Zanosi i prkosi

Kada sam upisala Filološki, mislila sam da imam svoje favorite u svim segmetima književnosti i da se to neće menjati bez obira šta pročitam na fakultetu. Oh slatka li si mladosti u svojoj naivnosti.
Jedan od mojih novih favorita je Stanislav Vinaver. Njegovo ime provlačilo se kroz moje studije od prve godine, ali tek sam u četvroj godini spoznala njegov pravi značaj za razovoj naše književnosti. Erudita kakav je bio, stvarao je i poeziju i prozu, bavio se prevođenjem a veliki trag je ostavio i u teoriji. Jedno od najboljih dela naše književnosti koje sam imala prilike da pročitam, svakako je njegova  Nova pantologija pelegrinike u kojoj se našalio na račun svojih savremenika, ali i cele srpske književnosti. Kao što vidite, linkovala sam naslov, pa pogledajte, obećavam da se nećete pokajati.

Mi se čudno razumemo
 Mi se čudno razumemo
k’o dva bola, k’o dva vala
k’o dva mosta u otkrića:
ja te volim čudno, nemo,
ti si ona čudna mala,
mašta drevna moga bića.
O tebi su pitalice,
od vekova moje bile,
odgovor o kom se sanja.
Odgovor je tvoje lice
ti si slika one vile;
iz dečačkih nagađanja.
I svi stari snovi, evo
polagano nadolaze
k’o da ide vreme tavno.
Svaki gest tvoj ja sam snev’o,
znam napamet tvoje fraze

svaku reč sam čuo davno. 

Stanislav Vinaver 
Šabac, 1. mart 1891 – Niška Banja, avgust 1955. 
Advertisements

4 thoughts on “Zanosi i prkosi

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s