Sahrana, grip i klasici svetske književnosti

Pre malo više od nedelju dana, bila sam na sahrani. Inače ne idem na sahrane. Postoji taj neki običaj da se kuća u kojoj je preminulo lice živelo ne zaključava prvih 40 dana pa bih ja bila ta koja bi ostajala u stanu/kući dok se tužna povorka ne vrati sa poslednjeg ispraćaja. Ovaj put nije bilo izvodljivo, mada ni moje prisustvo na sahrani nije bilo izričito zahtevano. Ipak, ostetih potrebu da odem, ali avaj, kao neko ko nema iskustva grobljima otišla sam potpuno nepripremljena. Ispade da na beogradskim grobljima uvek duva vetar, a kada su oni dani kada košava tutnji gradom, e tada je na grobljima opšta uzbuna. I tako sam ja bila na sahrani baš kad je košava duvala. U sakou. Bez kape. Bez ikakvog šala, ešarpe ili bilo čega što bi mi zaštitilo vrat i grudni koš. Glupača.

 

I sad imam grip. Teži oblik. Poslednje četiri večeri drmala me takva groznica da sam halucinirala, a dok je svet oko mene hodao u majicama kratkih rukava, ja sam se u svojoj maloj kancelariji (čitaj: onom delu gde bibliotekarke rade i igraju pasijans) grejala uz pomoć one sirote klime koja je bukvalno na samrti.

 

No, zahvaljujući Beogradskom maratonu i potpunoj blokadi grada, moja radna obaveza završila se dan ranije (ne pitajte zašto nije bilo moguće da je ranije okončam, duga priča) i ja sam konačno mogla da se posvetim oporavku uz rtanjski čaj, velike količine Plazma keksa i ljubiće. Ok, bez ljubića; iz Gradske sam donela samo literaturu vezanu za srpski realizam. Jeeej. 

 

Elem, nakon što sam subotu celu prespavala, postavilo se pitanje kako provesti noć. Pročitala sam Vukadina, Stevana Sremca, izvukla beleške, legla i ugasila svetlo. Ništa. Upalim lampu, dovršim Lepoticu, Džojs Kerol Outs, ugasim lampu. I dalje ništa. Malo zvrndam po Instagramu, malo po Fejsu i završim na Youtube-u, gledajući bookblogerke i skontam da se vrti sjajan tag o klasicima svetske književnosti i pomislih da apsolutno nema razloga da se ne priključim tom tagu, iako ne snimam videe. Planirano je bilo post bude objavljen u toku dana, ali mi se gospodin Darsi isprečio, no o tome malo kasnije.

 

The classics booktag (originalni post: klik)

1.       Klasik kojem se pridaje mnogo pažnje, a koji se tebi ne sviđa

Bez razmišljanja, Don Kihot. Mislim da, kad je ova knjiga u pitanju, nema onih koji su ravnodušni: ili se oduševiš, ili je organski ne podnosiš. Ja spadam u ove druge. Jedva izdržah do kraja, ali jedva. 

 

2.       Period o kojem najradije čitaš

Ovde sam ozbiljno morala da razmislim. Volim da čitam o elizabetanskom periodu, viktorijanskoj eri, ali ipak najviše uživam u romanima smeštenim u period od 1910 – 1950, sa posebnim akcentom na dela koja su tematikom vezana za Drugi svetski rat. 

 

3.       Omiljena bajka

E sad, ako mislimo na Diznijeve bajke, a verovatno ne mislimo, onda definitivno Pepeljuga. Ako je reč o bajkama koje su ostale iza braće Grim i Hansa Kristijana Andersena, odlučiću se za Ružno pače. Verujem da ovo nije nikakvo iznenađenje za one koji me poznaju.  

 

4.       Klasik zbog kojeg se stidiš jer ga još uvek nisi pročitala

Prvo bih napomenula da se ni najmanje ne stidim što određene naslove nisam pročitala, samo se nekad začudim kako je, do vraga, moguće da nisam. Ta je lista ispala poprilično duga, ali evo par naslova: Jadnici, Grof Monte Kristo i Tri musketara (kako je to moguće, evo ne znam!!!), Rebeka,  Gospodar prstenova (probala Hobita, nije išlo)…

                   

5.       Pet klasika koje planiras uskoro da pročitaš

Neću da navodim one koje moram da pročitam za fakultet, ako ne mislim na njih možda nestanu…

1. Pod tuđim uticajem, Džejn Ostin
2. Jadnici, Viktor Igo
3. Soba sa pogledom, Edvard Morgan Foster
4. Revolutionary road, Ričard Jejts (zna li neko da li postoji prevod na srpskohrvatski?)
5. Doba nevinosti, Idit Vorton (delo koje joj je omogućilo da postane prva žena koja je dobila Pulicera!)

