Ostala je knjiga sa par nepročitanih strana…

Ako ćemo iskreno, a hoćemo jer je ovo ipak jedan uljudan i vaspitan blog, kada su knjige sa ove dve liste u pitanju, ostalno je više od par nepročitanih strana.
Verovatno svi imate knjige koje ne podnosite, knjige od kojih ste mnogo očekivali a koje su vas razočarale, knjige koje nikako ne možete da pročitate do kraja.  Ja ih imam gomilu i svrstavam ih u dve grupe: Nikad, pa ni tad i Probajmo još jednom.
Razvrstam ih prilično jednostavno. Ja sam, kako to Lu kaže, čitalac snob. Da bih za neku knjigu rekla da je dobra, dok čitam radnja mora da pokrene film u mojoj glavi. Ukoliko od filma ne vidim ni uvodnu scenu, knjiga se automatksi svrstava na listu Nikad, pa ni tad. Ako film ipak počne, ali se iz nekog razloga prekine na pola, e onda knjige idu na listu Probajmo još jednom. Ta lista je inače kao neki limbo, odatle knjige češće idu na Nikad… listu.
Dakle, u ovo hladno nedeljno veče, predstavljam vam svoje dve liste knjiga koje ne volem.
Probajmo još jednom
*ova lista je trenutna*
  • Severozapad, Zejdi Smit

Uh, uh, uh. Znate onaj osećaj kad ste mali i Nova je godina i vi čekate da vidite šta vam je doneo Deda Mraz. Mahnito otvarate pakete i paketiće, a ono sve sama garderoba, a od igračaka sa vašeg spiska nema ni traga. E tako se ja osećam kad je u pitanju ovaj roman Zejdi Smit. Obožavala sam Sakupljača autograma i baš sam se obradovala kad sam videla da je Booka objavila novi roman i korice su lepe i sve je super, osim što je priča stala negde na početku druge trećine romana i dalje ni makac. Avaj! 
  • Tai, Goran Gocić

Ostalo mi je tačno 25 strana do kraja. Nemam pojma kada ću i da li ću ih ikad pročitati. Počelo je fino, on, ona, Tajland, filozofija, od svega pomalo, ničega previše. Onda su počeli da mešaju žanrovi, pa nikako da uhvatim ko pije a ko plaća. Vidim grabe se oko knjige pre neki dan u Gradskoj dve žene, mislim se: srećno. 
  • Veliki rat, Aleksandar Gatalica

Rana neprebolna. Jao vijala sam tu knjigu po svim beogradskim bibliotekama duže od godinu dana i kada sam je konačno ulovila… Ćorak. Previse likova, previse priča, previše svega. Počnem, pa prekinem, pa se vratim, pa ajd iz početka i onda sam batalila. Svaka mu cast na NINovoj nagradi, svaka cast žiriju koji je pročitao do kraja.
  • Cena soli, Patriša Hajsmit

Ova knjiga, teoretski, ima sve što mene zanima: pre svega tu je burna istorija njenog literarnog života. Onda je tu i sama tema koja se tiče života dve pripadnice LGBT populacije u Njujorku u ranim 50im godinama. I imamo ono što bi trebalo da bude trešnjica na vrhu, a to je mlada junakinja koja pokušava da locira svoje mesto u koordinantom sistemu konfuzije. E u teoriji sve to lepo zvuči, malčice je drukčije u praksi: počela sam je drugi put i opet ne mogu da se odlučim šta ću sa njom. Radnja je spora, likove nikako ne mogu da prihvatim. Film koji se odvija u mojoj glavi se još nije prekinuo, a kad će ne znamo…


Nikad, pa ni tad 
*ova lista je konačna*
  • Hazarski rečnik, Milorad Pavić

Ova knjiga je ubedljivo prva na listi mojih antifavorita. Ona je i jedina kojoj je pruženo nekoliko šansi i nikada nisam makla dalje od 55. strane. Ima jedna (meni) zabavna pričica o toj knjizi: jednom prilikom, dok sam ručala sa drugom i njegovom mamom, šalili smo se na račun zajedničkog hejta prema toj knjizi i došli do zaključka da su ljudi koji kažu da obožavaju ovu knjigu ili blesavi ili lažovi, na šta je njegova mama rekla da je to njena omiljena knjiga… Hejt za Pavića.
  • Hajduk Stanko, Janko Veselinović

Najdosadnija lektira ikad. Čitala sam je celo leto na prelazu između petog i šestog razreda i još uvek mi stoji GSP karta između 63. i 64. strane. Lektiru mi je prepričao tata, koji je i dan danas oduševljen knjigom i zgrožen mojim izbegavanjem iste.
  • Upražnjeno mesto, Džoan Rouling

Smor od prve strane. Možda zato što sam očekivala da Poter iskoči iz svakog novog pasusa. Možda zato što Roulingova ne zna da piše knjige bez čarobnjaka. Who knows?!
  • Opsada crkve svetog Spasa, Goran Popović

Ne znam, evo sad je Jekov zadao da se pročita do 4. decembra, živa nisam. Pravoslavni sveštenici, Žiča, Bugari, svo to rasplinjavanje i ta radnja koja se proteže kroz vekove plus tone fantastike, a nema zmajeva, ne mogu ja to. Majke mi, ne mogu.

