Sasvim slučajno o Mini Karadžić

Eto mene kasno sinoć, istražujem nepregledna polja digitalne biblioteke dragog mi fakulteta. Meni je naša digitalna biblioteka je jako čudna: bez obzira na to koji parametar za pretragu aktiviram, uvek dobijem iste rezultate. Ne preostaje vam ništa drugo nego da peške pretražujete sve što kao rezultat izađe. I tako ja sinoć rovarim po Andrićevim sveskama i prastarim brojevima časopisa Književnost i jezik tragajući za bilo kakvim tekstom o Krležinim novelama i naiđem na tekst Jedna neobjavljena pesma Mine Karadžić, izvesnog Stevana Radovanovića.
Mina Karadžić mi je oduvek bila zanimljiva. Kada je moja mama završavala srednju školu, dobila je od razdrednog veća knjigu Susreti sa Vukom u kojoj sam prvi put videla Mininu fotografiju. I dok mi je Vuk izgledao kao neki strogi čiča koji bi me izlemao svojom drvenom nogom, dotle mi Mina delovala kao neka vila. Nemam pojma, čudno sam dete bila, sad tek shvatam.
Al’ da se vratimo na temu. Dakle, Mina Karadžić. Obrazovana kći reformatora srpskog jezika i muza velikog broja umetnika, među kojima se svakako izdvaja Branko Radičević, napisala je pesmu Srce (na nemačkom jeziku) 25. maja na Topčideru i posvetila je svom vereniku, a kasnije i suprugu, Aleksi Vukomanoviću. Original se čuva u Muzeju Vuka i Dositeja u Beogradu, dok se koncept pesme čuva u Arhivu SANU. 
Srce
Šta je najdivnije u našem biću?
Šta to čvrsto zatvara u nevidljive odaje
Najveći bol i paklene muke, 
Ovozemaljsku sreću i rajske sne?
Šta krije najveće radosti na svetu, 
Šta tako lako, a duboko može biti ojađeno?
To je srce u našim grudima
Sa svojim nadanjima, svojom ljubavlju.
Sve da si zasut počastima i zlatom, 
Svim što sudbina može da ti pruži, 
Sve da čitav svet imaš u svojoj službi
I sve drugo da ti uspe
Ali ako pri tom nemaš
Što jedino može pružiti ti mir,
Čestitio srce u grudima svojim
Tada si ipak najsiromašniji na svetu. 
Koliko god si, pak, bogat kad srce za te kuca
U grudima tvojim, a drugo mu uzvraća, 
Kada prijatelj za tvoje jade pita
I u radosti s tobom pesme slatke peva;
Kada ti čedo i supruga svesni tvoje ljubavi
S radosnim smeškom u zagrljaj hrle,
O! Tad se srce u grudima tvojim
Ni s najblaženijim na nebu menjalo ne bi.
I kada usamljen na svetu ostaneš
I kad su svi tvoji preminuli
I sam zamišljen, tiho k crkvi kročiš
Šta ti ostavljenom ipak pruža spokojstvo?
Šta teši pri svakom gubitku?
To je srce u tvojim grudima, 
Sa svojim nadama, sa svojom ljubavlju.
Čuvaj stoga čvrsto to svoje srce
To najveće blago što ti podari Svevišnji, 
I kada te mnogi, pa i svi napuste, 
Srce za života ostaje ti verno.
Koliko je slatko često osećano blaženstvo
Udvoje, prisno i tiho razgovarati sa njim.
Odista! Čestito srce u toplim grudima
Samo božanstvo kadro je da slomi.
Advertisements

5 thoughts on “Sasvim slučajno o Mini Karadžić

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s