Nema drame dok je Šekspir ne napiše?

Prvi novembarski dani doneli su stanovnicima Beograda pravu pozorišnu poslasticu. Naime, Jugoslovensko dramsko pozorište organizovalo je javna čitanja pet savremenih francuskih drama koje je, u okviru projekta trans/skript, upravo izdalo u saradnji sa Francuskim institutom. 
Projekat je započet sa ciljem da se srpskoj pozorišnoj javnosti pruži (bolji) uvid u novu francusku dramu i ostvaren je kroz zajednički rad francuskih dramaturga i njihovih srpskih kolega. Nakon dugog rada na selekciji drama, izabrano je pet naslova koji su prevedeni. To su: Identitet Žerara Votkinsa u prevodu Marije Karaklajić i Anđelke Nikolić, Džordž Kaplan Frederika Sontaga u prevodu Uglješe Šajtinca i Jovane Papović, HimeN Lusi Depo u prevodu Tanje Šljivar i Ive Brdar, Svu moju ljubav Lorana Movinjea u prevodu Tijane Krivokapić i Poncijeva šema Davida Leskoa u prevodu Ive Brdar i Jovane Papović .
U petak, 1. novembra, nakon predstavljanja projekta, čitana je drama Svu moju ljubav Lorana Movinjea u režiji Marka Manojlovića. Tragediju jedne franucske porodice publici su dočarali Irfan Mensur, Tanja Bošković, Miodrag Radovanović, Nikola Rakočević i Jelena Trkulja. 
(detalj iz drame Svu moju ljubav)
         Dan kasnije, u subotu, publici je predstavljena drama HimeN Lusi Depo, u izvođenju Branislava Lečića, Nataše Tapušković, Milene Živanović, Nebojše  Milovanovića, Milice Trifunović, Baneta Jevtića, Milana Marića, Suzane Lukić i Radeta Ćosića, u režiji Snežane Trišić.

Kratko bih se zadržala na drami HimeN, Lusi Depo. Drama govori o doktoru čija je specijalizacija himenoplastika. Ali nije, bar meni, osnovna tema toliko zanimljiva, koliko način na koji je drama napisana. Paralelno sa stvarnim životom likova koji se pojavljuju, gledalac/čitalac prati i njihove virtuelne živote. Sama autorka kaže da je na ideju o takvoj postavci drame došla prilikom istraživanja o himenoplastici, kada je u ustaljenim formama internet komunikacije prepoznala elemente antičke drame: blog = monolog, chat = dijalog, forumi = hor. Životi junaka u virtuelnom svetu obogatili su dramu i u tematskom i u formalnom smilsu, ali i su takođe otvorili i mnoga pitanja, od kojih je možda najvažnije da li je čovek usamljen u trenutku kad je još najmanje milion ljudi online i kako je to uopšte moguće.           
(detalj iz drame Svu moju ljubav)  

Narednih subota (9, 16. i 23. novembra) čitaće se drame Identitet Žerara Votkinsa, Džordž Kaplan Frederika Sontaga i Poncijeva šema  Davida Leskoa. Čitanja se održavaju na sceni Studio JDP-a, a ulaz je slobodan. Vidimo se! 🙂 
P.S. Kratko o naslovu: Jednom prilikom, dok sam čekala u redu za karte ispred Narodnog pozorišta, jedna ljupka dama srednjih godina pohvalila se kolegama iz reda kako je predstavu Vazno je zvati se Ernest gledala čak tri puta, a zatim je zaključila da: Naravno, nema drame dok je Šekspir ne napiše
Advertisements

One thought on “Nema drame dok je Šekspir ne napiše?

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s