Floberov papagaj ili Kako sam se (malkice*) zaljubila u Flobera

U opisu na Bloglovin-u stoji da je Nemam ime, imam komentar blog o literaturi i svemu što predstavlja joy de vivre. Kada je blog nastajao, moja posestrima vila i ja smo imale ideju da naši tekstovi budu primarno o knjigama i književnosti uopšte. No, blog je ono što nastane dok vi pravite planove. 

Gledam sad svoje postove i shvatam kako je samo jedan post u potpunosti posvećen određenoj knjizi. To je nepravda koju moramo ispraviti! Iskrena da budem, knjiga i ja se ne volimo u poslednje vreme. Ne pamtim kad sam nešto pročitala, bilo da je za faks, bilo da je zarad ličnog zadovoljstva. Ne znam da li se to i drugima dešavalo, tek došla su vremena kad koncentracije nema, volje još manje, a knjige se gomilaju. A onda sam konačno došla do primerka Floberovog papagaja


U potragu za tom knjigom bacile smo se moja posetrima i ja nakon što smo jedno poglavlje iz dela (Oči Eme Bovari) dobile kao deo pripreme za jedno predavanje iz predmeta Uvod u metodiku. Iz samog naziva možete da zaključite da je predmet vrlo dosadan, ali kada vas pogledaju sile nebeske i kada dobijete profesora kakav je naš bio, ne pada vam baš toliko mučno da budete redovni na predavanjima jer nikada ne znate u šta će se pretvoriti. Predavanje, ne profesor. Tako je otpočela dvogodišnja potraga za tom knjigom. Bile smo spremne da okrenemo nebo i zemlju i sve beogradske biblioteke, sajtove za pdf knjige i torente ne bismo li je pronašle, ali nigde, apsolutno nigde je nismo pronalazile. Čak ni u antikvarnicama. 

Onda je došao januar 2014. i divan dan, divan dan moje posestrime. Nas tri (Car Mrazomor, Kokuz Bekrija i ja) odlučile smo da joj kupimo Barnsa, jer on je naše literarno mezimče, baš kao što je Lana Del Rej muzičko. Dogovor je pao da to bude roman Nivoi života, poslednji Barnsov roman objavljen u Srbistanu. Par sati pred odlazak po poklon, iz čiste dosade, odlučimo mi da proverimo imaju li slučajno Floberovog papagaja. I imali su. 

SaVesna se odmah bacila na čitanje (ok, verovatno je sačekala da odu gosti) i uvrstila je Barnsa na svoju listu favoria. O tome možete čitati ovde

A onda sam na red došla ja! I malo sam se plašila, moram da priznam, jer se često dešava da se grdno razočaram kada dugo čekam neku knjigu. Uvodno poglavlje mi nije baš ulivalo poverenje, ali ohrabrena iskustvima drugih, hrabro sam nastavila da se suočavam sa opsesijom gospodina Brajtvajta. 

O čemu se tu zapravo radi? 
Na prvi pogled, ovaj roman-esej govori o penzionisanom doktoru Džefriju Brajtvajtu i njegovoj opsesiji Floberom i papagajem koji je Floberu služio kao inspiracija za pripovetku Un coeur simple. Zapravo, Barns kroz tu priču govori o odnosu umetnika prema umetnosti, o uzrocima i posledicama tog odnosa, o ljubavi, o usamljenosti. 

Šta se meni dopalo? 
Barnsove knjige se inače visoko kotiraju u mom svetu. Njegov stil deluje kao strogo kontrolisana stvar, ali kako čitalac napreduje u čitanju otkrivaće obilje domišljatih doskočica, neobičnog humora koji je neretko prožet ironijom. Količina informacija koja je smeštena u ovu knjigu malog obima jeste velika, ali su sve informacije iznete na tako neposredan način da ih usvajate a da to niste ni primetili. Dopalo mi se to što knjigu ne možete nigde da svrstate: to je roman, ali je u isto vreme i biografija i književno-kritički esej. 
Ovakav hibrid je neodoljiv kao celina, ali ja ipak moram da izdvojim poglavlja koja su mi se najviše dopala.
Hronologija: ovo je poglavlje u kojem su izložene životne stanice Gistava Flobera, ali iz tri perspektive. Prva je ona standardna, sastavljena od posebnih datuma u Floberovom životu, ona koju ćete naći na kraju većine izdanja bilo koje Floberove knjige. Druga  predstavlja niz tragičnih momenata koji su obeležili život pisca i oblikovali njegovu ličnost, a samim tim i umetnost. Treća hronološka tablica predstavlja kolekciju odabranih dnevničkih unosa i delova pisama. Mislim da je taj poslednji prikaz Floberovog života najznačajniji, jer nam je to zapravo pravi prozor u piščevu svest.

1846.
Uradio sam ti ono što sam već uradio onima koje sam najviše voleo: pokazao sam im dno vreće, a oštra prašina koje se odatle podigla ih je zaglušila.

