Udruženje ljubitelja knjige i pite ljuskuše

Iako svi tekstovi na temu Kako voditi uspešan blog kažu da tekst ne treba započinjati pitanjima odnosno da pitanja uvek treba ostaviti za kraj, ja ipak moram da vas pitam: kako vi birate knjige u bibliotekama ili knjižarama? Šta vas prvo privuče? Misli se na slučajeve kada nemate spisak želja, već birate nasumice. Pisac? Naslov? Korice? Izdavač? Kombinacija ovih kriterijuma ili nešto peto?

Onomad, dok dete bejah, korice su bile moja zvezda vodilja. Samo nek je novo, samo nek je šareno. Stare knjige sam uzimala jedino kad je baš baš moranje, kad nema novijih izdanja (ne, nije me bilo blam da tražim neku noviju). Prva starija knjiga koju sam svojevoljno uzela bila je Lolita, na raspustu između sedmog i osmog razreda (prerano, znam). Na Pinku su jedno veče pustili film i ja sam sutradan otišla po hleb, jogurt i knjigu, mada je velika verovatnoća da sam se vratila kući samo sa knjigom.

I danas volim kad knjige imaju lepe korice, u poslednje vreme gledam i prelom, font i ostale tehničke stvari, ali, kao i većini ispitanika u anketi koju sam sprovela, naslov je taj koji mi skrene pažnju. Onda pročitam sadržaj, pa prvu rečenicu, pa ako mi se svidi idemo dalje, ako ne…
Naravno, dešavalo mi se da omanem žestoko. Primera radi, knjiga Peni Vićenci Ostavljena je imala i fini naslov, još finiju naslovnu stanu i solidnu prvu rečenicu ali… Doživela je sudbinu svoje junakinje, bila je ostavljena.

Sa druge strane, dešavalo mi se da u nekoliko navrata uzmem knjigu sa police, zaintrigirana naslovom pa onda i sadržajem, ali da je ipak ostavim verujući da mi se neće svideti. Uzmem pa vratim, uzmem pa vratim, uzmem pa vratim, sve dok se ne desi da se npr. još neki korisnik nameri na istu knjigu (što je poprilično zlo sa moje strane, sad tek uviđam)ili ne nađem ništa zabavnije pa onda kao ajd da se ne mučim više… U najvećem broju slučajeva, desilo se da me te knjige oduševe. Poslednja knjiga koju sam uzimala i ostavljala nekoliko puta pre nego što sam se odlučila da je pozajmim iz biblioteke bila je knjiga krajnje običnog naslova: Udruženje ljubitelja knjige i pite ljuskuše, koju su napisle Meri En Šafer i Eni Barouz. I to je povod našeg današnjeg okupljanja. 

Dakle, prvi put sam je uočila dok je još bila nova, sveže zavedena knjiga na polici u Gradskoj biblioteci. Bio je period ispita, pa sam sebi zabranila da je uzimam. Ispiti su prošli, ona je bila na polici, ja sam je preskočila bar dva puta, iako sam je svaki put prelistala. Izgleda da nikako nije bio pravi trenutak.

A onda je SaVesna podelila sa mnom svoju želju da bude član neke čitalačke grupe koja bi se sastajala sporadično i ćaskala o knjigama. Reč po reč, ideja po ideja i skoro da smo odlučile da same organizujemo nešto slično (ok, ona je došla na ideju, ja sam samo tražila da se meni prepuste sastanci kada bi se diskutovalo o treš literaturi, 50 nijansi je prvi izbor). I ja pomislim kako možda ne bi bilo loše da uzmem tu knjigu o udruženju ljubitelja knjiga pa da vidim kako su oni osnovali svoj kružok i šta su čitali.

