Ne gradite sebi idola…

 … da ne biste čitali loše knjige.
Ok, reći da je knjiga Line Danam (Lena Dunham) loša jeste malo preterano, ali svakako nije sjajna kao njena autorka.
Ali krenimo ispočetka:
Pre jedno godinu dana, ubrzo nakon što sam slučajno otkrila seriju Girls odlučila sam da napišem post o Lini. Oduševljena njenom pojavom i stavom, bacila sam se na istraživanje, pročitala sveže intervjue za Rolling Stone i Vogue, kritički osvrt na seriju objavljen u New York Times-u, ma bukvalno sve do čega sam mogla da se dokopam. Napisala sam uvod i ono što bi trebalo da predstavlja neki zaključak, a onda sam nabasala na informaciju da je Lina potpisala ugovor sa izdavačkom kućom Random House, dodajući pritom 3,7 miliona dolara na svoj bankovni račun i rekoh sebi: ohoh, biće knjige, čekaj knjigu, pa onda piši! 
I evo me sad, pročitala sam knjigu i red je da kažemo reč, dve, tri o tome. Odlučila sam da promenim temu, da u prvi plan stavim knjigu pa onda da se nadovežem pričom o seriji i samoj Lini, ali nije bilo moguće. Jer pisati o knjizi jeste pisanje o Lini, a evo i zašto. 
Nisam ja takva devojka, viče nam sa korica mlađana Lina i u podnaslovu dodaje: Priče jedne devojke o tome šta je sve dosad ,,naučila”.
U skladu sa naslovom čitalac opravdano očekuje neku vrstu memoara (mada verovatno svima prođe kroz glavu da su memoari poprilično veliki zalogaj za nekog ko još nije navršio 30 godina), osvrt na život jedne mlade devojke iz Velike Jabuke koja se našla pod svetlima reflektora i vrlo brzo postala, kako to mediji vole da kažu, glas svoje generacije.
Ali avaj!
Ako bih morala žanrovski da je odredim, rekla bih da je ova knjiga neka mešavina esejističke proze, e-mail konverzacije i onih lista tipa “89 stvari koje sam naučila od komšinice sa trećeg sprata,,  koje viđamo po časopisima i blogovima. Podeljena je na pet velikih celina koje, reklo bi se, čine okosnicu života većine devojaka: Ljubav i seks, Telo, Prijateljstvo, Posaoi Šira slika, mada je tu i kratki uvod. Međutim, kada se upustite u avanturu otkrivanja kakva je devojka Lina Danam videćete da je ta podela samo okvirna, te da se celine neretko prožimaju. 
Knjiga počinje rečenicom: Imam dvadeset godina i mrzim sebe.
Jasno kao dan vidim sebe kada sam otvorila knjigu i pročitala rečenicu kojom sam ja započela svoj dnevnik pre ravno 10 godina.  Preplavio me je neki čudni osećaj, možda olakšanja, možda i neke miline, mislim da je možda srce viknulo: TO! Konačno neko ko će ispričati priču svih nas koji smo rečenicom Mrzim sebe počinjali dnevnike, priče, pesme. 
Kao mahnita sam krenula dalje, sapatnički klimajući glavom ili osmehujući se na poznate situacije. Jedna strana za drugom i već sam poprilično zagazila u teritoriju nazvanu Ljubav i seks kada je Lina opisala jedno nepromišljeno stupanje u seksualni odnos dok je bila pod dejstvom alkohola, posle kojeg je sva bila u ranama. Tu sam morala da prekinem sa čitanjem jer nisam mogla da se izborim sa razmišljanjima o tome da li silovana ili nije, da li je bila sposobna u tom trenutku da kaže NE, da li je to ipak bio samo grub seks i gde je uopšte granica između grubosti na koju partner prisataje i silovanja…
Ali onda je sve to jednostavno nestalo. Bukvalno sam bila uvučena u čudna sećanja, doduše ispričana onako da liče na anegdote, ali nešto je tu ipak falilo. Ređaju se njen dnevnik ishrane na DVANAEST strana, opisivanje snimanja scena seksa (valjda sa porukom da prihvatimo svoja tela, ne da se snimamo dok se volimo), čitaćemo i o materici onako kako je do sada još niste upoznali, čak ćemo saznati i šta Lina nosi u torbi (iznenadićete se).  Uglavnom su tekstovi pitki, desilo mi se par puta da se glasno nasmejem u autobusu, ali najčešća reakcija na pročitano bila je: wtf?!