Optužnica: najvickastije poglavlje u romanu. Narator se obračunava sa Floberovim kritičarima kroz zamišljeno suđenje. Postoji petnaest tačaka optužnice koje Džefri uspešno pobija, postoje uvodna i završna reč. Presudu morate doneti sami. Izdvojila bih treću tačku optužnice (planirala sam i deo završne reči, ali efektivnije će biti ako pročitate sami):

3. Nije verovao u progres.
U Floberovu odbranu navodim samo primer XX veka.

I najzad, najveća poslastica u romanu, poglavlje koje, po mom skromnom mišljenju, prikazuje koliko je Barns genijalan autor: Verzija Lujze Kole.
Za one koji ne znaju, Lujza Kole je bila francuska pesnikinja, muza mnogih tadašnjih pisaca, među kojima je bio i Flober sa kojim je, sa prekidima, provela u vezi osam godina. Kao što bi i većina žena učinila, tako je i Lujza u jednom trenutku od svog ljubavnika zatražila da se izjasni o vrsti i budućnosti njihove veze, očekujući, rekla bih naivno, opet kao i većina žena, da će utlitmatumom uspeti da zadrži čoveka do kojeg joj je stalo. Umesto toga, dobila je samo strasna pisma, dnevničke unose i jednu dramatičnu ljubomornu scenu na železničkoj stanici. Sva genijalnost ovog poglavlja leži u tome što je napisano floberovskim stilom. Izrazi, konstrukcije, postupak zavlačenja pod tuđu kožu i iznošenja najintimnijih osećanja: nismo li to videli u opisu života Eme Bovari? 

 Zašto bi trebalo da pročitate Floberovog papagaja:
Čak i ako niste ljubitelj ni Flobera, ni Barnsa, ovoj knjizi dajte šansu zbog delova poput ovog: 

...Šta je naučio umesto toga? Umesto toga je naučio da život nije izbor između gaženja preko leševa na putu do trona i životarenja u svinjcu; da ima svinjskih kraljeva i kraljevskih svinja; da kralj može da zavidi i da će se mogućnosti ne-života uvek bolno menjati kako bi se prilagodile određenim nevoljama života kojim se živi. 

* Znam da se kaže malčice, ali izraz malkice je srcu mome miliji. Hvala na razumevanju.
P.S. Sva zapažanja i svi zaključci su plod mog tumačenja. Stručna kritika se možda ne bi složila sa tim, tako da imajte to u vidu ako ste na blog zalutali u potrazi za analizom dela.
P.P.S. Citati su preuzeti iz sledećeg izdanja: Džulijan Barns, Floberov papagaj, Biblioner, 2011.
Advertisements

13 thoughts on “Floberov papagaj ili Kako sam se (malkice*) zaljubila u Flobera

  1. Svaka knjiga koja ostavi trag u nama i ima svoju priču kako je dospela u naš život, zašto nas je privukla, zašto smo baš nju želeli da čitamo. Mnogo mi se dopada tvoja priča o “Floberovom papagaju”, posebno što sam i sama deo nje kao srećna vlasnica knjige. Rođendanski poklon je bio pun pogodak, obradovao me kao malo dugo željena i gračka i imala si pravo – čim su otišli poslednji gosti bacila sam se na čitanje. ❤

    Like

  2. Toliko mi se svideo post da ne znam sta bih pre da kazem!! Ali ajde ovako, prvo sto se tice citanja- za nepoverovati je da u poslednje vreme s kim god da pricam mi izgovara istu recenicu koju si ti napisala: “tek došla su vremena kad koncentracije nema, volje još manje, a knjige se gomilaju”! Mozda je nesto u vazduhu??
    A drugo- nisam citala Barns-a, mada sam uzivala u Floberu (mada je to bilo u srednjoj skoli), ali mi se tvoja analiza knjige mnogo svidela! I da znas da cu da nabavim u nekom trenutku u skorijoj buducnosti Floberovog papagaja. Bas lepo!

    Like

  3. aha! nisam procitala post do kraja, mirisem spojlere 😀 ali s pocetkom se slazem. i ja sam ga cekala dugo, i meni je pocetak bio sumnjiv, pa me ipak poneo. samo imam problem sto s vremena na vreme pozelim da udjem u trag prevodiocu i malo ga isamaram, posebno zbog selektivnog prevodjenja delova na francuskom i vrlo selektivnog koriscenja fusnota za neprevedene delove na francuskom.
    druga stvar koja mi je tesko pala je vrlo nekvalitetno izdanje, iako na oko fantastican dizajn (ja o knjizi pomalo sudim i po koricama:)), knjiga pocinje aktivno da se raspada posle samo desetak strana…
    i za kraj, preporucujem knjigu Floberova pisma, msm u pitanju su stvarno floberova pisma, da budem banalna: mi veri lajki! 🙂

    Like

  4. Jaooooo, to ostavljanje bez prevoda me dovodilo do ludila, samo kad bi znala koliko sam ga puta psovala! 🙂
    Naša se knjiga držala, preživela je oba čitanja, ali videćemo šta će joj budućnost doneti.
    Floberova pisama su utefterena, potražiću ih već koliko sutra. 🙂 Hvala na preopruci. 🙂

    Like

  5. Ne bi mi poverovala kakva me slucajnost dovela do tvog bloga, i sad samo mislim “Da su recenzije knjiga napisane kao tvoji tekstovi, ne bih se zakopala u samo jednom zanru”. Mislim da ce ti se zahvaliti i moj bibliotekar, ponestalo mu je ideja sta da mi preporuci. Izmucih coveka tokom godina..
    Moje postovanje, nestrpljivo cekam sledeci post!

    Like

  6. Upravo sam pročitala ovu predivnu knjigu. Svaka stranica je iskričava, vrcava i predivna. Preporučujem je svakome. Čestitam na komentarima i citatima na ovom blogu, odlični su, svaka čast!

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s