Apsolutno Sjajna Florens!

Jedna od stvari zbog kojih vredi biti u Beogradu za vreme leta (čak i onda kad ono boluje od poremećaja ličnosti) svakako jeste Beogradski letnji festival, za prijatelje BELEF. Od njegovog nastajanja 1991. godine, organizatori se trude da kroz festivalski program objedine tri velike umetničke oblasti: scensku delatnost (pozorište i umetničku igru), vizuelne umetnosti (video art, instalacije, preformanse i printove) i muziku. Ove godine je organizovan pod sloganom Sentimentalno putovanje i ponudio je Beograđanima i njihovim gositma (oduvek sam to htela da kažem!) podjednako dobar izbor u sve tri zastupljene oblasti. Bilo je divnog džeza, slušali su se bossa nova i etno muzika u izvođenju sjajne Bilje Krstić i njenog ansambla Bistrik, odigrane su odlične predstave. Jedna od njih, Sjajna Florens, biće glavna zvezda ovog teksta. 

Ko je Florens i zašto je sjajna?

Florens Dženkins (Florence Jenkins) je želela da postane operska pevačica. Nakon lekcija iz muzičkog obrazovanja, poželela je da studira opersko pevanje, ali je njen otac odbio to da plati. U znak protesta, Florens je pobegla od kuće i udala se za doktora Dženkinsa. Kada je posle sedam godina braka pukla ljubav, Florens se razvela i počela da radi kao učiteljica klavira. I dalje je žarko želela da postane operska pevačica. Onda joj je umro otac i odjednom je imala dovoljno finanskijskih sredstava da krene u ostvarivanje svojih snova. Počela je da nastupa i za svaki njen, da kažemo, performans, uvek se tražila karta više. Sa svojih 76 godina uspela je da napuni Karnegi hol, a umrla je samo mesec dana nakon svog velikog trijumfa.

Najbolje od svega je to što Florens nije imala pojma sa pevanjem.

Sjajna Florens! 

Predstava Slavna Florens u režiji Đurđe Tešić, rađena je po tekstu Pitera Kviltera, u originalu nazvanom Glorious!. Ova komična i dirljiva priča prati Florens u periodu nakon upoznavanja sa pijanistom Kozmom, pa sve do najveće tačke u njenom životu: do nastupa u Karnegi holu. 

  

Naslovna uloga dodeljena je Gorici Popović, a ona je ujedno i dizajnirala kostime koji odgovaraju originalnim kostimima u kojima je Florens nastupala. Za one koji ne znaju, Gorica, osim što je odlična glumica, ima divan glas i ovo je sigurno bio pravi glumački izazov za nju.  I malo je reći da se sjajno snašla! Njena interpretacija lika Florens Dženkins izvedena je sa toliko pažnje i simpatija, da gledalac prosto ne možete a da ne zavoli dobrodušnu divu. I nju i njenu umetnost, a njeno pevanje, koje bi trebalo da čini srž humora u predstavi, izvedeno je savršeno. Ako je neko mogao da ovekoveči Florens i njen stav prema životu i muzici, onda je to definitivno Gorica. 

Lik njenog pijaniste, a kasnije i prijatelja, Kozma Mek Muna igra mladi Ivan Mihailović, koga ste mogli da gledate u emisiji Ples sa zvezdama, a u koju je dospeo zahvaljujući ulozi kadeta Klisure u seriji Vojna akademija. Cela priča jeste zapravo njegovo sećanje na Florens, na njihovo divno prijateljstvo i zajednički trijumf. Mek Mun je, po sopstvenom priznanju, pristao da radi sa Florens iz jednog jedinog razloga: trebao mu je novac. No, kako radnja odmiče i sve luckaste finese karaktera madam Dženkins izlaze na videlo, Kozmo od cinika postaje pravi emotivac. 

Osim Gorice i Ivana, na sceni se pojavljuje i mlada glumica Tamara Dragićević, Ivanova koleginica sa Vojne akademije, mnogima poznatija kao učesnica emisije Tvoje lice zvuči poznato. Tamara u ovoj predstavi ima trostruki zadatak. Njoj su, naime, poverene tri uloge. Prva je uloga sluškinje Marije, Meksikanke koja radi za Florens i koja ne govori engleski. Činjenica da Florens ne govori španski i da je komunikacija praktično nemoguća donosi niz komičnih situacija. Sledeći put kada se pojavi na sceni, Tamara će oživeti lik Doroti, asistentkinje i jedne od najbližih prijateljica madam Dženkins. Lik Doroti je za radnju značajan jer upravo ona definiše lik Florens Dženkins. Za mladu devojku, Florens predstavlja simbol svih onih koji su sanjali, ali se nikada nisu usudili da probaju. A onda imamo i Tamarinu treću ulogu, Verinder Geđ to jest Verandu Buđ kako je Florens naziva. Ova profesorka muzike je apsolutno zgrožena samim postojanjem osobe koja tako gnusno skrnavi muziku i svo svoje vreme posvetiće skalnjanju Florens Dženkins sa muzičke scene. 

Osim što prikazuju sav talenat Tamare Dragićević u punom svetlu, kroz ove tri uloge takođe možemo da sagledamo kao tri različita pogleda ne samo na fenomen talenta i shvatanje istog, već i na to kako se društvo odnosi na ono što od njegovih normi odskače. 

Ukoliko niste uhvatili ovu predstavu nakon premijere prošle sezone, obavezno rezervišite karte čim Atelje 212 objavi svoj repertoar. Ovo je jedna divna, topla ljudska priča koja će vas do suza nasmejati, a neke od vas će možda na kraju i rasplakati. Mene jeste.