Priča o Udruženju ljubitelja knjige i pite ljuskuše

Godina je 1946. Lodnon se, kao i celi svet, oporavlja od nedavno završenog Drugog svetskog rata a mlada autorka Džulijet Ešton ne može da nađe inspiraciju za novu knjigu. Za vreme rata, u cilju podizanja morala čitaocima jednog dnevnog lista, Džulijet je pisala veoma uspešnu i čitanu kolumnu pod nazivom Izi Bikerstaf kreće u rat, ali sada želi nešto potpuno drugačije. I dok se ona muči tako sa pronalaženjem ispiracije, dobija pismo od izvesnog Dozija Adamsa, sa ostrva Grenzi, koji je, čudnim putevima životnim, kupio knjigu Odabrani Elijini eseji, pisca Čarlsa Lema, a koja je nekada pripadala mlađanoj Džulijet. Oduševljen onim što je pročitao, Dozi se javlja našoj junakinji kako bi mu ona preporučila još koje Lemovo delo i tako započinje korespodencija iz koje će Džulijet saznati da je Dozi član nečega što se zove Udruženje ljubitelja knjige i pite ljuskuše. Dobivši neopisivu želju da sazna šta je to pita ljuskuša, Džulijet podstiče Dozija na dopisivanje i tako polako postajemo uvučeni u dva sveta: svet ostrvljana u ratnim godinama i jedan potpuno novi, posleratni svet u kome svaki junak pokušava da se snađe najbolje što ume.

Kako se prepiska između Džulijet i Dozija rasplamsava, tako se u nju uključuju i ostali članovi Udruženja, otkrivajući nam priču o okupaciji ostrva, deportaciji dece na kopno, životu u novim i teškim uslovima i o jednoj izvanrednoj i hrabroj ženi, njihovoj sugrađanki Elizabet Makena. Iako se ne pojavlje u romanu, osim kroz sećanja svojih prijatelja, Makena, slučajni osnivač Udruženja, gotovo da postaje srce romana. Zaintrigirana informacijama koje pristižu bez prestanka i vođena sospstvenom radoznalošću i željom za stvaranjem, Džulijet se odlučuje da poseti ostrvo.

Šta će je tamo dočekati i šta je pita ljuskuša, neću vam reći. Nije red da vam kvarim zabavu.  Ipak, reći ću da nije baš sve savršeno.
Problem dve autorke (posmatran iz dva ugla) 

Meri En Šafer posvetila je svoj život knjigama i književnosti: radila je kao lektorka, bibliotekarka i, kako kažu u Laguni, knjižar (da li je radila u knjižari ili je imala svoju, ne kažu, ali valjda i nije od nekog značaja). Premda često ohrabrivana da napiše roman, Meri En se na taj korak odlučila tek u svojim kasnim šezdesetim godinama. Nije doživela da svoj prvenac vidi na policama knjižara, njeno delo je završila njena nećaka, Eni Barouz. I u tome leži najveći problem ovog episolarnog romana. On je, naime, podeljen na dva dela i razlika je prevelika da bi se mogla prećutati.

U drugom delu knjige, Džulijet stiže na ostrvo i upoznaje ljude sa kojima se dopisivala proteklih meseci. Zadržava se episotlarna forma, ali pisma nisu više tako prijemčiva za čitanje kao u prvom delu knjige. Svako pismo sada nosi više od jedne tematske niti i velika je sreća da sama celina nije obimna, inače bi postalo teško za praćenje. Konverzacija između junaka, koja je u prvom delu tekla glatko, sada deluje pomalo nategnuto i tromo.

Iz drugog ugla posmatrano: mama devojčice koju povremeno čuvam, a koja je sticajem okolnosti čitala knjigu u isto vreme kad i ja, misli da je drugi deo mnogo bolji od prvog. Kako ona kaže, radnja u prvom delu je prebrza i često joj se dešavalo da se vraća na pojedina pisma jer su joj činjenice promakle.
Zašto vredi pročitati ovaj romančić? 

Pre svega, zato što ne dobijate često priliku da čitata tuđa pisma. 😀 
Šalu na stranu, ovo je pre svega priča o ljudima koji su uspeli da pronađu svetlu tačku u teškim trenucima, a ta svetla tačka bila je knjiga. Negde na netu sam pročitala da se u svetu sve češće primenjuje biblioterapija, odnosno terapija čitanjem. Slučajno ili ne, tek Meri En Šafer napisala je biblioterapeutima divnu preporuku.
Junaci su toliko simpatični i toliko dobro izgrađeni, da nećete moći a da ih ne zamislite i zavolite. Priča je na momente teška i tamna, na momente nežna i blistava i gotovo da zaista možete da vidite sivo nebo i čujete buku talasa ili osetite miris poljskog cveća i napitaka koje jedna od junakinja pravi (znam, znam, možda bi trebalo da potražim stručnu pomoć). Humor je sveprisutan, ali nije napadan. I naravno, tu su ljubavne zavrzlame, uhvatih sebe kako glasno navijam za… E pa ne smem da kažem, ispašće da spojlujem.

