Nešto kao favoriti…

Da mi u sredu aparat za validaciju karata u autobusu nije saopštio da mi je istekla mesečna karta za prevoz, ne bih ni shvatila da je april u Beogradu. Valjda kad vam je svaki dan isti ni ne primećujete da se mesec odgegao i da počinje novi, koji se neće mnogo razlikovati od prethodnog.
No kad čovek malo razmisli, frtalj godine je već za nama, a to je odličan povod da mi (tj. ja) sumiramo pročitano i izaberemo neke od favorita.
 
Čitalo se, bogme, od početka godine i to se čitalo poprilično. U najvećoj meri zahvaljujući činjenici da sam spremala ispit vezan za savremenu srpsku književnost. Moram da kažem da sam otkrila divne knjige, prosto čovek da se zapita kada su one objavljivane kada se o njima uopšte ne govori. Ili se govori, ali ne dovoljno glasno.
 
U svakom slučaju, ovaj post o knjigama koje su me oduševila biće malo drugačiji od prethodnog, to jest obuhvataće tri celine: biće tu nekoliko romana koji su činili moju ispitnu listu (da, da, dela za ispit iz Poetike savremene srpske književnosti biramo samo, how cool is that!?), onda par koji su ušli u uži izbor za moju ispitnu listu, zatim nekoliko knjiga u kojima sam uživala a nemaju veze sa fakultetskim obavezama i na kraju, naravno, i jedan geek favorit.
 
Here we go[1]:
 
  • Kuća sećanja i zaborava, Filip David[2]
Drugi put za manje od godinu dana desilo mi se da poželim nešto što se tek pojavilo na tržištu. Prvi put sam iskala dramu Biljane Srbljanović, ovaj put roman njenog profesora. Čim sam čula tematiku dela, znala sam da moram da pročitam što pre, a kada je roman nagrađen NIN-ovom nagradom, jasno mi je bilo da moram da kupim knjigu jer ću u suprotnom biti na spisku rezervacija najmanje godinu dana. 
Roman tematizuje sudbinu jevrejskih porodica u Srbiji za vreme Drugog svetskog rata, kao i posledice tih jezivih događaja na one koje su preživeli. Svi junaci su u potrazi za svojim identitetom, svako od njih ima svoju priču i svoju potragu. Iako se sam autor ogradio, rekavši da roman nije studija o zlu, kroz dijaloge junaka poteže se pitanje zla, njegovog nastanka i smisla.
Sjajan roman u svakom pogledu, ne znam osobu koju je ostavio ravnodušnom. 
 
  • Stakleni zid, Vladimir Tasić
Većina mojih koleginica i kolega je na svoju ispitnu listu uvrstilo Tasićev roman Oproštajni dar. Meni je poprilično bezvezna bila ideja da svi imamo iste romane, ali sam čula toliko lepih stvari o Tasićevom pisanju da nisam mogla da odolim. No, tog dana ne beše slobodnog primerka knjige koju sam tražila, ali sam pronašla Stakleni zid.
Roman o priča o odrastanju jednog dečaka čiji su roditelji odlučili da potraže bolji život daleko od Jugoslavije i njenih problema. Međutim, ono od čega bežiš sustigne te kad tad, pa tako ni roditelji dečaka nisu bili pošteđeni svega što se na našem prostoru dešavalo. Kako i na koji način, kao i kako je sve to uticalo na dečakov život, ne bih da otkrivam. Reći ću samo da je nastanku ove knjige nesebično doprinela i sestra Dade Vujasinović. Ako sam vam zagolicala maštu, samo napred. Nećete se pokajati. 
P.S. Oproštajni dar je takođe odlična knjiga! 
 
