It’s a kind of magic

Ovaj post je prvobitno bio zamišljen kao omaž Frediju Merkjuriju, velikom umetniku rođenom na današnji dan 1946. godine. Negde tokom stvaralačkog procesa, post se pretvorio u omaž životu.
Hteli mi to da priznamo ili ne, svi smo ograničeni vremenom. Neko će ga imati više, neko manje. Stvar je u tome šta radimo sa tim što nam je dato. 
Iz ličnog iskustva mogu da kažem da previše razmišljamo. Uvek se vodimo time šta će okolina reći, čak iako kažemo da nas baš briga. A činjenica je da će ljudi uvek pričati, bez obzira kakva je istina, jer ljudi uvek veruju u ono što žele. 
Ograničeni smo finansijskim sredstvima, tačno. Ali ko kaže da nezaboravni trenuci mogu da se dožive samo na Mauricijusu ili nekom drugom egzotičnom mestu. Dovoljno je da se okružite ljudima koje volite, i to nije kliše, jer tada nastaju momenti koji će vam vratiti osmeh na lice kada ih se setite. 
Poeneta svega gore napisanog jeste: okrenite se stvarima i ljudima koji vas čine srećnim. Recite im koliko vam znače. Cenite minute provedene sa njima. Cenite vreme koje vam je dato… 
I da, jasno mi je da nisam otkrila toplu vodu, ali upravo su najjednostavnije stvari one na koje prvo zaboravimo. 🙂 

Advertisements