  • Krive su zvezde, Džon Grin

Jedna reč: bljuc. Toliko je predvidljiva, toliko patetična iako svi govore da je pisac uspeo da izbegne patetiku, toliko je bljuc da ja stvarno nemam reči da opišem. Možda je bolja na engleskom, ne znam, ali neću ni da saznam. Dragi svi vi omladinici koji ste more suza prolili zbog dvoje mladih koji se vole uprkos svemu, verujte da vas ceka mnogo  lepših ljubavnih priča od ove.

I to je to. Ukratko, to jest. Mogla bih još da nabrajam, ali sutra je ipak radni dan. Koji su vaši antifavoriti? Delimo li neke? Ne budite stidljivi, mnogo volim vase komentare.

Do sledećeg čitanja, neka sila bude s vama!
Advertisements

10 thoughts on “Ostala je knjiga sa par nepročitanih strana…

  1. ne znam nijednu knjigu koju si navela (sramota), ali vjerovat ću ti na riječ i elegantno preskočiti ove s popisa, i neće mi biti žao.

    da, imam knjige koje sam digla, a bolje da nisam diglau knjižnici.
    postoje knjige, koje su mi drugi preporučili, i ispale su tako krive za mene, da sve manje vjerujem preporukama ( i knjiga i filmova).
    ima knjiga kojima sam zaklopila korice nakon par strana, zahvalila se i nikad više nisam dala šansu.
    pored pravih, nemam ja vremena u životu za krive knjige.

    Like

  2. Učlanila sam se u knjižnicu prije par godina nanovo jer sam jedno vrijeme samo kupovala knjige pa se zeznula samo tako. Sada kupujem samo one 100%-mi-se-sviđa pisce a ostalo dižem. Moram priznati da evo od ovogodišnjeg Goodreads challenga za koji sam stavila 40 knjiga, bar 5 je dobilo sam jednu zvijezdicu. Stvarno ima groznih. Sad zadnju sam se jedva natjerala pročitati do kraja, Crvena Azaleja, užas knjiga. Sve pisano u istoj rečenici, opisi kao da je retard pisao, nema odvojeno opis osobe, prostorije ili tko što govori, nego pogađaš kad je prešla sa jednog na drugog. Horor. Još jedna ovogodišnja koja mi je ostala u pamćenju je Anđeli će samo zaspati hrvatske spisateljice Merita Arslani – užas, užas. Ženska je doslovno napravila glavnog lika po sebi, totalno beznačajnu i plitku osobu i stavila tog nekog anđela koji joj se divi kak je super i hrabra i posebna (ni po čemu). Rijetko ostavljam komentare na toj stranici al za tu knjigu sam morala izbacit zlo iz sebe 😀 Uglavnom, jednom bilo, ne ponovilo se xD

    Like

  3. Nikada ne čitati nešto što se zove Krive su zvezde. ili “Kada si otišla…” Ili uopšte nešto što se završava sa tri tačke.

    U moje vreme su se po tim naslovima prepoznavali tzv. Vikend ljubavni romani – koji nikada nisu smatrani knjigama.
    Danas se takve stvari smatraju “knjigama” a oni koji ih čitaju “čitaocima knjiga”.

    Like

  4. Jaooo Tai…na kraju nisam procitala, i ostalo mi je tako nekih 30-tak stranica do kraja. Pa mislim u toj knjizi se na kraju nista ne desava, zar ne?! Nju sam ostavila i istoj kategoriji kao i ti, sve nesto mislim mozda ne vidim to sto svi ostali vide…
    Veliki rat planiram da procitam vec neko vreme- ali nikako…
    Pavic- ah nikad mi nije nesto isao od ruke, ali jos uvek nisam odustala!
    Na mojoj trenutnoj listi nikad pa ni tad je Guillaume Musso- pokusala sam, i procitala i to dve knjige!, ali nope- to je to, sa njim sam zavrsila. I moram jos da dodam Habjanovicka sa svim svojim knjigama od Sviha zalosnih radost pa na dalje…sta bi sa zenom?! btw cula sam da je nedavno izdala novu knjigu u starom fazonu, malo sam skepticna ali dacu joj priliku 🙂

    Like

  5. ''Upražnjeno mesto'' sam batalila nedavno, a ''Hazarski rečnik'' odavno 😀 Kad ne ide, ne ide. Na svetu suviše knjiga čeka da bude pročitano da bismo se mlatile s nekim u kojima nimalo ne uživamo. Kupila sam pre neki dan jednu Gataličinu knjigu, nadam se da se neću provesti kao ti s ''Velikim ratom'', to će mi inače biti prvi susret s njegovim pisanijem.

    Like

  6. Ništa me ne može tako razočarati kao loša knjiga. Iz tog razloga sve manje čitam i baš sam tužna zbog toga. Pored ove dvije liste koje si navela, imam i listu jako loših knjiga koje sam iz nekog razloga uspjela pročitati do kraja. Prva mi na pamet pada “Koliba”. Prije nekoliko godina je bila prava pomama za ovom knjigom, pa je nekako dospjela i u moje ruke. Eeee, žali Bože utrošenog vremena.

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s