… Utopit će se zvijezde u valima tuge …

Nakon godinu dana mogu da Vam kažem sledeće:
Nedostajete.
I dalje sam ljuta.

Maznula sam od Laze.

 … Ako ti jave: umro sam,
evo šta će to biti.
Hiljade šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.
I zemlja će me skriti.                                                                  
I korov će me skriti.
A ja ću za to vreme
leteti negde visoko.
Upamti: nema granica,
već samo trenutnih granica.
Jedriću nad tobom u svitanja
niz vetar klizav ko svila.
Razgrtaću ti obzorja,
obrise doba u povoju
i prizore budućnosti
lepotom nevidljivih krila.
I kao nečujno klatno
zaljuljano u beskraju,
visiću sam o sebi
kao o zlatnom remenu.
Prostor je brzina uma
što sama sebe odmotava.
Lebdeću u mestu, a stizaću
i nestajaću u vremenu.
Odmoriću se od sporednog
kao galaktička jata,
koja su srasla pulsiranjem
što im u nedrima traje.
Odmoriću se od sporednog                                                                                      

kao ogromne šume,
koje su srasle granama
u guste zagrljaje.
Odmoriću se od sporednog
kao ogromne ptice,
koje su srasle krilima
i celo nebo oplele.
Odmoriću se od sporednog
kao ogromne ljubavi,
koje su srasle usnama
još dok se nisu ni srele.
Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava,
mogu da postanu glina,
koren breze
i trava?
Da neka malecka tajna,
il neki treperav strah
mogu da postanu sutra
tišina,
tama
i prah?
Znaš, ja sam stvarno sa zvezda.
Sav sam od svetlosti stvoren.
Nista se u meni neće
ugasiti ni skratiti.
Samo ću,
obično tako,
jedne slučajne zore
svom nekom dalekom suncu
zlatnih se očiju vratiti.

Kažnjavan za sve što pomislim,
a kamoli što počinim,
osumnjičen sam za nežnost
i proglašen sam krivim
što ljubav ne gasim mržnjama,
već novom, većom ljubavlju
i život ne gasim smrtima,
već nečim drukčije živim.
Poslednji rubovi beskraja
tek su početak beskrajnijeg.
Ko traje dalje od trajnijeg
ne zna za kratka znanja.
Nikad se nemoj mučiti
pitanjem: kako preživeti,
nego: kako ne umreti
posle svih umiranja. …

quote:  Tony KushnerAngels in America

           Mika Antić, Besmrtna pesma
                                  (odlomak)

Ljudi, pa patetika je lepa!

Advertisements

4 thoughts on “… Utopit će se zvijezde u valima tuge …

  1. Sa zakašnjenjem vidim. Baš ovih dana predala sam ispitni rad prof. Bajić i bilo mi je veoma, veoma čudno što nema Mikice za njegovim stolom u ćošku kabineta. Mislim da smo svi i dalje u neverici. I svima fali.

    Like

  2. Kada sam ja ušla u kabinet prvi put nakon njegove smrti, pogled mi je bukvalno bio prikovan za njegov sto, čak i dok sam razgovarala sa prof. Mrkalj. Posle me je baš bilo sramota zbog toga, ali verujem da je prof. Mrkalj razumela. Dragi Mikica, nadam se da je znao koliko ga je ljudi volelo.

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s