Metle i četke (nisam sanjala, nisam!!!)

Kada sam ja bila mala, postojala su dva televizijska kanala, RTB1 i RTB2. Onda se pojavio i takozvani Treći kanal, a ubrzo i TV Politika. Iako je zvanično bila deo AD Politika, ova televizijska kuća bila je pod patronatom ljudi (ok, jednog čoveka) u vrhu vlasti,  tako da je ta televizija imala neograničena sredstva i tako smo mi gledali najveće holivudske hitove paraleno sa Amerikancima. Eh, kad se samo setim Matixa koji je trebao da skrene pažnju sa demonstracija…
Ali ono što je za nas za našu današnju priču važnije jeste Diznijev vikend maraton koji je bio sastavni deo programske šeme pomenute televizijske stanice. Prvi Diznijev vikend maraton bio je maraton u bukvalnom smislu te reči: crtani filmovi su počinjali u 8h ujutru i završavali se u kasno popodne. Bez vesti, sa vrlo malo reklama, jedan dugometražni, pa pola sata kratkometražnih crtaća i onda opet neki dugometražni klasik. Već tokom sledećeg meseca DVM je trajao kraće i nije više sadržao samo Diznijeve crtaće, ali je i dalje bilo nezamislivo provesti subotu bilo gde osim ispred TV-a. Što uopšte nije pohvalno, ali bila je zima (a ni to nije opravdanje, znam).
Jedne subote očarao me je film koji je u ovoj zbrci od mog mozga ostao upamćen kao Metle i četke. Radnja je smeštena u Englesku za vreme Drugog svetskog rata i vrti se oko troje dece koja su iz Londona premeštena u neko englesko selo i dodeljena na staranje ekscentričnoj gospođici Prajs koja ima veliku želju da postane veštica. I onda ona baca čaroliju na svoj stari krevet i onda oni putuju tim krevetom i tako…
Malo je reći da sam bila očarana. A onda šok: niko nije imao pojma o čemu govorim. Prepričavala sam ga milion puta, pevala pesmice iz filma, vikala kako u tom filmu glumi onaj što igra tatu u Meri Popins. Uzalud. Svi su me bledo gledali. Probala sam da nađem kasetu u video klubu (sećate se video klubova?) – ćorak. Nadala sam se reprizi – opet ćorak. I tako sam sebe ubedila da sam film sanjala.
Prolazile su godine, možda čak i cela decenija. Sa petooktobarskim promenama nestala je i TV Politika, ali sećanje na Metle i četke me nije napuštalo. Kakav kliše, a? 🙂 A onda je jednog dana Fox Crime počeo da pušta Bakicu. Bakica je porodični naziv za seriju Murder, She wrote.
O Bože, kakve sad veze imaju te Metle i četke sa ovom serijom iz 80ih?, pitate se vi.
Evo, evo, stižemo do poente. Veza je u glavnoj glumici! 🙂 Bakica je gospođica Prajs, odnosno obema je život udahnula Anđela Lendsberi! O, kako sam srećna bila kada sam je videla kako rešava ubistva! Naravno, niko od mojih ukućana nije shvatio zašto sam počela da vičem NISAM SANJALA! NISAM SANJALA! Al kao što već jednom rekoh, nije lako imati divu u kući.
Ok, i što ti sada nas daviš celom ovom pričom?!, čujem vas.
Pa zato što hoću da vam preporučim film. Metle i četke zapravo nose naziv Bedknobs and broomsticks[1]i apsolutno morate da pogledate taj film. Ali stvarno morate. 🙂
Evo o čemu se (zapravo) radi:
Nakon bombardovanja Londona, vlasti su donele odluku da se deca evakuišu na selo i tako su Čarli, Keri i Pol stigli u malo mesto pod nazivom Pepperinge Eye (Zabibereno oko?). Kao što već rekoh, za njihovu starateljku određena je Eglentajn Prajs (Eglantine Price, prevedeno na srpskohrvatski Šipak 😀 ). 
Ekscentična usedelica i veštica u pokušaju, krenuće sa troje dece u potragu za čarolijom koja će zaustaviti rat i tako počinje avantura koja će im promeniti živote
Filimć je snimljen 1971. godine i često je poređen sa već pomenutom Meri Popins jer oba filma u sebi imaju animirane delove, a i tematika im se nekako može povezati s obzirom da se radi o deci koja su iz nekog razloga odvojena od roditelja.
Šta bih ja izdvojila: 
  •  Scene putovanja i animirani deo filma. Toliko su vešto urađene da apsolutno mogu da se takmiče sa današnjim 3, 4, 5, 6 i ostalim D efektima i ne bi izgubile. Scene pod vodom i generalno sve scene vezane za boravak na ostrvu Nabumbu prava su poslastica za sve ljubitelje Diznijevih crtaća. Posebna ljubav ide za scenu u kojoj gospođica Prajs i profesor Braun plešu pod vodom.
  •  Pesmice. Muzika je neizostavni deo svakog Diznijevog ostvarenja, pa se ni ovo ne izdvaja. Pomalo jeziva uvodna špica, pesma gospođice Prajs o godinama kad prestajemo da verujemo, krajnje zarazna pesma Portobello road, ma soudtrack koji se stvarno ne zaboravlja. Verujte mi na reč. 🙂 
  •  Ako stvarno veruješ u nešto, to će se i ostvariti. Opet kliše. Ali stvarno, kroz ceo film gospođica Prajs želi da uz pomoć magije zaustavi rat. Razvojem događaja, bavljenje magijom joj biva sve manje privlačno, ali ideja o pomaganju u borbi protiv neprijatelja je ne napušta i ona uspeva da ostvari svoj cilj. Nije baš zaustavila rat, ali… Videćete već. 🙂

