Nepoznati Netko u epizodi ‘Impulsivna kupovina’

Lutajući nepreglednim šumama interneta, pre par dana na nekom od sajtova stajala je (pokušavam da se setim iz kog razloga, ali ne ide) definicija impulsivne kupovine. Glasila je, otprilike, ovako: Impulsivna kupovina jeste onaj oblik kupovine za koju se odlučujemo na licu mesta, bez planiranja i razmišljanja. Znala sam ja to i bez te definicije, ali mi je onako upala u oko jer je bila izdvojena, napisana crvenim slovima. I počeh tako da razmišljam o srećnicima (ili nesrećnicima, zavisi iz kog ugla gledate) koji mogu da priušte kupovinu bez plana i računanja, pa se u priču uključila i moja prijateljica sa svojim avanturama sa Bajlonijeve pijace, gde se svaki odlazak po paradjz i krastavac završi kod tezge jedne Romkinje kod koje ‘ima svega da ne veruješ i sve je 100 din, uključujući i ovu original D&G suknju. Milsim, šta me briga, ko zna da je sa pijace, a i lako se uklapa i mogu da kombinujem i za dan i za veče, bla, bla, bla…’. Važi.

Čemu sve ovo?, već vidim da se pitate. Moram neki uvod da napravim jer sam i ja danas impulsivno kupovala prekršivši tako svoje pravilo da svaka kupovina mora biti obrazložena i da proizvod koji se kupuje apsolutno mora biti neophodan za egzistenciju, jer takva su vremena. Čekala sam autobus u 29. novembra (današnji Bulevar despota Stefana), tamo kod raskrsnice sa Cvijićevom i nasla sam ovo:  

 

 Nisam mogla da odolim i eto, odoše i zadnjih dvesta dinara. Nije original D&G, ali jeste potpuno neophodno za moju egzistenciju, a i lako je uklopivo. Idu uz farmerke podjednako dobro kao i  uz neku kombinaciju za izalazak, samo onda torba mora da bude malo veća, jer čak ni knjiga iz edicije Reč i misao ne staje u pismo tašnu. 😀


Advertisements