Kako iz naslova zaključujemo: to je priča o Lini. Ali samo o Lini. Non stop, na 290 stranica, samo o Lini. Čak i kad mislite da se radi o odnosu sa sestrom ili o smrti njene bake – ne, i tada je o Lini. Govoreći o svom najdubljem strahu, a to je strah od smrti, Lina nam opisuje svoje sećanje na smrt voljene bake. E sad, ako ste fan, znaćete kakvu je ulogu u njenom životu imala baka, ali čak i ako niste, očekivaćete od teksta da bude prožet nekim osećanjem: tugom, besom, patetikom, bilo čime. Ali ono što će nam biti prikazano jeste slika Linine spoznaje da je svako biće smrtno te tako ova scena prestaje da bude šira slika I težište se vraća na nju. I sad imate tu još i njenog oca i strica, dakle ljude koji su upravo saznali da im je majka umrla, tužni su i verovatno više nego ikad svesni sopstvene smrtnosti, ali koga briga?! Za nas je bitno da saznamo kako je autorka celo leto provela obuzeta razmišljanjima tipa: možda mi je ovaj sladoled poslednji i ako ćemo svi jednog dana umreti, onda ne treba da gubim vreme gledajući TV. Banalizujem, ali shvatate već.
Zapravo, mislim da je problem u tome što sam čitala sve te intervjue. Svaki od njih govorio je o njoj kao glasu svoje (a i moje) generacije. O njoj kao novom licu i pravom osveženju u feminističkoj kulturi. O njoj kao devojci koja misli i ne boji se da kaže šta misli. E to sam htela da pročitam! Htela sam da vidim kako je postala to što jeste, šta ju je oblikovalo, šta inspirisalo. Htela sam da upotpunim ono što u seriji nije prikazano. Zar to nije bila poenta: izneti svoja iskustva tako da ona postanu lekcija drugima: Ako bih mogla da prikupim sve ono što sam naučila I tako vas poštedim jednog ropskog posla, ili vas sprečim da upražnjavate seks tokom koga morate da ostanete u patikama za slučaj da poželite da pobegnete usred snošaja, onda je svaki taj pogrešan korak koji sam načinila vredeo. 
Eksperiment prikupljanja i oblikovanja svojih iskustava kako bi druge podučila nije, na moju veliku žalost, uspeo. Fanovi su dobili kojekave pikanterije iz njenog (posebno seksualnog) života, dok su čitaoci dobili vrhunac ogoljenosti u prepričavanju anegdota sa snimanja koje uključuju ogrmnu crnu dlaku i kondom na nezgodnom mestu. Vi koji ste čitali sada biste mogli da mi kažete da zapostavljam opise njenog straha od smrti ili kako nam obrazlaže odbojnost prema seksu koju je imala i kako ju je, ako ju je, prebrodila. Evo mog odgovora: ne zapostavljam ih ja, Lina ih je sama zapostavila. Kako? Pa prosto: da, spomenula ih je, ali to je to. Nigde, ama baš nigde, Lina ne pokušava da otkrije dublje razloge za bilo koje svoje iskustvo. Nije li svrha memoarske proze upravo to, da nas natera da se vratimo na određene stvari, da ih ispitamo, raščlanimo, sebi (i drugima) objasnimo? Naročito ako je, kao što je njena, nastala na osnovu starih dnevničkih zapisa. Možda se stidi? I don’t think so.
Eto.
Da li bih ovu knjigu nekome preporučila? Da, pod uslovom da osoba nema nikakva očekivanja od iste.
Da li mislim da je treba deliti mladim devojkama umesto Cosmopoliten-a? Apsloutno ne. Ima toliko kvalitetnijih knjiga iz kojih se može naučiti da je sasvim ok ako nisi manekenski građena i više voliš da čitaš nego da visiš sa dečacima.
Da li se kajem što sam kupila knjigu? Ne. Najpre jer mislim da bi jednog dana Lina mogla da napiše ozbiljno dobru knjigu, dakle potencijala ima. A onda i zbog svesti o tome da je nisam pročitala, verovatno bih nastavila da idealizujem Linu. Sada, kada budem pratila poslednju sezonu te sjajne serije, znaću da ju je napravila devojka koja nije glas moje generacije, mada je u seriji vraški dobro prikazuje. Lina je samo devojka, moja vršnjakinja. Ništa više, ništa manje. I to je sasvim ok. 
P.S. Sve napisano je plod mog tumačenja. Stručna javnost može, ali i ne mora da se složi sa napisanim. Imajte to u vidu vi koji ste na blog zalutali u potrazi za analizom dela. 
Advertisements