6.       Omiljena knjiga inspirisana klasikom

Sati, Majkla Kaningema, čija je osnova roman Gospođa Dalovej, Virdžinije Vulf. Ali moram da napomenem i Dnevnik Bridžit Džons, koji je prepun referenci na roman Džejn Ostin, Gordost i predrasuda. 

I ne, nisam pročitala poslednji deo, ne mogu da se nosim sa činjenicom da je Mark Darsi mrtav. Junak koji se preziva Darsi ne može da umre!!!

 

7.       Omiljena filmska ili TV adaptacija klasika

Uh… Ima ih nekoliko.

 

Božićna priča, ali ona animirana Dizni verzija. 

 

Izvor

 

  Volim onu verziju romana Gordost i predrasudau kojoj Kolin Flirt igra Darsija.

Izvor:

Apsolutno i definitivno obožavam Ubiti pticu rugalicu sa Gregori Pekom. I naravno, Sofijin izbor sa Meril Strip. Pomenimo još i Velika očekivanja, BBC serijal iz 2011, sa apsolutno jezivom (u dobrom smislu) Džilijen Anderson u ulozi Gospođice Havišam.

 

Izvor:

 

E sad se na kratko vraćamo na onaj trenutak iz uvoda kad sam napomenula da mi je Darsi promenio planove vezane za objavu ovog posta. Znam, opsednuta sam čovekom, ali stvar je u tome što sam gledala razne klipove sa ovim tagom i mnoge devojke su pomenule nešto što se zove The Lizzie Bennet Diaries. Reč je o Youtube serijalu zasnovanom na (već milion puta pomenutom) romanu Gordost i predrasuda. Nijedna epizoda, a ima ih 100, ne traje duže od 10 minuta i ja sam sela da pogledam samo prvu, čisto da vidim kakva je to američka glupost. Osvestila sam se kad je Lizi počela da se zahvaljuje što smo stigli do epizode br. 45, a onda sam morala da teram do kraja čisto da vidim kakav im je izbor za divnog gospodina Darsija. Elem, ideja mi se dopala, te planiram da pogledam i Emu, mada kažu da nije ovako dobra.  

                

8.       Najgora filmska ili TV adaptacija klasika

Apsolutno i bez razmišljanja: Ana Karenjina sa Kirom Najtli. Prvo, ona kao Ana… Ne. Drugo, Vronski u tom filmu podseća na žabu. Treba li da kažem još nešto?

9.       Omiljena edicija klasika

Nemam omiljenu ediciju klasika, ali imam najneomiljeniju. Može? Prezirem one fensi klasike iz Vulkana. Knjige izgledaju kao da je najbitnije da imate Leonarda di Kaprija na naslovnoj strani Getsbija, ostalo je poptpuno zanemareno. A koštaju poprilično. I ljudi kupuju, što je najgore, iako im lepo kažeš da za duplo manje novca mogu da kupe odlična polovna izdanja.

10.   Klasik za koji smatraš da je zanemaren, a koji bi svima preporučila

Ovo mi je omiljeno pitanje, ali ograničila sam se na tri knjige:

• Sofijin izbor: već je o njoj bilo reči na ovom blogu (klik)
• Bura, Vilijam Šekspir: nepravedno zapostavljena drama! Pravda za Prospera!
• Orlando, Virdžinija Vulf: fantastična knjiga koja pruža toliko mogućnosti za tumačenja, pravo remek delo, a uvek u senci. Nepravda!

Na kraju bi trebalo da tagujem ljude. Nekako mi je bez veze da vam naturam neku obavezu, ali se iskreno nadam da će se među vama naći neko ko ima volje i vremena da odgovori na ova pitanja. Živo me zanimaju vaše preporuke adaptacija i klasika koji su zanemareni, tako da… 🙂

Do sledećeg čitanja, ostajte mi zdravo i pojedite neki sladoled za nas koji smo sprečeni.