Ovo nije remek delo svetske književnosti. Nije čak ni najbolja limunadica koju sam pročitala. Ipak nećete se pokajati ako je pročitate jer je u pitanju jedna topla priča o ljudima i ljudskim odnosima u tužnim vremenima, o ljubavi, o knjigama. Prava je knjiga da se u njoj izgubite npr. jedne subote, dok sedite u toplom, uz čaj, dok napolju dobuje kiše u ritmu tam-tama kroz noć…. 
Advertisements

11 thoughts on “Udruženje ljubitelja knjige i pite ljuskuše

  1. Jao, pa viđala sam ovu knjigu na policama, naslov i tematika književnog kluba su mi privukli pažnju, ali sam iz nekog razloga bila uverena da je u pitanju neka teška ljigava trešina. 😀 Eto, nema ništa gore nego kad se prilikom izbora knjiga umešaju predrasude, što kod mene često zna da bude slučaj. No, zahvaljujući tvom preleeepom blogu i preporukama, i tu ću grešku ispraviti. 🙂
    P. S. Ljubavi našoj ne vidim kraj da će doć… 🙂

    Like

  2. Wohooo- nova knjiga za procitati!! A naravno i novi spisak jer sam u medjuvremenu stari negde zagubila.. Ali nema veze, ova knjiga mi deluje jako jako zanimljivo!! Nego mislim da vam je super ideja, tako da… obavesti me kad ideja predje u realizaciju :))

    Like

  3. Meni su te preporuke za pisanje bloga užasne. Jer zapravo savjetuju kako pisati uspješan/popularan blog. A nije nam to svima baš prioritet. Tako da ih ja redovito zaobilazim.
    Što se tiče kriterija, ja u posljednje vrijeme stalno na policama tražim Disputova izdanja biblioteke “Na tragu klasika”. A inače biram knjige po književniku.
    A ovo s tehničkim stvarima, ja odbijam kupiti knjigu koja ima tanak papir i debeli font 😀 Tako da razumijem 😀

    Like

  4. Polako ponovo pocinjem da pronalazim vreme za knjige. Procitati knjigu u jednom dahu mi je jos uvek misaona imenica, ali bice 🙂 Hvala ti na ovom zanimljivom predlogu. I hvala Vesni sto mi je napokon otkrila sta Divljan u tom drugom stihu u stvari peva. Meni je uvek zvucalo kao “ljubavi nasoj nemirni kraj dana ce doc`” 🙂 Koliko god to zvucalo nelogicno, hehehe

    Like

  5. O Veko, moj nambr van fanu. ❤ Elem, knjiga u naslovu sadrži reč PITA i samim tim ne može biti teška ljigava trešina kako ti kažeš. Da li ti se ikada desilo da pročitaš knjigu koja sadrži hranu u naslovu a da možeš za nju da kažeš da ne valja?! 😀 Meni nije. 😛 :*

    Like

  6. Sashkonela, polako ali sigurno smeši ti se čitanje bajki u jednom dahu, biće to dobar trening za vraćanje u formu kad su 'knjige za odrasle u pitanju'. 🙂
    Nemirni kraj dana, iz moje perspektive nije nelogično ni najmanje. 🙂 Naročito uz nastavak Dok naše se senke spajaju tu… 🙂

    Like

  7. Ja uvek pročitam i skontam da sve naopako radim, i sve kao ajd poslušaću ljude, ali onda pomislim: pa gde je tu zabava i kažem ćao pravilima. 🙂
    Jao debeli font… Plače mi se. Najgore mi je kad neku knjigu baš baš baš moram da imam, a ispostavi se da je kriminalno urađena. Srce kaže kupi, razum kaže: idi u biblioteku… 🙂

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s