  • Najnormalniji čovek na svetu, Ivan Tokin
Znate za Tokina? Piše one divne kolumne za City magazin, možete ih naći na netu ako ne možete da dođete do samog časopisa. Neka deca na zidove lepe postere, ja sam lepila Tokinove kolumne (mada odavno nisam dete). E čovek je (KONAČNO!) napisao knjigu i oduševio me je. Moram da kažem da sam malo strahovala, poučena nekim ranijim iskustvima (da, gospođice Danam, mislim na Vas), ali nije bilo potrebe jer je roman stvarno sjajan. Tokinovski, skroz. Ozbiljan i nežan, navodi i na suze i na smeh, čita se u jednom dahu. I onda dođem do kraja i kažem: e bre Tokine, ajd još malo, još jedno poglavlje, pa ne može kraj ovakav da bude. Ipak može, jer to je život danas, nije bajka te happy end nije zagarantovan. 
  • Zoja, Mira Otašević
Mesec dana nakon ispita mogu da kažem da mi je jako žao što ovaj roman nisam stavila na listu. Roman je poprilično kratak, ima svega 106 strana i moram da priznam da sam ga zato uzela kao potencijalno ispitno štivo. Međutim, ispostavilo se da je ovo, iako kratko, vrlo kompleksno i zanimljivo štivo. U ovom kratkom romanu pratimo život umetnice Zoje Klajn, a sva poglavlja počinju opisima fotografija, među kojima su i portreti poznatih evropskih pisaca. Videćemo kako umetnost donosi spas, a umetničko delo (p)ostaje večiti svedok velikih nesreća jedne epohe. Zojina životna priča će postaviti niz pitanja, ponuditi dosta odgovora i naterati čitaoca da se bolje upozna sa svakim od pomenutih istorijskih ličnosti. Apsolutna preporuka, naročito ako volite da čitate o poziciji umetnika u svetu.
  • Sanset Park, Pol Oster
Moja ljubav prema Polu Osteru ima dugu istoriju. Volimo je još od mojih studentskih dana na Pravnom fakultetu, kada sam, priznajem to sada, u knjizi iz Opšte pravne istorije držala Osterovog Levijatana. Koliko je meni poznato, Sanset Park je poslednja Osterova knjiga objavljena u Srbistanu (ako grešim, slobodno me ispravite) i kada sam je konačno videla u Gradskoj, zgrabila sam je bez razmišljanja.
Tematski  gledano, kod Ostera ništa novo: tu su mladost, uzdrmani porodični odnosi, književnost, Njujork. Ono što čini da osterovske klasične teme vidimo u nekom novom svetlu, jeste činjenica da se svaka situacija sagledava iz nekoliko različitih perspektiva. Sjajna knjiga u svakom smislu, mudra i tužna, a opet nežna i gotovo krhka (može li to uopšte da se kaže za knjigu?).
       
  • Ja i tako dalje, Susan Sontag
Iako sam za Susan čula još davnih gimnazijskih dana, tek sada, nakon što sam pročitala gore pomenutu Zoju, poželeh da se malo bliže upoznam sa delom ove američke intelektualke. I, kako bi to dramatično rekla moja četvorogodišnja kumica, oh moj Bogo, dopalo mi se mnogo.
Ovo izdanje koje sam ja našla u biblioteci (Prosveta, Niš, 2004) predstavlja izbor od četiri priče (Projekat za put u Kinu, Poslednji izveštaj, Putovanje bez vodiča i Dvojnik) i zamišljeno je, moja pretpostavka, kao lagani uvod u književnost koju je stvarala Susan Sontag. Ako je verovati pametnim ljudima koji se bave njenim delom, Susan je više dala svetu svojim raspravama i esejima nego romanima i pričama, ali meni se dopalo ono što sam pročitala, a ja i nisam neki ljubitelj priča. Dovoljno zanimljive da vam drže pažnju, detaljne taman toliko da zamislite da ste u samoj priči, priče su ispričane tako da ne možete da se ne zapitate jesu li autobiografske i , ako jeru, u kojoj meri. Mene su povukle da istražujem delo Susan Sontag i dalje, nadam se da će i vas.
         
       Geek favorit:
 
Ajhman u Jerusalimu: Izveštaj o banalnosti zla, Hana Arent
Za Hanu Arent saznala sam slučajno: neko je donirao knjige biblioteci u kojoj sam volontirala i među njima su bili Hanini eseji. Guglala sam da vidim ko je Hana i naišla na njeno najpoznatije delo: Ajhman u Jerusalimu. Inače čvrsto verujem da sam u nekom od prošlih života umrla u nekom logoru, te sam, moram priznati, malo i opsednuta temom Holokausta, pa s toga i ne treba da čudi što mi je Hanin izveštaj sa suđenja Adolfu Ajhmanu bio neverovatno zanimljiv. U isto vreme i pretežak za čitanje, ali sam se junački dražala. Nekoliko meseci kasnije, ova knjiga mi je u velikoj meri pomogla da bolje protumačim Davidov roman Kuća sećanja i zaborava. Dakle, nezaobilazno štivo za sve koji se zanimaju za Drugi svetski rat.
 
