Grmi, seva, vreme se menja…

Beograd, 27. jul, 4.37

Kada moje dete ne spava, ne spavam ni ja. To je bio moto moje moje majke dok smo moja sestra i ja odrastale, a moram da kažem da to pravilo ni sada ne prestaje da važi. Evo i ja sada prolazim kroz isto, a nemam dete. Imam psa. Psa koji će krajem avgusta napuniti 9 godina i koji se plaši grmljavine. A večeras grmi kao da je kraj sveta. I tako moj pas provodi noć ispod mog ćebeta, sa glavom na mojoj nozi što praktično znači da ne smem da se pomerim inače ode palac, čisto da potvrdi da smo krevet i  ja njegovo vlasništvo i da samo on može da odredi šta ćemo i kada da uradimo. Moj matori pas. Što je stariji, to je luđi.                       
     

Đura pozira u wc-u

 

I šta ja radim dok on iz svog skloništa reži na gromove? Pravim Meril Strip maraton. Počela sam sa filmom Džuli i Džulija (Julie and Julia), onda sam gledala par snimaka iz emisije Elen Dedženeris (Ellen DeGeneres), da bih na kraju uzela da dovršim roman Vilijama Stajrona (William Styron), Sofijin izbor.  Kasnije je po tom romanu snimljen istoimeni film i Meril je igrala glavnu ulogu. Tornet sam stavila da se skida ili kako se već zove kad se vrši onaj posao posle skidanja torenta (da, konačno sam naučila da se snalazim sa tim torentima, jeeeeej!) i sutra ću da gledam. Tj. danas. Ako preživim ovako neispavana.
Elem, sad sledi par reči o Meril, filmu i knjizi. All in one.



Nemam pojma zašto do sada nisam odgledala ovaj film. Čekam knjigu, valjda, jer ne volim da gledam pa da čitam. Mada sad videh da ima baš niske ocene na Goodreads-u, tako da je možda i ne pročitam. Šmrc.
Ali flimić je baš fini. Ogladnela sam dok sam gledala i borila sam se da ne ustanem i počnem da spremam nešto za klopu.
Za vas koji niste gledali, ako vas ima, evo par reči, bez spojlera. Obećavam.
Dakle, imamo dve priče, to se vidi iz naslova. Jedna prati Džuliju Čajld, ženu koja je naučila Amerikance da kuvaju i jedu. Tako kažu u filmu, par puta. Druga priča smeštena je u današnjicu (2002., da budemo precizni) i prati muke mlade Džuli Pauel, devojke koja želi da postane pisac, a radi kao običan činovnik. Prolazeći kroz neku vrstu krize identiteta, baš kao i ovogodišnje leto, Džuli kroz razgovor sa suprugom dolazi na ideju da započne blog. I to ne bilo kakav blog, ne, ne. Ona se odlučuje da godinu dana svaki dan sprema jela iz kuvara Džulije Čajld. Otud i podnaslov knjige: 365 dana, 534 recepta. i dok Džuli odrasta, a Džulija muku muči sa svojom knjigom, mi gledamo kako se dve žene bore za ono u šta veruju, za svoje brakove, za svoje živote. Girl power! 
Ima reči i o tome kako nastaju blogovi, kako se prevazilaze sumnje u ono što pišeš i strahovi da li te iko čita i da li je ono što pišeš samo gubljenje vrema. Fun.

I drink to that!
Ali, ako smem da dodam, ono što mi se najviše dopada u ovom filmu jeste ljubav između Džulije i njenog supruga. Ok, kontam da je malo našminkana za potrebe filma, ali ono što sam pronašla na netu dok sam čekala da se skine filmić, zapravo kaže da filmadžije nisu puno preterale. Dakle, Živote, Vasiono, Bože, ko god da upravlja tim sudbinskim stvarima, pošaljite mi jednog Pola. Hoću i ja da budem puter na nečijm hlebu.


