Happiness, hit her like a train on a track…

Mnogo volim da pravim planove, a poznata sam po tome što ih se nikad ne pridržavam. Evo još jednog dokaza: u planeru imam ideje za tri teksta i umesto njih uleće ovaj, kao reakcija na posestrimski post o sreći. Radi se o onom 100 dana sreće projektu ili izazovu ili kako god.

Vidim da je to opšteprihvaćena stvar, vidim da svi kače svoj srećne slike, a ja mrzim da radim stvari koje su u trendu. Ali stvarno mrzim. I onda moja posestrima vila odluči da se prijavi i da izazove sebe. Više o tome možete pročitati ovde.
Kad mi je rekla šta planira, hejter u meni je dreknu: Zar i ti, sine Brute?! I zar to nije tužna ideja: treba nam izazov da bismo se setili da budemo srećni? 
Ali kad malo čovek razmisli: zašto da ne? Ne moram da napominjem u kakvim vremenima živimo. Sivo je sve oko nas, borimo se za goli opstanak (znam kako patetično zvuči, ali istina je) i zaboravljamo da se radujemo malim stvarima. Razgovaramo pre neki dan o kupovini knjiga i konstatujemo da ono što bi trebalo da bude jedan trenutak sreće i zadovljstva zapravo postalo jedno mučno iskustvo: prvo razmišljaš koju knjigu da kupiš, jer šta ako ti se ne svidi i ispadne da si bacio novac. Onda kad se odlučiš za knjigu nastupa novi momenat griže savesti jer si za taj novac mogla da spremiš tri ručka, ili da kupiš 3 kg praška za veš, uplatiš Bus Plus za sledeći mesec… Kao da su naši mozgovi postali programirani da kalkulišu jedino kako da novac usmere na osnovne potrebštine. I kako onda da se veseliš malim stvarima kad su ti samo krupne na pameti?! E pa YOLO, što bi rekli mladi u anglosaksonskom svetu. 
I zato sam se i ja priključila. Idem u potragu za srećom. Nemam pojma gde ću je naći. U tome je i caka, valjda. O pronađenoj sreći obaveštavaću svet putem društvene mreže Twiter, a na blogu ću objavljivati mesečni napredak. 
Što opet nije sigurno, jer, kao što rekoh, planovi i ja nikako ne idemo ruku pod ruku. 


Ne zaboravi biti sretan


Lagano umire onaj koji ne putuje,
onaj koji ne čita,
onaj koji ne sluša muziku,
onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u
sebi.

Lagano umire onaj koji uništava vlastitu
ljubav,
onaj koji ne prihvata pomoć.
Lagano umire onaj koji je pretvoren u roba
navika
postavljajući si svaki dan ista ograničenja,

onaj koji ne menja rutinu,
onaj koji se ne usuđuje odenuti u
novu boju,
i ne priča s onima koje ne poznaje.

Lagano umire
onaj koji beži od strasti
i njenog vrela emocija
onih koje daju sjaj očima
ili napuštenim srcima.

Lagano umire
onaj koji ne menja život kad nije zadovoljan
svojim poslom ili svojom ljubavi,
onaj koji se ne želi odreći svoje sigurnosti radi
nesigurnosti,
i koji ne ide za svojim snovima;
onaj koji si neće dozvoliti
niti jednom u svojem životu
da pobegne od smislenih saveta….

Živi danas, učini danas, reskiraj danas!
Ne dozvoli lagano umiranje!
Ne zaboravi biti sretan!
Pablo Neruda
Advertisements

8 thoughts on “Happiness, hit her like a train on a track…

  1. Ahhh- pokrenuta istim postom ja sam se pre par dana ulogovala na 100happydays, i zaista sam imala plan da slikam sve zivo, ali eto kao i uvek, od svih velikih planova malo toga izadje. Ali ima jedna dobra stvar- nisam okacili nijednu sliku na instagram, ali zato tokom dana primetim prizore, koje inace ne bi, i osetim svaki put malo srece. Pa zar nije onda to upravo to? Sta, ne mora ceo svet da zna za moju srecu. Ok mozda twitter 😉

    Like

  2. Drago mi je da si uzela učešće. 🙂 Danas mi je palo na pamet da više razmišljam o načinu da ,,uslikam sreću'' nego o tome šta me čini srećnom, pa sam odlučila da više posmatram a manje brinem o tehničkom delu. Jer lepo kažeš: ne mora ceo svet da zna za moju sreću. 🙂 A za Tw mogu i rečima da opišem taj trenutak. 😉

    Like

  3. Meni se mnogo sviđa izazov i baš ne mislim da je stvar trenda niti da je na silu, već sam skroz shvatila kao to što na sajtu kažu da jeste – podsticaj da uživamo u svakodnevnim stvarima i nalazimo sreću u sitnicama. Međutim, kad sam počela, bila sam uverena da neću biti jedna od onih koji nemaju vremena – a nažalost jesam. Trenutno sam na šezdeset i nekom, sedamdesetom danu – kažem tako jer sam izgubila redovnost, većim delom uzrokovano time što nisam imala internet, ali nekim danima prosto ne nađem sreću ni u čemu. I mnogo mi je krivo zbog toga, ali neću da odustanem, doguraću do sto, pa makar i tako, poluvaranjem, jer mislim da je ideja predivna i da je zapravo važno u današnjem haosu i ludilu naći dnevno jednu malu stvar koja može da bude sreća. 🙂

    Like

  4. Ja stvarno nisam verovala da je ovako naporno. 🙂 Prvih dana sam mislila kako da uslikam, sad me hvata kriza kad shvatim da je dan proleteo, a da ja nisam upamtila svoj happy trenutak. Ne znam čak ni da li sam ga imala. I onda se mislim da li je moguće da nema jedne jedine stvari koja bi mene učinila srećnom na minut. :/ Ali nema odustajanja! Pa šta i ako malo varamo, pravila su tu da bi se kršila. 🙂

    Like

  5. Pojma nemam… Ja se, uglavnom, osećam srećno. Nemam novca za nove knjige, pa onda čitam stare. A i svaki dan se desi nešto, dovoljno lepo da bi me usrećilo. Bar neki osmeh… Da li sam ja normalna?! 🙂

    Like

  6. Takodjer jako cesto osjecam odbojnost prema svemu trendi. Ne znam zasto, to mi uvijek bude prva nesvjesna reakcija. No, nikada ne bih imala blog koji me danas silno usrecuje da sam nastavila tako razmisljati. Mislim da se medju trendi stvarima krije i poneka jako dobra, vrijedna paznje. U svakom slucaju se mogu povezati i na temu srece i zeljno cu iscekivati postove na tu temu 🙂

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s