Kraj!
Nikada neću naučiti da budem sažeta i koncizna.
Hvala vam na čitanju i nadam se da ćete u komentarima podeliti neke od naslova koji su vas oduševili u prva tri meseca ove godine. Moj komšija je konačno sredio svoj internet te više neće biti prepreka da vam na komentare i odgovorim. 🙂


[1] Knjige su predstavljene nasumice, broj ispred njih nije oznaka za kvalitet. 🙂
[2] Boldirani naslovi su bili na mojoj ispitnoj listi, tako da, ako ovo čita neko ko tek treba da polaže ovu lepotu od ispita, slobodno stavljajte ove naslove na listu: Jerkov approves. 😀
Advertisements

12 thoughts on “Nešto kao favoriti…

  1. Imam toliko godina i diplomu iza sebe, a još nisam naučila da organizujem dan. Što to pominjem? Pa, krenula sam da čitam tvoj post, a onda odmahnula glavom i rekla sebi “ma, što se uopšte trudiš?!”. Jako volim da čitam, ali poslednjih godina (i strašno zvuči 'godina') nemam vremena. Poklonila mi drugarica pre skoro mesec dana Sarajevski Marlboro Miljenka Jergovića, on mi je jedan od omiljenih pisaca i u nekim drugim okolnostima završila bih ga za jedno popodne, a trenutno sam pri kraju, i to čitam isključivo u prevozu. A onda me čeka i Tokin ( :)))), o Kindlu koji sam natovarila s jedno 40 knjiga da ne pričam. Imala sam nedavno jedno otkrovenje da će mi trebati GODINE da pročitam sve što imam.

    I sad ne znam da li da zapišem negde tvoje preporuke ili ne. 😦

    Like

  2. Obozavam Tokina! I ja sam seckala kolumne, imam fasciklu kao dokaz.
    Moram priznati da sam se uplasila kad je izasla knjiga i resila da se pravim noj, kao zagnjurim glavu u pesak kad prodjem pored nje. Ipak, u poslednje vreme cujem sve vise dobrih stvari o njoj i mislim da je ovaj post kap koja je prelila casu.
    Tokinova knjiga it is!
    Hvala 🙂

    Like

  3. Ne znam ništa o suvremenoj srpskoj književnosti, ali sad si me zainteresirala. Što bi preporučila nekome, kome su sva ova imena nepoznata? S čim da krenem?

    Like

  4. Prosto ne znam da li mi je draže kad pišeš o knjigama ili muzejima. 🙂 Nadam se da će biti na blogu reči i o današnjem putešestviju. 😉

    Like

  5. Sa ove liste, mislim da nećeš pogreštit šta god da odabereš. U pitanju su potpuno različiti stilovi pisanja, tako da ćeš sigurno naći nešto što odgovara tvom senzibilitetu. Ovako generalno gledano, savetujem da potražiš bilo koju knjigu sa spiska dobitnika NIN-ove nagrade, počevši od Živojina Pavlovića, to bi bila neka prekretnica, s obzirom na stanja i zbivanja u regionu: http://sh.wikipedia.org/wiki/NIN-ova_nagrada
    Neki od tih naslova mogu da se nađu i u pdf formi, jeste legalno, ali ja se držim onoga da nije greh knjigu ukrasti a ni piratizivati. 🙂

    Like

  6. Moram da ti kažem da sam malo ciknula od radosti kad sam videla fotku Tokina od Tokina. 🙂 Elem, ti ih zapiši onako u neko blokče, pa ako se stvori šansa… 🙂 Ali ništa pre Najnormalnijeg čoveka, prava je šteta pustiti ga da čeka. 🙂

    Like

  7. Sve razumem, sve mi je jasno. 🙂 Meni se jako dopala, nisam je ispuštala iz ruku, čak sam i sestru podmitila da prošeta psa da ja mogu da dovršim knjigu. 🙂 Mislim da se nećeš razočarati. Obavezno javi kako ti se dopala! 🙂

    Like

  8. Odličan post, kao i ovi prethodni (samo ne stigoh da komentarišem, ali, čitam redovno). Nažalost, nisam baš u toku sa pomenutim piscima i delima, pošto od klasika ne mogu da dođu na red :), ali, eto, mene u poslednje vreme opčinio Gatalica.

    Srećno sa XX vekom!:)

    Like

  9. Dok ti rešavaš emotivne dileme, ja pročitah “Kuću sećanja i zaborava” i još jednom se podsetih zašto su tvoje preporuke nešto najdragocenije što ijedan ljubitelj pisane reči može poželeti! Knjiga me je jako dirnula, potresla i očarala. Hvala ti ko posestrimi. ❤

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s