Dok nisam srela tebe

Knjige osobe koja se zove Džodžo Mojes (Jojo Moyes) viđala sam u prolazu u Gradskoj biblioteci. Nisam ih uzimala u razmatranje. Šta mi je bilo tog ledenog novembarskog dana, pa sam uzela knjigu pod nazivom Dok nisam srela tebe, ni sad ne mogu da kažem.

I nemojte da mislite da ja bežim od tih limunadica. Naprotiv! Ako neko u Beogradu voli Noru Roberts i njene romane, to sam ja. Ali Džodžo? Stvarno? Nisam znala ni da li je reč o bati ili o seki, al majke mi nisam.

Bilo kako bilo, uzeh ja Džodžo i počeh sa čitanjem čim sam kročila u svoj topli dom.

On izalazi iz kupatila, a ona je već budna, naslonjena na jastuke, lista prospekte koji se nalaze pored kreveta.

Pauza.

Da li sam ja stvarno uzela roman koji počinje rečima On izlazi iz kupatila!?

Al ajd da ne budem takav snob, daj bar da vidim hoće li se mladi uzeti na kraju.

Priča počinje 2007. godine kada mladi Vil Trejnor, super uspešni i super zgodni dasa, adrenaline junkie, nakon saobraćajne nesreće ostaje trajno vezan za invalidska kolica.

Dve godine kasnije, Luiza, od milošte nazvana Lu, upravo je ostala bez posla. Nema gotovo nikakvo obrazovanje, živi sa roditeljima, starijom super pametnom sestrom i  njenim vanbračnim sinčićem i dedom koji se oporavlja od šloga. Lu je u dugoj vezi sa Patrikom, fitnes trenerom opsednutim triatlonima i ostalim fitnes stvarima. Porodica poprilično loše stoji što se finansija tiče, te je Lu primorana da odmah krene u potragu za poslom. Jedan za drugim, poslovi se nižu, ali Lu nikako ne uspeva da se pronađe. Lu već polako gubi nadu da će ikad uspeti da pronađe posao koji će joj biti podnošljiv, ipak živi u malom gradu i šanse da se to desi postaju sve manje i manje. A onda joj njen savetnik na birou zakaže razgovor sa gospođom Trejnor. Ona, naime, traži negovateljicu za svog sina, Vila, kvadraplegičara. Ne, nema veze što Lu nema iskustva u tom poslu, gospođi Tejnor zapravo treba neko ko je ,,topla i pričljiva osoba, čije prisustvo unosi svetlost u prostoriju”, kako je Lu opisao njen prethodni poslodavac. Lu potpisuje ugovor na šest meseci, plata je više nego dobra.

I tako počinje. Lu i Vil se na početku ne podnose. On je arogantan i zajedljiv, depresivan i jako grub. Ona je najpre očajna zbog njegovog ophođenja prema njoj, a zatim i odlučna da to promeni.

A onda saznaje da je Vil od svojih roditelja tražio da ga za šest meseci odvedu u Švajcarsku, u Dignitas, kliniku na kojoj će mu pomoći da okonča svoj život. Šokirana njegovim zahtevom i, još više, njihovim pristankom, Lu najpre daje otkaz, ali se, nakon razgovora sa svojom sestrom i Vilovom majkom, vraća na posao i odlučuje da uradi sve što je u njenoj moći da natera Vila da promeni mišljenje.

Pauza.

Prvi glasić u mojoj glavi: Pa dobro bre, Slavice, od svih ljubavnih romana na svetu, ti nađeš ovaj sa suicidom!?

Drugi glasić u mojoj glavi: Al to je ljubavni roman, ljubav uvek pobeđuje!

I nastavim sa čitanjem.

Do kraja romana prošla sam kroz sve stadijume emocija: napadi smeha, glasno plakanje koje je mamu nateralo da mi donese maramice i kolač iako sam na dijeti, negiranje pročitanog i kada sam došla do kraja, stvarno sam bila ljuta na sebe jer sam bila tako puna predrasuda prema ovoj priči.

Zato što ovo nije obična priča o ljubavi muškarca i žene. Pre svega, to je priča o ljubavi prema sebi i sopstvenom životu. Baš kao što Vil odlučno stoji iza svojih razloga da svoj život okonča, on podjednako odlučno tera Lu da se pozabavi sopstvenim životom, da ga zavoli, da razmisli o mogućnostima koje joj pruža i potencijalima za koje nije ni svesna da nosi u sebi.

To je priča o porodičnim odnosima, o relaciji sin-majka, otac-kćerka, o bratsko-sestrinskim odnosima, o onoj posebnoj vezi između dve sestre koje čak i u trenucima svađe pomažu jedna drugoj.

To je priča o hrabrosti i konstantom trudu čovek vrati na određeni životni put, nakon što je sa njega izguran, svojom ili tuđom nepažnjom.

Dok sam čitala, nisam mogla da ne mislim o tome kako Vil neodoljivo podseća na Ročestera, samo što je Lu daleko od Džejn Ejr. I onda taj njihov odnos: Vil koji polako popušta i uvodi Lu u svet klasične muzike, umetničkih filmova i ozbiljne književnosti. Sve u meni je vikalo Pigmalion, Pigmalion (posle kad je sam Vil spomenuo dramu, pobednički sam ciknula!), ali ne! Autorka se vešto poigrala sa književnim klasicima, ne gubeći pritom ni na trenutak osnovnu ideju koju je vezala za Vilov lik, a to je da prikaže jasnu i iskrenu priču o životu bez (aktivnog) života, o svim problemima koji takav život prate i, neizostavno, još jednom pokrene pitanje da li je pomoć pri samoubistvu humani čin ili zločin.

Od svega pomalo, a ničega previše. Iako na momente predvidiva (tu najpre mislim na scene na venčanju, otud i četvorka na Goodreads-u), ovo je jedna topla priča, prava za jesenje vreme. Vrlo je moguće da je meni legla jer sam u tom nekom čudnom raspoloženju, ali dajte joj šansu ako nabasate na nju u biblioteci ili nekom internet sajtu sa e – knjigama. Makar zbog Luizinih šala koje uopšte nisu tako loše kao što Vil tvrdi. 😉

 

 

 

 

 

 

Advertisements

8 thoughts on “Dok nisam srela tebe

    • Nora, apsolutna kraljica univerzuma! 🙂 ❤ Jaooo, ajdeeee, ako ti zafali motivacije, samo misli kako ćeš posle moći da čitaš sve što poželiš, bez griže savesti! 😀 Spremi se da vidiš šta je opsednutost, te žene tamo… Haos! 🙂 :*

      Like

  1. Meni je od svega najsmešnije ime autorke, mada znam da se ne treba sprdati s drugim narodima i kulturama. Zapazila sam njene knjige, ali još uvek se ne odvažih da pročitam nijednu, verovatno zato što ne bih da ih kupujem, a trenutno nisam učlanjena ni u jednu biblioteku.

    Like

    • Hhhah, i meni je bilo smešno, al ja najbolje razumem kako je kad roditelji ili nisu preterano inspirisani ili kad odu u drugu krajnost pa dete nazovu Apple ili Džodžo. 😀 Razumem te skroz, da je nisam našla u bibl, sumnjam da bih se odvažila na kupovinu. 🙂

      Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s