Remembrance of things past…

Ne znam da li je to do praznika ili je u pitanju nešto drugo, tek ovih dana često mi na pamet padaju neke sitnice za koje smatram da su obeležile moje detinjstvo. Setih se divne knjige Danila Harmsa koju sam dobila jedne Lucije, kao poklon za osmi rođendan. Mama je procenila da to nije knjiga za mene, pa je Harms ubrzo nestao iz naše kućne biblioteke. Setih se i jednog belog džakčića sa božićnim motivom napravljenim od šljokica (beo džak, a sveća crvena plus žuti plamen, predivni kič), u koji sam planirala da spakujem sve svoje vrednosti u slučaju rata. Setih se i jedne, za moje tadašnje pojmove ogromne, žute sveske.
Dobila sam je od porodičnog prijatelja kada se moja mati na svom radnom mestu raspitivala ko od kolega može da joj pozajmi knjigu nekih bajki (mislim da su bile u pitanju narodne bajke, ali ne držite me za reč jer ne mogu BAŠ SVEGA da se setim), pošto je učiteljica zadala prvu lektiru. To veče svratio je taj naš prijatelj, bez knjige, ali sa tom sveskom i onako ozbiljno mi je saopštio da ona služi da zapisujem sve knjige koje pročitam u toku školske godine, da je potrebno da svaku prepričam i da obavezno napišem kako mi se dopala, jer će mi kasnije biti zabavno da to čitam i prisećam se svega pročitanog i doživljenog. Osmogodišnja ja je, sećam se, bila opčinjena izgledom sveske, ali je nimalo nije zanimalo da se time bakće (da, dvadesetosmogodišnja ja neverovatno žali zbog toga). Dosta joj je što mora da piše glupe sastave na temu Da sam ja slikarka zima ili Šta očekujem od nove školske godine (uzgred budi rečeno, te teme su nam davali svakog septembra, ja sam redovno pisala da očekujem da traje kraće, ispunila mi se želja samo 1999.). Sveska je ležala tako zaboravljena od svih do nekog sedmog razreda, kada sam od nje napravila Knjigu citata. Svoj radni vek je započela kao neki spomenar, lepila sam sličice iz My love story-ja. Ne znam kada je i kako avanzovala u Knjigu citata. Glavno, upisivala sam u nju bukvalno sve: od omiljenih delova romana i najdražih stihova, preko hitova Lole Novaković  i Selin Dion, do delova intervjua raznih poznatih i polupoznatih persona. Knjiga je, kao i većina mojih najdražih sitnica, misteriozno nestala tokom selidbe. Avaj!
Mama jedne moje drugarice je uvek govorila da je fino kad čovek zna dosta stihova i citata, jer onda uvek ima šta da kaže. Nisam se nikad slagala sa tim, ako ja sama ne mogu da održim konverzaciju, pa kako će mi pomoći Andrić ili Dučić, mislila sam. Ali kako godine idu vidim da je žena bila upravu, jedno vreme sam neprijatnu tišinu u društvu uvek prekidala nekim stihom iz Gorskog vijenca, sada više naginjem ka narodnoj poeziji, specijalno je popularan stih: Al da vidiš jada iznenada… Ako ništa, ljudi se uvek nasmeju i onda priča sama krene.
A sad evo zašto sve ovo pišem: dve decenije nakon što sam dobila veliku žutu svesku, iz malog grada u Poljskoj stigla je jedna šarena sveščica, kojoj ne mogu da nađem namenu. Prvobitna zamisao osobe koja je obavila kupovinu i transport do Beograda bila je da sveska bude moj novi dnevnik. Naravno, ta osoba ne zna da sam ja poprilično odustala od vođenja dnevnika, jer se retko kad desi nešto vredno unosa. Onda na polici pored kreveta uočim gomilu onih samolepljivih papirića, na svakom po neki citat. Podignem pogled ka ormanu i prebrojim zalepljenih pet citata. Na zastavici koja stoji na radnom stolu ispisana dva. Na posteru iznad kreveta još dva. Fioke ne smem da otvorim, naći ću bar tri. U novčaniku sigurno imam najmanje dva, u pernici verovatno duplo. I mislim se kako ne priliči osobi mojih godina da pravi leksikon svesku sa citatima, ali onda pomislim: IF IT MAKES YOU HAPPY IT CAN’T BE THAT BAD. 🙂

 

Advertisements

8 thoughts on “Remembrance of things past…

  1. Divan tekst, baš me na momente nasmejao, a na momente razmelanholisao… 🙂 Ja recimo ne volim kad ljudi vade citate iz rukava samo da bi ispali pametni, sve imam utisak da se od silnog ponavljanja mudrosti troše i obesmišljavaju, mada možda grešim. Bitno je da neke reči tebi lično znače i inspirišu te, a ne da budu poznate i zvučne. A tvoj izbor mi se jako dopada, valjda što smo navikli na sve strane da slušamo citate Andrića, Dostojevskog, Mike Antića, Marine Tucaković i oca Tadeja, i tako u krug, a tvoji su pravo osveženje, baš mi se svi dopadaju. 🙂

    Like

  2. Odličan tekst!:)
    Ja imam običaj da zapisujem neobične i samo meni bitne citate na koricama svezaka, posebno mi je interesantno kad pogledam svoje beleške i sveščurine sa analizama iz opšte knjiž. 1,2,3 ili XX veka i tako nekih glomaznih predmeta….nađe se tu svašta pametno.

    Like

  3. Nikad nam ne treba biti neugodno raditi nešto što volimo. Oni koji nam kažu da je ovako nešto djetinjasto su u biti ljubomorni jer ne mogu uživati u malim stvarima 🙂 Uostalom, nije li pisanje citata kao pisanje dnevnika? Svaki citat opisuje ipak neki tvoj stav i misao i čovjek na kraju može dobiti sliku o tebi, kako si se osjećala kada si pisala i kakva si u biti i osoba bila 🙂

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s