A onda sam se sita isplakala zbog Sofije i njenog izbora. A znala sam da izbor na koji upućuju naslov i veći deo priče, nije onaj zbog kojeg se slama srce naše junaknje. Ovo zagrebačko izdanje koje sam ja našla u biblioteci ima 850 stranica, dakle monstrum od knjige kad pogledate. I zahvaljujući ispitima i društvenim mrežama koje mi pojedu dan, ja je čitam od aprila meseca. Ali knjiga je više nego fantastična. 
Toliko je dobro napisana da zaista možete da osetite atmosferu na ulicama Njujorka, vrele noći u Bruklinu i svu tragediju Aušvica.
Radnja je smeštena u Njujork, godina je 1947. Svet se polako ali sigurno oporavlja od posledica Drugog svetskog rata, a mladi Stingo pokušava da postane pisac. I vrlo je zanimljiv taj njegov put, jer ne samo da ga pratimo u borbi za svoje mesto pod Suncem u nemilosrdnom svetu izdavaštva, mi zapravo gledamo kako Stingo odrasta, tu pred našim očima. U jednom trenutku, život ga odovodi u jedan bruklinski pansion, gde upoznaje Sofiju i Nejtana. I dalje vam ništa neću reći, osim da ćete sve suze ovog sveta proliti, ali će vredeti. 


Sada je tačno 6 sati. 
I dalje grmi, torent sa Sofijinim izborom je skinut i sređen…
Odoh da napravim tople sednviče i da skuvam čaj.

Spavanje je i tako precenjena delatnost… 
Advertisements

12 thoughts on “Grmi, seva, vreme se menja…

  1. Ne marim puno za ocene na Goodresds- u, meni se knjiga savrseno dopala (ako izuzmem mucenje u javnom prevozu i kilo i po plus u, ionako pretrpanoj, torbi :))
    Blago tebi s' jednim sto se plasi grmljavine, ja imam komada 3 :)))

    Like

  2. i ja obozovam taj snimak 🙂 gledala sam Dzuli i Dzulija i pomalo sam ga vec zaboravila, ali nisam zaboravila da ostavlja dobar osecaj i raspolozenje. Sofijin izbor mi stalno upada na neke liste, ali nikako da dodje na red.
    Inace, saosecam se s kucijem. I ja ne spavam bas najbolje, iako se ne plasim grmljavine, a mogu misliti kako je njemu, jadniku 🙂

    Like

  3. Molim da u moje ime zagrlis psica jer znam kako mu je! Dijelimo muku, tako da ne zamjeri ali ima nekih cudesa u grmljavini s kojim se ja ne bi petljala 😀

    Anyway, ja kako bas duduk za filmove ne odgledah ovaj, a ne procitah ni knjigu. Mada cijenim Meril i odlicna je glumica. Jedva cekam da je vidim u The Giver 🙂 Drago mi je da si uzivala i nadam se da cu uskro procitati tu knjigu, zvuci stvarno dobro 🙂

    Like

  4. Njah, ja prvo tamo pogledam, i uvek me pokolebaju. :/ Ali čim je zaslužila da ne bude žrtvovana zarad komfora u gradskom prevozu, znači da ovi sa Goodreads-a nemaju pojma. 🙂 Skidam kapu za preživljavanje grmljavine sa 3 komada, svaka ti čast! 🙂 😀

    Like

  5. Neviđeno kako je dobra fora sa tim čitanjem. 🙂 Ne znam koliko voliš Emu Topmson, ali ima jedan njen, podjenako zabavan, kada joj je Elen zadala da imitira neke životinje. 😀
    Jooj, izgleda da nas je ovo vreme načisto dokosurilo, zavladala je neka epidemija nespavanja. 🙂

    Like

  6. Hhhah, hoću, gnjaviću ga čim se razbudi. 🙂 A mi uzvraćamo virtuelnim zagrljajem, ujedninjeni smo u borbi protiv munja i gromova. 🙂

    Aaa, i ja jedva čekam The Giver, plus sam naišla na neku (neproverenu) glasinu da bi trebalo da glumi Mariu Callas, a to bi tek bila poslastica. 🙂 Nadam se da ćeš uspeti da je se dokopaš. Zaslužuje svaki trenutak koji joj se posveti. 🙂

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s