12 thoughts on “Ne gradite sebi idola…

  1. Čitala sam nekoliko recenzija ove knjige, ali sam čekala tvoj sud, kome ipak najviše verujem. 🙂 Čituckala sam neka kraća poglavlja, ta za koje kažeš da podsećaju na članke iz časopisa, i ostala potpuno ravnodušna, kao da je svako mogao da ih napiše, a Lina ipak nije baš svako; no ne treba da sudim dok ne pročitam sve. Možda je Lina želela upravo da se poigra sa očekivanjima koja imamo od “glasa generacije”, zbog čega je to “naučila” i stavila pod navodnike, ko zna. Edukovati čitavu generaciju je veliko opterećenje, pa je možda baš to htela da izbegne. 🙂 U svakom slučaju, čini se da su ugovor, želja da se okoristi popularnošću serije, ili šta god, doveli do toga da se što pre objavi kakav-takav konglomerat svega i svačega. Možda je Lina žurila da ispuni rok, da ne prođe kao junakinja koju igra u seriji “Girls”, ko zna. 🙂

    Like

  2. Palo je i meni na pamet da je možda htela da se poigra sa tom medijskom “glas generacije” pričom. Možda nam je doskočila, mogu da je zamislim kako sedi i smeje se svima koji su joj na Goodreads-u dali loše ocene. 😀 Možda su navodnici tu jer još uvek uči? Istina je negde tamo. 🙂 Ugovor je, sasvim izvesno, došao kroz misao da će fanovi masovno kupovati knjige, što mi naravno i radimo, ali opet… Iz moje perspektive neke stvari nisu na prodaju, bar ne odmah. 😀 Da je sačekala još godinu, dve cenim da bi bila skroz druga priča. 🙂

    Like

  3. nisam pročitala knjigu, mada je privlači (lo, dosad). ona mi e čini zanimljivom, gledala sam neke njene jutjub filmiće i baš mi se činila ok, a nisam seriju gledala.
    i njena knjiga mi je na to do listi bila, jer sam zaista mislila da je napisala nešto ..pa, drugačije.
    ovako, nije mi napeto potrošiti vrijeme na još jednu takvu knjigu, i hvala što si ju ti pročitala (umjesto mene).

    Like

  4. Pih, šteta. Ja sam baš očekivala jedno dobro čitanje od ovoga. (Nisam čitala recenzije.) Šta sad da radim? Nekako, posle ovog tvog posta, niti mi se čita, niti mi se ne čita. Volim da se svojim očima, ušima, čime god, uverim da je nešto loše, a onda ako je baš loše, bude mi krivo što sam ispala debil i nisam učila na tuđim greškama. Bacaš me u rebus. 🙂

    Wandering Polka Dot

    Like

  5. Za knjigu ni nemam nekih ocekivanja jer nisam upoznata sa serijom, ali si me bas zainteresirala da ju pocnem gledati!! A mozda i knjigu dograbim – da vidim sto to nosi u torbi i koji joj je dnevnik ishrane haha..

    Like

  6. Volim tu seriju, sad cekam da snime jos par epizoda da mogu da gledam novu sezonu. A sto se knjige tice, procitala bih je rado, jer se trudim da nikad ne ocekujem previse od necega.. 🙂

    Like

  7. ok, ja ne znam kako sam propustila ovaj post- ali skoro 20 dana sa zakasnjenjem- eto mene 🙂 hmmm, iskrena da budem meni ta serija nije potpuno legla, jeste potpuno originalna, nema manekenki i prelepih haljina, cipela, kuca i pogleda, ali opet ide u drugu krajnost. Doduse salje jednu veoma bitnu poruku- budite zadovoljni sa sobom, i pri tom skida magicnu lepotu sa tv ekrana. E sad posto sa serijom nisam odusevljena, ne bih verovatno bila ni sa knjigom.
    Ali ovo sve pisem da bih ti rekla da nema goreg osecaja nego kad se potpuno razocaras u neku knjigu- meni se to upravo desilo prosle nedelje kad sam na jedvite jade usepla da pronadjem Zenski Rodoslov, i uzela da ga ponovo citam. Tj prvo sam uzela Ana Marija me nije volela pa onda rodoslov… mislim da mom razocarenju jos uvek nema kraja…
    Uhh raspisala sam se kod tebe ko kod sebe, pa cu zato sad prekinuti i prestati da pisem kilometarske komentare. Ali eto, potpuno se saosecam sa tobom :))

    Like

  8. Eto ti ga sad.. Obozavam Girls, mada mi je i u seriji “ja, ja, ja”. I moram priznati da mi ona i nije najomiljeniji lik tu. Mozda svi jednako, u ponekim momentima 🙂

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s