu ideja u srednjoj skoli, koje nisam ostvarila, jer mi je nesto drugo zaokupiralo paznju. Ali i da sam ih istetovirala, znam da se ne bih kajala sad. Niti cu se kajati za bilo koju tetovazu, danas sutra. Jer sve me one podsecaju na neki period u zivotu i nesto znace. I sad vec planiram novu i skupljam pare. 🙂

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s