Ovo je zaista jedna divna i topla priča. Ne znam da li ste je odgledali ranije, ali svakako je ubacite na svoje Šta-da-gledamliste. Čovek nikad nije star da bi gledao Diznijeve filmove, a ovaj je stvarno dobar.
 Na kraju krajeva, svakako je bolji od mog teksta, a čitanje ste preživeli. 🙂


[1] Ja sam gledala online, al kaže mi posestrima da može da se nađe i torent, pa kako vam je lepše.
Advertisements

15 thoughts on “Metle i četke (nisam sanjala, nisam!!!)

  1. Hahah! Sta je san a sta java 🙂 Imam utisak da sam gledala film nekada davno davno, mozda isto tako prateci neki od Diznijevih vikend maratona, ili sam mozda samo sanjala 😉

    Like

  2. I moja sestra se pre par meseci pojavila sa tim filmom, po principu:- Ma, secas se gledali smo kad smo bili mali na Politici?!
    Ne mogu da verujem kakva slucajnost, mi ga jos nismo odgledale jer hocemo zajedno. Eno ga cami na hardu 🙂

    Like

  3. Nema više TV Politike, ali tu nam je spas tehnološkog napretka – torenti! (Rekoh, pa nek me 'apse ako hoće) Tako da, film se skida i koliko večeras prenosim utiske. 🙂

    Like

  4. Pre dva-tri meseca je bio na jednom od onih Diznijevih kanala na kablovskoj, mada ga se i ja sećam iz nekog davnog, davnog vremena. 😀
    Sećam se i da sam kao klinac imao jedan broj Politikinog Zabavnika (stariji od mene, dakle vrlo star) sa stripom urađenim po filmu. 🙂

    Like

  5. Nisam znala da imas blog! Morat cu pogledati ovaj film 🙂
    Imam i ja par takvih filmova u sjecanju, ali ne sjecam se ni glumaca ni naslova, samo radnje kroz maglu, a voljela bih ih opet pogledati! Mozda slucajno otkrijem kao ti 🙂

    Like

  6. A piskaram ponekad, kad nemam pametnija posla. 🙂 Ili kad imam pametnija posla, ali mi se ne da baš njima da se bavim. 😀 Obavezno pogledaj, pravi je za ubijanje jesenjih dana. 🙂
    Budi spremna na čudne poglede kad ih se budeš prisetila, jer će prisećanje garantovano biti propraćeno vikanjem, a možda i skakanjem, u zavisnosti od filma. 😀 🙂

    Like

  7. Meni jedan od omiljenih filmova iz detinjstva. Kako sam došao ovde (kratki referat): Bio na neko rođendani, i interesantno je kako dođe trideseta, uglavnom ti rođendani završe sa “Hajde da igramo neku igru” i gotovo uvek želim da sebe ubodem viljuškom kako bi uspeo da preživim to. Zašto baš da se ubodem viljuškom, ne znam, ali mi u tim trenucima zvuči primamljivo. Tako je došla na red igra pantomime, bio je moj red i ja sam objašnjavao upravo ovaj film, za koji se ispostavilo da ga niko ne zna na moje zaprepašćenje. To je bukvalno, pored Meri Popins, jedan od lepših filmova gde se prvi put igraju sa animacijom ubačenom u igrani film. Još uvek ne mogu da verujem da zapravo ovaj film nije bio deo sastavnog “štiva” kod svih….. U svakom slučaju, da, prvi put gledan na Politici:) P. S. Originalni naslov filma: Bedknobs and Broomsticks

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s