Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća


Ima više od dve nedelje kako sam pročitala Murakamijev roman Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća. Od tada pa do danas ravno pet puta sam započinjala ovaj post. Napišem uvod i dalje ni makac, neće reči da izađu. I odustala sam. Odlučih da pustim da se hodočašće slegne pa da probam ponovo. I evo me. Evo nas. Evo posta o Murakamiju. 

Za one koji me lično ne poznaju, odmah moram da naglasim uopšte ne volim Murakamija. Dobro, reći da ga ne volim je preterano. Stvarno je dobar pisac, baš dobar i da ima neke pravde na ovom svetu, davno bi bio dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Ali meni ipak nešto fali. Možda je najbolje reći da mi ne prija. Moja gimnazijska prijateljica koja je završila japanski kaže da je to jer ne mogu da prihvatim japansku filozofiju života. Možda. Nije ni bitno. Glavno, ja uredno pročitam svaku njegovu knjigu, osim one čudne triologije-batalila sam na pola prve knjige, svaki put sa nadom da će se desiti čudo i da ćemo Murakamijev narativ i ja sklopiti neko primirje. I evo, pet godina nakon prvog čitanja, knjige gospon Murakamija i ja smo blizu tog srećnog događaja. Kako i zašto, saznaćete iz daljeg teksta, a dajem vam časnu pionirsku reč da ću se potruditi da ne otkrivam previše. 
Problem u životu jednog običnog momka iz Nagoje nastaje onog momenta kada ga njegova mala grupa prijatelja isključi iz društva bez ikakvog objašnjenja. Grupicu oformljenu u gimnazijskim danima, činila su tri momka i dve devojke. Njih četvoro u prezimenima nosilo je određenu boju: Crna, Bela, Crveni i Plavi. Peti član grupe je Cukuru. On u svom imenu nema boju (otud bezbojni) i to ga, čini mu se, izdvaja od ostalih. On je prosto Cukuru. Od njih petoro, naš junak je jedini koji se odlučio da studira van Nagoje, ali grupa uspeva da se održi. Cukuru živi za povratak u Nagoju, čini mu se da je živ samo kada je u zajednici sa svojim prijateljima. Sve do Cukuruove druge godine na fakultetu. Umesto prijatelja, dočekalo ga je izbegavnje, a onda najgora moguća stvar: ostao je sam. 

Zatim se srećemo sa odraslim Cukuruom. U ovom trenutku ima 36 godina, on je uspešni projektant voznih i metro stanica i pokušava da izgradi stabilnu ljubavnu vezu sa dve godine starijom Sarom. Upravo će ona podstaći Cukurua da se vrati u Nagoju i sazna razloge zbog kojih je bio udaljen iz društva. I tako počinje njegovo hodočašće kroz sopstvenu prošlost. 

Gradeći život svog junaka, a zatim i razotkrivajući tužnu pozadinu odluke koja je protiv Cukurua doneta, Murakami uvodi još dva nivoa priče i po meni tu leže najslabiji delovi ovog romana.
Prvi, nazovimo ga metafizički, vezan je za lik Sivog. Dok sam čitala roman, taj junak mi se dopao, možda čak i više od samog Cukurua. Ali nakon čitanja, onako iznenada, bupnulo je pitanje: da li je on stvaran ili je deo sna (a videćete kakvih sve tu snova ima). I onda još jedno pitanje: šta se, dovraga, sa njim desilo?! Svi junaci imaju svoj početak i kraj, pa gde je onda njegov?![1]
Kada Cukuru skupi hrabrost i krene u součavanje sa sopstvenom prošlošću, otvara se novi pravac narativa. Murakami polako konstruiše krimi priču koja, čini mi se, ostaje nedovršena. Ok, mnogi zločini ostanu nerazjašnjeni, ali je većina stvari mogla biti srećnije razrešena. Koje su to stvari, pa ne mogu da vam kažem, obećala sam da neću da spojlujem. 

Na kraju, pitate se vi, šta valja u ovom romanu?
Jednostavna priča. Divno jednostavna priča o momku koji odrasta, pronalazi sebe. Priča koja je svedena i lagalno se razvija pred vama, ne guši. Iznenađujuće realistična kada se uporedi sa drugim Murakamijevim delima, čak i kad se uzmu u obzir svi ti skokovi u podsvest.
Zatim likovi. Divno izgrađeni likovi. Najpre lik Cukurua, tako pažljivo izgrađen, sa takvim detaljima da ne možete da se ne zapitate ima li u njemu malo samog Murakamija? Onda likovi njegovih prijatelja: kako se samo genijalno Murakami poigrava sa bojama i ljudskim osobinama! 
Vešto dotaknute savremene teme poput homoseksualnosti, maketinga ili dostupnosti podataka na netu. Negde sam pročitala da je ovo prvi put da Murakami u svojim romanima koristi termine poput Google i Facebook.
I na kraju, ali svakako ne najmanje važno, vraški dobra stvar u ovom romanu je muzika. Navikli smo već da je muzika prisutna u njegovim delima, samo sada, umesto uobičajnog džeza ili rokenrola, priču prati klasična muzika. U pitanju su ciklusi minijatura Franca Lista, pod nazivom Godine hodočašća, s tim što Cukuru najčešće sluša i pominje deonicu LeMal du Pays, u izvođenju pijaniste Lazara Bermana. Čarobno.
Suma sumarum, ovo nije remek delo. Delo suštinski ne unosi nikakve novine u Murakamijevu poetiku, mada ima onih koji ce reci da piscu njegovog ranga nikakve novine nisu potrebne. Ovaj put pred vama je jednostavna priča oblikovana u roman koji je uspeo da potvrdi Murakamijev dar za pripovedanje i učvrsti njegovo mesto na listi najboljih autora današnjice.

[1] Neka u zapisnik uđe da ostavljam mogućnost da ja nisam shvatila šta se sa čovekom desilo. Ako je u pitanju čovek, to jest.
Advertisements

4 thoughts on “Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća

  1. Zvuči kao odlična knjiga za odmor od fakultetske lektire. Ovo je definitivno nešto što moram da potražim čim se rok završi. Jesi li čitala neke autore iz Češke? Možda ti je njihova filozofija života prihvatljivija. Ako je uopšte imaju. 🙂

    Like

  2. Nisam verovala da ću ovo reći, ali posle ovog posta svakako želim što pre da pročitam ovaj roman! Samo sam jedan Murakamijev roman pročitala, i to “Norvešku šumu” koju neki smatraju i najboljim njegovim delom, ali nismo uspeli da se složimo, pa onda (možda nepravedno) nikad nisam ni uzimala u razmatranje ostale njegove romane. E pa inspirisala si me da ispravim nepravdu pa pročitam još ponešto i onda preispitam svoj sud. 🙂 P.S. Nastavi da pišeš što više prikaza knjiga, predstava i filmova, jer si sve bolja u tome i čitam ih sa uživanjem. :*

    Like

  3. Zaista topla preporuka. 🙂 Knjiga ima svojih mana, ali zaslužuje da se pročita. 🙂 Nadam se da će ti se dopasti. 🙂
    Čehe uopšte nisam čitala, čak ni Kunderu. 😦 Podstaknuta tvojim komentarom, bacam se na istraživanje. 🙂 Hvala na predlogu. 🙂

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s